KAKO SE OSEĆA ČOVEK KAD NEKOME UČINI ZLO

Ne verujem da postoje bezgrešni ljudi. Samo se razlikujemo po veličini greha, po tome kako ih rangiramo u sopstvenoj oceni naše ličnosti i , možda najviše, po tome kako se osećamo posle.
“ Ko je od vas bezgrešan … neka prvi baci kamen na nju“ – rekao je Isus književnicima i farisejima kada su mu, na Maslinskoj gori, doveli ženu upravo uhvaćenu u preljubi. I tim pitanjem joj spasio život . Svi do jednog izašli su iz sobe, dok je on pisao prstom po zemlji.
Svako od nas u popisu sopstvenih postupaka ima neke kojima se ne ponosi.Drsku ili ružnu reč, prezriv pogled, činjenje ili nečinjenje .
Samo je nečije loše veliko, a nečije malo. Neko je rasplakao majku, ženu ili dete, brecajući se, a neko šamarom. Neko se ogrešio o devojku ili momka, ostavljajući ih jer nema ljubavi, a neko pronalaženjem nove veze dok je stara još trajala. Neko pešaku nije dao prednost , besno jureći mu ispred nosa, a neko ga je ubio. Neko izneverio prijatelja, ne mogavši da stigne u obećano vreme, a neko izdajući ga kad mu je najviše bio potreban ili podećući mu nogu . Neko pozajmljene sitne pare nije vratio, jer nema ni za hleb, a neko je svesno uzimao od drugih, mnogo , s namerom da ih nikada ne vrati.
Kako se oseća čovek kad nekome učini zlo ?


Kad uvredimo oca, prijatelja,rodjaka, komšiju, sačekamo da se slegne, pa smognemo snage i kažemo – izvini. Kad , čak i slučajno, poprskamo prolaznika vodom iz bare kroz koju idu naša kola, pomislimo, kako bi nama bilo da nam se to desi. Kad opsujemo nepažljivog pešaka koji nam stane na nogu, pomislimo, ko zna s kakvim brigama se jutros probudio, pa pocrvenimo, pred sobom.
A na šta pomisle oni koji namerno čine zlo ? Koji udare jer znaju da će taj šamar boleti i kada otisci prstiju nestanu ? Koji umornoj ženi s teretom u rukama vade novčanik iz tašne ? Koji zaborave da tamo negde njihovo dete treba da jede, da ide u školu, na ekskurziju ? Koji pozajme pare od ljudi za koje znaju da će im i ovoga puta učiniti dobro, s namerom da ih nikada ne vrate ?
Kako oni spavaju ? Imaju li košmarne snove ? Kakvi se ujutru bude ? Pomisle li na to da zbog njih neko i danas plače , da će neko zbog njih danas morati kod lekara, da nekome bivaju razlog za infarkt ili šlog ? Kako se osećaju kada sretnu one koje su rasplakali, unesrećili, opljačkali ?Smeju li da ih sretnu, ili zaobilaze ulice u kojima je to izvesno ?
Šta pomisle o sebi, svom predjenom putu i o onome što ih tek čeka ? Stide li se pred majkom, ocem, detetom, komšijom, rodbinom ? O čemu misle kada udju u crkvu i prekrste se? Kad pale slavsku sveću ? Kada se pomole Gospodu za zdravlje svoje porodice ?
Pocrvene li, bar, ikada ?

Advertisements

44 мишљења на „KAKO SE OSEĆA ČOVEK KAD NEKOME UČINI ZLO

  1. Повратни пинг: Trilogija ovdašnje svakodnevice | NEGOSLAVLJE

  2. Нема човека да не греши. Али, једно је када грешимо по слабости, па осећамо и знамо да смо промашили. Тражимо опроштај. Успокојавамо се и идемо даље, трудећи се да се не спотичемо увек о исти камен. То је све људски. Међутим, они који су дубоко огрезли у злу, па своју таму издају за светлост; и чине свакојака неваљалства и злодела, таквима је савест спаљена и мало од људскости је остало у њима. Они не подлежу ни једном нама познатом и схватљивом мерилу.

    1. Ta priča o spaljenoj savesti, samo drugačije definisana, zapravo je i inicirala ovo pisanje. Nažalost, i sama sam svesna svega, a opet, volela bih i da se neko od takvih zapita nad ovim tekstom.

  3. Mnogo je nas koji grešimo, ali je malo nas koji greške ispravljamo. Načela si više tema ovim tekstom, tačnije, prožela si ih veoma dobro zajedno, jer ipak, imaju dodirnih tačaka. Ostavila si, maestralno, svima nama, da „lomimo“ glavu tražeći odgovor, a odgovora u suštini ima mnogo. Jer i greške su namerne, ili slučajne. Verujem da si uglavnom mislila na sve one koje su učinjene namerno i od strane onih koji, pretpostavljam, a pretpostavke nisu dobre, kad pogreše to urade zarad sopstvene koristi, a onda im je, ako tako i misle, sasvim sve jedno kako je onom o kojeg su se „ogrešili“. Mišljenja sam, da ako i imaju savest, ne koriste je, jer da je koriste, onda ne bi sasvim sigurno ni u snu voleli, da im neko učini nešto ružno, slično tome što su oni nekom učinili.

  4. Повратни пинг: Noćas u Singapuru je već jutro | NEGOSLAVLJE

  5. Hvala tebi. Što si me razumela i što si posvetila ovoliko pažnje i vremena da kažeš svoj stav. Mislim da s eljuti i na blogu prepoznaju. Po stavovima, činjenjima…Samo da je što više ljudi s ovakvim mislima, namerama i ponašanjima … i svet bi zaista bio lepo mesto , verujem.

  6. Kad sam pročitara reč GREH, pomislila sam kako je jaka reč i kako kod mene izaziva otpor. Pobunila sam se u sebi protiv rečenice, svi smo grešni. Da grešimo, ali da li smo grešni? Grešni je osuda, istovremeno i presuda. Znam da grešimo, grešm i sama, ali se ne osećam grešnom. To mi je bila prva reakcija i krenula je unutrašnja bujica emocija i pitanja ko je uopšte uveo reč greh, šta je greh, šta greh čini grehom, prema čijim standardima je greh ovakav ili onakav. Greh je postao institucija. Prostor i reč kojom se manipuliše često. Ja sam protiv institucionalizovanja reči i svega što je poniklo kao ljudsko, a izdiglo se iznad nas kao sila koja diktira, kroji i sudi. Pokrenula si me, nema šta.
    Ono što sam naučila je da svako od nas ima svoju perspektivu, svoje parametre vrednosti, naočare kroz koje posmatra i dela u svetu i da ne razumem često tuđe perspektive, ali sam svesna da su drugačije. Ne slažem se često sa drugima, ali sam naučila da ispoštujem da je drugačije. Najteža lekcija mi je da prihvatim drugačije, mada zahtevam da drugi prihvate da sam drugačija. Tako da perspektiva tih koji namerno čine “ greh“ nije i naša perspektiva koji ga vidimo kao “greh“. Ko zna koje naočare oni nose i koji im je sistem vrednosti. Zato u kontekstu tvoje priče, koja me dirnula jer je priča o bolu koji se svakodnevno nanosi i koji teško prolazi, želim da kažem da me boli kada gledam da ljudi jedni drugima nanose bol ne pazeći šta će da kažu, da urade i da se posle toga ne osvrnu ni pogledom ni promišljanjem ni pokajanjem. S toga sam odlučila, da na svakodnevnom nivou, činim napor da sve koji me bole zbog nečega, podsetim da su me povredili i da ne mogu da prođu pored mene, a da se ne osvrnu na učinjeno ili rečeno. Postala sam borac za pravdu kroz sitne male svakodnevne stvari. Sa druge strane činim sve da ne povređujem druge, a kada se to i desi spremna sam da tražim oproštaj. Oprosti mi na ovoliko reči i energiji koju šaljem njima, ali si me podstakla na razmišljanje, a ja kad razmišljem oslobađa se vulkan iz kojeg kulja energija.

    S poštovanjem i zahvalnošću.

  7. Mislim da zloće, koje si ti opisala, mirno spavaju jer smatraju da sve to baš tako treba. Ukrasti novčanik je normalno za zloću koji nema love i boli ga briga da li je majka sa detetom u naručju ili bakica koja je podigla svoju jadnu penziju.
    Naravno, vaspitanje dolazi iz kuće. Bila sam u situaciji da mi je bio prazan novčanik ali mi nije padalo na pamet da ukradem tudj, pun.
    A, bogami, one koji su me bezbroj puta „okupali“ dok sam stajala na crvenom svetlu po kišurini, sve po spisku sam opsovala, jer, da je isti vozio sporije i imao bar malo obzira prema nama, ne bi do toga došlo.
    I, da, na kraju, mislim da lopovi ne idu u crkvu i da su užasno besni, ako se njima desi ono što su i sami učinili drugom!

    1. mislim da lopovi ne idu u crkvu i da su užasno besni, ako se njima desi ono što su i sami učinili drugom! – štetu od zla koje oni nanesu niko ne može ispraviti, pa na ostaje sao da se nadamo upravo ovoe što si na kraju rekla. Narod lepo kaže, nek mu se vrati.

  8. Sujetni su zamorni. Egocentrici su dosadni. Zlli su prolazni.

    Njihova dela su kao lomljenje jednog prozora na dvospratnoj kući. Uvek ostane dovoljno prostorija sa celim prozorima u koje možeš da se skloniš, prespavaš i osećaš se dobro 🙂

    Oni se lako brišu iz života, kao gumicom, i njihov odlazak ne žališ, već ga slaviš.

    Zato me ni najmanje ne zanima šta oni misle i osećaju. Zapravo, verovatno ne postoji ni jedna osoba na svetu koju to stvarno zanima.

    Sem radi analize i filozofije – ali to se radi uz kaficu i DOBRO društvo 😉 🙂

    1. Zanimljiva analiza, s kojom se delimično slažem. Ili sam ja drugarčija od većine – ali se ponekad pitam, iskreno i možda naivno, jesu li uopšte svesni onoga što čine. A često, vrlo čestio i nisu .

  9. Zavisi… Ako su odmalena naučeni da je vrhunsko “dobro“ samo ono što njima čini dobro (a ima toga i takvih), onda mislim da oni ni ne misle o bilo čemu što i liči na kajanje ili nešto nalik tome… Pa, pogledajte samo ekipu, plejadu političara koja nas zamajava da su “svojim radom“ i “sposobnošću“ i ne znam čime već postali bogati i obezbedili porodice… Ni jedan jedini dan nisu proveli na nekom bilo kakvom poslu koji rade tzv “obični ljudi“: Čeda Jovanović, Aleksandar Vučić, Ivica Dačić….
    Prosto, reklo bi se da su oni lepo vaspitani – ne zavlače ruke u ženske torbice… 😛
    Dakle, uopšte ne opravdavam tu ekipu koju ti pominješ, ali želim da istaknem da je društveni milje takav da u praksi samo podstiče onu umobolnu glupost da su “pošten“ i “budala“ braća…
    I – ne, ti koje pominješ uopšte se ne kaju niti razmišljaju, niti osećaju ikakvu odgovornost prema bilo čemu… Oni se nama smeju… Imam komšiju tog kalibra… On je apsolutno emocionalno uskraćen čovek, nesposoban da shvati da uopšte postoji nešto što bismo nazvali opšte dobro, moral ili nešto slično…

  10. ironijexl, savršeno se mi razuzmemo … i znam, sigurna sam da je iskreno i da nije, ja tebi vojvodo a ti meni serdare, ali nisam mogla da sakrijem crvenilo na mojim obrazima, pa to ti je…ali ne da mi godiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii

    nekidrugisvet, dužna si mi i nemoj sada da te prozivam, zn aš ti na šta ja mislim, veeeeleiki zagrlja za tebe, pa….iznenadi me….

  11. A šta da radim kada mi život i ljudi oko mene, i dobri i loši, dju toliko materijala za pisanj ?
    I ta kazna – sve mi se čini da je umesto njih plaćamo mi, koje uvrede, prevare, oštete …i kad smo uvredjeni, prevareni, oštećeni, ali i kada shvatimo da smo nekoga baš mi nasekirali, možda upravo pod pritiskom tih prevara i povredjivanja.

  12. nekidrugisvet

    Neumorna si, Nego 🙂
    Pretpostavljam da mirno spavaju, inače, ne bi to činili.
    Jednom mi je neki lopov rekao da ga Bog nagrađuje, pružajući mu šansu da ukrade, a da pokradenog kažnjava. Nije crveneo, ja jesam… Sad shvatam da je bio bolestan.
    (Da li će Stvoritelj, na kraju, suditi o grehovima svakog ponaosob? Ima Ironije priču ’Kamen za u glavu’)

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s