Najfascinantniji srpski manastir koji sam videla: Đurđevi stupovi

Ознаке

, , , , , , , , , , , , , ,

Trebalo je valjda tako da se desi: da posle tri veka njenog propadanja, tokom kojih su Srbi polako ali, kao po nekom unapred definisanom modelu, sigurno, počeli i nastavljali da gube sebe, jedna od naših najstarijih svetinja  doživi početak svog preporoda onda kada smo shvatili da moramo smoći snage i da sebe same obnavljamo. U ono vreme, kada smo uveliko sve svoje pobede pretvorili u poraze. Ili smo samo dozvolili da to drugi učine umesto nas, ali u naše ime?

Đurđevi stupovi su, ako mene neko pita, najfascinantniji srpski manastir, uzme li se u obzir ne samo njegova arhitektura, već i pogled: na samu građevinu, iz ma kojeg pravca da joj se prilazi, kao  i iz nje i sa bilo koje tačke njenog dvorišta.

Da li je Đurđeve stupove Stefan Nemanja podigao da bi nadgledao zavičajne njive ili, kako svedoči njegov sin i lični biograf, potonji kralj Stefan Prvovenčani, zato što se za vreme zatočeništva u nekoj pećini zavetovao da će izgraditi hram posvećen Svetom Đorđu, i nije toliko važno. Uglavnom, po preuzimanju vrhovne vlasti u srpskim zemljama, 1166. godine, počeo je ostvarenje svog zaveta i crkva je, kao prva vladarska zadužbina dinastije Nemanjića,  završena 1171, a oslikana 1175. godine.

Наставите са читањем

Advertisements