Баба-Грозда: Приди па остани грбав

Ознаке

, , , ,

Слушам ви, децо, па ви се могу начудим, сви по ред само галатите и кабатите једно-друго: никуј данаске неће приде човеку, неће притрчи у невољу, неће овој, неће оној. Оно ли је некому мило да гледа нечију муку, да слуша кад неки завија, да одврта главу? Ал, наиде време, погано ко овој, наиду некви људи кои прикукају кад им је тешко, наведу те да се умешаш, да се скараш сас човека ни крив, ни дужан, а они јутре па сас њег све кротко, све убаво, асли ти останеш грбав.

Вика ми Добросов ономад, усред ноћ утрча ми у двор оној Мисино невече, кука, тропа, завија, моли , чичо пушти ме овија мој ће ме утепа. Сажали се, пушти га, заклопи врата, Миса тропа, тропа, па си отиде псовајећи. Невече преконачи у голему собу, там несам ни улезал одкако ми моа Митра нестаде, јутром рано ју Миса изока, отрезнил се, па се оно отиде дом. Забравил и за кво су се скарали, и зашто ју је јурил све до моа врата. Асли ми на мене неје забравил што га несам у кућу пуштил. И дан данас ме псује и кад је трезан, не ли кад се напије. Ко ја да сам му за некво кабат.

Докле он тој оприча, наиде Тугомир, ћути вика Добросове, ти си па добро прошал, кво ја да рекнем. Не ли ме нападе Петронија сас летву из његов двор, што поткресујем дуд топрв, а несам када је он тејал… заслата му сланце па не мож у шупу по цел дан да седи, куј накуде прооди да гледа, од туј му најпрегледно да контролисује, немајећи друга посла. Окну ја милицију, знал сам да се мају по селу кад је пијац, милиција дојде, таква и таква ствар, примири се он кад му запретише да ће га воде чак у станицу. Отоше си милицајци, оно ме настави галати, ја кво ћу, од муке си улезо у кућу, немам више ни ја живци да га слушам и трезно, кам ли па кад се напије па почиња да ломоти. У неко добо улезе ми жена, дизај се вика, онија падал насред двор, ене га само јечи, душу ће испушти, нема му куј приде. Куде да се девам, кво да работим… помисле се, помисле, па реко: кво му Бог даде, такој ће буде. Улезнем ли да га дизам, оно кво је брљиво, има ме пријави куде милицију да сам га соборил од столицу, ако је се па утепал има буде ја да сам га тепал. Ћу си седим на дупе, реко си, у груди му се некво мота, ал кво ћу. Оно це па отрезни и па це напије, неје му ни првњи ни последањ пут, а ја кво ћу, ако ме довати милиција, знаје, доодили су куде мене, куј да ме поверује да ја сас његово падање немам ништа.Те такој, водете си ред кво работите спрам људи и сас људи, оћете ли неки да ви приде када ви наиде истинска невоља. А не после… он кабат што ви памет немате.