Rukopis jednog melanholika – Stanimir Trifunović

Dobila sam juče knjigu Stanimira Trifunovića, autora bloga Pletenije sloves, Rukopis jednog melanholika.

DSCN7572

O njoj sam već rekla nekoliko reči, koje se nalaze na stranicama ove knjige, koju preporučujem vašoj pažnji:

Занос, опчињеност, стрепња, нада, слабост,  зебња, полет… Пад или узлет.

Душа. Кошмари. Тражења. Питања и одговори.

Тражење и налажење.

Опрез.

Разум и одсуство разума.

Прочитајте више „Rukopis jednog melanholika – Stanimir Trifunović“

TUĐE ŠTRAPKE

U kve toj škole ideš, kazuva mi tvoja mati, kude predavaju od toj kako da se živi život? I kvo vi tam uče, živ ti sve kaži mi da se i ja prospim berem malko, ako većem neje kasno?

Nemoj mi se smeješ, ako sam stara ja još nesam bez pamet.

DSCN7428

Život ni je, dete, daden da rastemo sas njega barabar i da se penjamo i da slazimo i da se sopletemo pa i da padnemo ponekad ako trebe, pa poposle kad se dignemo da pobolje pazimo na kude ce  zaputimo.

Прочитајте више „TUĐE ŠTRAPKE“

Blog igrica, opet – The Versatile Blogger Award

Ne prođe mnogo vremena i zatekne nas neka nova forma blog igrice, prozivka ili nagrada, kako god, u okviru koje bi trebalo da kažete nekoliko nepoznatih podataka o sebi i da, naravno,  prozivkom  jednog broja blogera nastavite igranje. Smatram da je, ko god bio autor ove igrice (priznajem, i sama sam neke kreirala), ima lepu nameru da se blogeri malo bolje upoznaju i da se dobije kakav -takav presek regionalne blogosfere – ako ne drugo, da se vidi ko koga čita, prati i poštuje, ko je koliko poštovan i priznat u blog svemiru i ko je kome naklonjen, odnosno kojim temama i sitlu pisanja, preciznije bi se moglo reći, je naklonjen.

bedc5be

Na ove igrice blog i ostala javnost reaguju različito: jedni ih u startu odbijaju, drugi jedva čekaju da budu nominovani; neki ih odrade reda radi, drugi se baš potrude da napišu simpatičan tekst; jedni ispoštuju propozicije do kraja, drugi posao odrade pola – pola; jedni shvataju poentu ali, budući više puta nominovani, nastoje da igricu uproste i na sve nominacije odgovore odjednom (ta sam 😉 ); jedni su iskreni i ozbiljni, neki čak i u ovome pronalaze način, osnovu i razlog, da sa visine svojih uzdignutih noseva malim i srednjim blogerima koji im smetaju samo zato što se nigde ne guraju, ne nameću niti na bilo koji način kompromituju i samo gledaju svoja posla,  spočitaju kako su se sveli na vojvodoserdarisanje jedni drugima (valjda bi trebalo da se njima ulaguju) i kako pojma nemaju pa se vidi da ne znaju ni da se igraju.

Прочитајте више „Blog igrica, opet – The Versatile Blogger Award“

Olovnosivo nebo i bezbroj znakova pitanja na njemu

 

Pre neki dan sam na olovnom martovskom nebu  videla veliki crveni balon
Parao je kroz to nebesko sivilo i maglu u nagoveštaju
U susret, valjda, ptici čiji će dodir označiti njegov kraj
Veliki crveni balon na nebu, kao na filmu
I jato pretećih ptica koje samo što nisu…

Прочитајте више „Olovnosivo nebo i bezbroj znakova pitanja na njemu“

„Dobro je dok imam čime da te kupim…“

S jedne strane banjske fontane, one čuvene koja je više bila u kvaru nego što je radila, stoji simpatični stariji sedi gospodin, smeška se onako indikativno 😉 i sve pogleđuje ka paru na stepeništu, s druge strane fontane.
Zaintrigirani njegovim  držanjem, koje ukazuje na to da se tamo dešava nešto zanimljivo, kolektivno okrećemo glavu ka inkriminisanom paru. Dvoje elegantnih, doteranih ljudi, posvećenih isključivo jedno drugom. Za koje ne postoji ništa i niko više osim njih dvoje i nekakvog uređaja s kamerom u njegovim rukama.

10458840_10202982625466304_7556976161734856769_n
Najpre su u nežnom zagrljaju. Onda je on dugo, duuuugo ljubi, povremeno joj nameštajući kosu.
Sedi gospodin se i dalje zagonetno smeška.

Прочитајте више „„Dobro je dok imam čime da te kupim…““

Komšijsko ćutanje

Stajao je uz ogradu na južnoj strani svoga dvorišta, koju je davno, još kada je napravio „plansku“ kuću, postavio komšija. Povremeno bi podizao ruke i lomio mlade grančice komšijskog jasmina debele kao bebeći prstić, nadvijene nad korovom u njegovoj bašti. Koje je bujalo na zemlji nasipanoj za šaku više od komšijskog dvorišta, kako bi se vode slivale u njegovo dvorište.Pa bi, nekako kao da krade, pružao šaku kroz praznine komšijine ograde, povlačio grančicu po grančicu i nastavljao da ih lomi na svojoj strani dvorišta.

11407052_1103186606380351_1245904688306813947_n

Kada bi čuo otvaranje vrata kuće od preko plota, staračkom hitrinom bi povlačio ruku, praveći se da zagleda grane svoje jalove šljive.

Isprva su se i komšije pravile da ga ne vide, ubeđujući i sebe same da im se pričinila njegova ruka s njihove strane dvorišta. Nazvali bi mu dobar dan, žureći da zamaknu ulicom kojom se čitavog proleća  širio miris njihovog jasmina.

Прочитајте више „Komšijsko ćutanje“

Proleće

Drvo kajsije u sredini dvorišta, zasađeno pre dve godine pod sumnjom u kvalitet krhke sadnice i samu mogućnost njenog opstanka, ove godine prvi put je napupelo. Nije mi (toliko) do njegovih plodova, mada je reč o najomiljenijem mi voću, koliko se radujem nežnim cvetovima koji su već pretežali na grančicama nespremnim za plodove njima nagoveštene.

images

Proleće je, nedeljama pre roka, u mirisima prerano raspupelih cvetova, u osmesima šetača koje izmamljuje varljivo sunce, u smenama teških i mahom tamnijih kaputa laganijim jaknama vedrijih boja. U odbacivanju čizama, kapa i šalova. U zelenišu na pijacama i otužnom mirisu kiselog kupusa u zgradama sa podrumima. U natrulelim pomorandžama i jabukama koje prodavci nastoje da uvale lakovernim potrošačima „sniženjima cena“. U „počeću sutra“ dijetama i otesnelim pantalonama. U laganijim receptima. U zaostalim virusima zimus preležanih gripova. U buđenju sentimentalnosti kod „prolećne dece“. U nekim novim ljubavima koje isklijavaju i tamo gde nisu posejane. U prvim koracima mališana sputanih zimskom teskobom. U slavljenju Mladenaca venčanih između dva proleća. U first minut letovanjima. U jeftinim uskršnjim putovanjima.

Прочитајте више „Proleće“