Sve i o istom trošku

Ознаке

, , , ,

Ne volim tekstove… u novinama, knjigama, na blogovima… nad kojima prolijem suzu. Čak ni one nad kojima je progutam.

Suza je mali deo naše tuge koja se skotrlja iz nas i olakša nam unutrašnje nemire koje taj tekst nad kojim se plače, nejčešće ne da izazove, nego ih samo uzburka do nivoa koji stvara plime u našoj duši. Isto onako kako mnogi na sahranama plaču manje zbog onoga koga ispraćaju, ma koliko da im je i njega žao, koliko nad nekom svojom boli koju nikada neće sasvim isplakati. Kao, na primer, za majkom koja se uvek prerano gubi, ma kada je otišla. Kao na primer za bratom kojeg nikada niste ni upoznali, ali znate gde večno počiva još od pre vašeg rođenja. Kao na primer za ljubavlju, urezanom u svaku vašu poru, kako god izgubljenom i ma gde otišlom. Kao… Наставите са читањем

Advertisements