KAKVI SMO MI TO LJUDI POSTALI

– ili o tome kako se sve češće žalimo na svet oko nas i kako se taj svet sve češće žali na sve oko sebe

Kakvi smo mi to ljudi postali ? Ima li išta sveto u ovom svetu , onima koji , u nemoći da srede svoje žalosne živote, žive samo od toga da seju zlo, pakost, razmirice, zavist, mržnju , spletke , afere, laži…
Kakav mi to narod postajemo ? Pritisnuti sveopštom nesrećom,koje su poštedjeni samo oni koji su na vreme uhvatili voz u kojem ne postoje reči čast i poštenje, zaboravljamo, sve naglije i otvorenije, na sve one plemenite osobine naroda kojem pripadamo.
Na sve ono što je naše pretke održavalo uspravnim i kada su savijali ledja pod bičem tudjina, pod najezdom hordi grabljivih osvajača kojima nikada nije dosta, pod naletom nemani, rešene da istrebi sve ono u čijoj krvi nema dovoljno nijansi plave.
– Broj ljudi koji me razočarava je sve veći. Nisam ljuta, samo ostajem potištena – čitam, opet, danas, , a na to se nadovezuje i komentar – Знаш, питам се да ли је ова јесен свима нама нека врста прекретнице, некако где год се окренем чујем сличне реченице. Да ли смо сада, можда, први пут погледали реално на свет око нас, на људе који нас окружују?
Šćućureni iza svojih prozora u svet u vidu ekrana , zbunjeni sivilom današnjice ,prebiremo po svojim sećanjima u pokušaju da proberemo skorašnji dan koji nam je ličio na nekadašnje, sasvim obične normalne dane , koji bi trebalo da budu uobičajeni za svaki običan normalan život. I ne nalazimo ga.
Taj priželjkivani normalni dan, u kojem nema vesti o tragedijama izazvanim ljudskim faktorom, o pljačkama basnoslovnih razmera, o prevrtljivcima, smutnjicvima, zavidljivcima i negativcima svih vrsta , samo je deo naših sećanja. I to, ako imamo dovoljno godina i da smo doživeli one sasvim obične dane u kojima se nije krojila istorija , obojene svakodnevicom lišenom krupnih značajnih dogadjaja od kakvih zavisi nekakva, tamo, budućnost. Svetlija, za one koji je dožive.
Zar smo toliko doprli do dna, da nas saznanje o tudjem dobru unesrećuje, da nezadovoljstvo zbog našeg neuspeha može da ublaži jedino vest o tudjoj nesreći, da jedino omalovažavanjem tudjih napora i rezultata lečimo sopstvene neuspehe i padove?
Neće biti da je sve ovde samo žabokrečina izmedju čijeg mulja i blata kvalitet ne može da ispliva.
Znam toliko divne dece, koja su pre 25.-te stigla na doktorske studije, a da su im mame i tate pomogli jedino time što su im obezbedili uslove za normalno studiranje. Znam toliko uspešnih mladih ljudi, koji su do nekakvih pozicija u struci stigli ne uz partijsku knjižicu, nego ocenama i diplomama, znanjem.
Ima toliko poštenih lekara, vrednih frizera, časnih profesora, poštenih sudija, prodavaca na pijaci,poljoprivrednika, koji ne gledaju u koverte kojima potplaćuju njihove kolege, ne zavide komšiji koji ima dobra kola, ne kukaju što im je propala fabrika, pa moraju da se vrate na selo ili da zakupe pijačnu tezgu.

Oni su ona tačka oslonca oko koje bi trebalo da se okreće priča o opstajanju u teškim vremenima . Oni su tipični junaci našeg doba, onaj primer za ugledanje koji jedini pruža šansu za budućnost. I ona mrva optimizma koja unosi vedrije boje u tminu naših dana obeleženih aferama, pljačkama, zločinima, razočarenjima u one kojima smo do juče verovali i klicali im, misleći da su bezgrešni.A oni su, ispostavlja se, samo mali obični kradljivci naše budućnosti , koji našoj svakodnevici daju gorak ukus.

Advertisements

9 мишљења на „KAKVI SMO MI TO LJUDI POSTALI

  1. Повратни пинг: LJUDI IZ PRVOG PASUSA | NEGOSLAVLJE

  2. e stani malo ! teziste si stavila na pogresnu pojavu…. samo zato sto „oni“ imaju pristup medijima i odredjenu vrsto bivstvovanja proglasavaju „normalnim“ to ne znaci da je to zaista normalno…. imas carobno crveno dugmence na tv-u, ignorisi sve te gluposti…. i svet pocinje drugacije da izgleda….
    🙂

    1. Stala sam – ali, ako klikneš na malo crveno dugme, misliš li da će to što se dešava nestati zajedno sa slikom sa ekrana ? Lako ćemo mi za njihove modele bivstvovanja, sve glasniji su oni koji to preziru i pljuju, ali, šta ćemo s raznim – ulićima i uveocima, khm – januševićima i ostalima – imaš li recept i za njih ?

  3. Ma, padamo kao onaj Baumgartner, samo on je ispoštovao jedan od postulata II zakona termodinamike, i to onaj koji kaže da svi spontani procesi imaju “ograničeno vreme trajanja“, a mi smo izgleda i u tom zakonu našli rupu pa padamo beskonačno…

  4. Wojciech

    Mora da se desilo nešto sa šestarom, (cirklama), kojim crtamo krug u koji će stati sve te dobre, stare vrednosti…
    Neko je negde nešto pokvario.
    Umesto kruga, uvek je elipsa… 🙂

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s