I kada vam je neprijatno dok vas hvale, postepeno naviknete da primate pohvale. Ove sam primila sa suzama. Hvala ti Blogi, druže, na svoj blogerskoj podršci. I hvala ti, Dejane Zlatiću, i na svemu ostalom. Na tome što si stoički izdržao sva moja tehnička nesnalaženja, najviše.
– Изашла је Негославина књига пре неки дан. Стигла ми је данас – кажем другару са којим обично прошетам градом увече, верујући да нам то помаже да скинемо који килограм.
– Негослава? Она што пише на дијалекту?
– Да, она.
– Радио си јој припрему за штампу?
– Е, баш та.
– Па, добро, како је испало?
Његово питање је више протоколарно, можда и помало незаинтересовано. Добро, можда и поприлично незаинтересовано, јер више сам му причао о техничким проблемима него о самој књизи. Сад ми се чини прави тренутак да исправим то.
– Ма, испало је супер. Драго ми је што сам учествовао у томе.
Он ме погледа онако испод ока, у стилу: ма јес’, ниси ми баш тако деловао…
– Не, стварно… – кажем.
Он сумњичаво слеже раменима. Каже да сам се стално жалио да има неких проблема са маргинама, са хедерима, бројем страна, овим, оним…
– Ма, пусти…
Погледај оригинални чланак 161 more words