Tragom pravoslavlja u Zaplanju- Crkve Vaznesenja Gospodnjeg u Velikom Krčimiru

 

Zahvaljujući trudu Mladena Milojkovića iz Gadžinog Hana da zabeleži sve ono što je vredno pažnje u Zaplanju i njegovoj ljubaznosti da mi dozvoli objavljivanje tih fotografija, ovoga puta imamo prilike da se upoznamo s pravoslavnim objektima zaplanjskim. U ovom delu reč je o dvema crkvama, s istim nazivom, u istom mestu, ali iz različitih perioda.

Kada se pomene crkva u selu Veliki Krčimir, u Gornjem Zaplanju, kao po pravilu pomisli se na ovu belu veću crkvu novijeg datuma (iz 1937.godine), zastupljenu na svim fotografijama ovog kraja.Posebno onim koje nastaju o Petrovdanu, seoskom saboru kada se u Veliki Krčimir sjati skoro čitavo Zaplanje. Odnosno, ono malo stanovnika koje je ovde ostalo i malo više onih koji dođu odasvud- iz okolnih gradova i ostalog dela zemlje i iz sveta, gde je Zaplanjaca mnogo više nego u samom Zaplanju.

Malo se zna za staru crkvicu, tik pored ove, koja potiče iz 17. veka i posvećena je takođe Hristovom Vaznesenju. Oslikana je 1629. godine.

„Једнобродна, полуобличасто засведена црква, са полукружном апсидом и карактеристичним, благо истуреним луковима на попречним фасадама, зидана је крупним квадерима сиге у кречном малтеру и покривена двосливним кровом. Једноставном изгледу храма одговара ентеријер, данас паром пиластара подељен на два травеја, са подом од опеке. Пиластри су заправо остаци старијег преградног зида који је раздвајао наос и припрату. Фрагменти живописа из 1629. сачувани су у источном делу цркве. Мада је тешко установити првобитни програм, на основу префињеног и сигурног цртежа, хармоничних композиција и сведеног колорита, може се рећи да га је извео даровити сликар. Други зограф скромнијег талента осликао је западну фасаду. Накнадним интервенцијама 1838. и 1899. призидан је трем, отворена јужна врата и проширени прозори, а нови иконостас померен ка западу. На оштећеним фрескама изведене су интервеције уљаним бојама и нанет слој лака. Конзерваторски радови 1957. вратили су кров обрушеној цркви, санациони радови изведени су 1970, заштита живописа обављена је 1970. и 1974, да би се 2003. приступило консолидацији и уклањању познијих слојева.“

„Фрагменти старог живописа сачувани су у наосу, олтарском простору и на спољној страни западног зида припрате. У олтарском простору је поворка архијереја, св. Три јерарха, св. Димитрије, св. Нестор, св. Георгије, идр. У полукалоти апсиде је Хритос у мандорли а испод Богородица шира од небеса, окружени Благовестима и надвишени Причешћем апостола. Ту су и сцене из Христовог живота: Рођење, Крштење, Мироноснице, Васкрсење,Распеће, Улазак у Јерусалим, Христос храни гладне после проповеди, као и Ваведење Богородице.

Мале уоквирене композиције су хармоничне и складаног колорита, док сигуран цртеж указују на даровитог сликара. Други зограф скромнијег талента нешто касније је осликао Страшни суд на западној фасади, чији квалитет заостаје за оним у наосу. Једноставна конструкција двоспратног иконостаса попуњена је иконама из XIX (престоне) и XX века. Изнад улазних врата урезан је натпис од стране патријарха Арсенија IV Шакабенде из 1753. године, када је боравио у цркви повлачећи се од Турака. Конзерваторски радови 1957. године вратили су кров обрушеној цркви, санациони радови изведени су 1970, заштита живописа обављена је 1970. и 1974, да би се 2003. године приступило консолидацији и уклањању познијих слојева.“

Ova crkvica je 1841. godine bila stecište zaplanjskih ustanika tokom malo poznate i retko pominjane Zaplanjske bune protiv turskih zavojevača i njihovog zuluma, kada je ovaj kraj ostao bez mnogih muških glava. Dva zvona ove crkve poklon su od kralja Milana Obrenovića, a  u njoj se nalazi spomenik sveštenicima koje su Turci obesili tokom bune.

U kosturnici istoimene veće i novije crkve nalaze se ostaci  zaplanjskih junaka poginulih 1804. godine, u vreme Prvog srpskog ustanka, kao  i  tokom Prvog svetskog rata.