Ознаке

, , , , ,

Kada utihnu dnevni zvuci i komšijin kašalj se iz dvorišta preseli u sobu debelih zidova, a mesec padne na krovove i sakrije mačku u svoju senku, kada ulično svetlo zataji i samo jedna zvezda čkiljavo obeleži obrise nečega što bi trebalo da je put, pa retki prolaznici tumaraju opipavajući ograde , e, onda znam da je počela još jedna zima. Čiji ću kraj nestrpljivo da čekam . Čije trajanje već ne volim.

Dok prebirem po kratkom spisku radosti koje zima može da (mi) donese , a on je svake godine sve oskudniji i još kraći, dok tražim izgovore za grudvu snega koju , ledenu, vrtim u ruci, pa mi, ta ruka, postaje još ledenija , a srce već davno ozeblo  traži  da se ogreje na toplini nekih davno izabranih nada, samo moj vreli dah topi pahulju zaustavljenu  iznad usne. Blizu nosa. S leve strane.

Par zamrznutih uzdaha.Pogled zamagljen belinom koja sjaji u mraku. Tek nekoliko tupih zvukova snega koji , pretežao, spada s grana dvorišnog bora. Zamračeni prozori preko puta. Prigušeni farovi starog auta koji jedva gaca izmedju  ugaženog snega i  leda na zakrčenom asfaltu.

A proleće je tako daleko.

Advertisements