Ознаке

, , , , , , , , , , ,

Drvo kajsije u sredini dvorišta, zasađeno pre dve godine pod sumnjom u kvalitet krhke sadnice i samu mogućnost njenog opstanka, ove godine prvi put je napupelo. Nije mi (toliko) do njegovih plodova, mada je reč o najomiljenijem mi voću, koliko se radujem nežnim cvetovima koji su već pretežali na grančicama nespremnim za plodove njima nagoveštene.

images

Proleće je, nedeljama pre roka, u mirisima prerano raspupelih cvetova, u osmesima šetača koje izmamljuje varljivo sunce, u smenama teških i mahom tamnijih kaputa laganijim jaknama vedrijih boja. U odbacivanju čizama, kapa i šalova. U zelenišu na pijacama i otužnom mirisu kiselog kupusa u zgradama sa podrumima. U natrulelim pomorandžama i jabukama koje prodavci nastoje da uvale lakovernim potrošačima „sniženjima cena“. U „počeću sutra“ dijetama i otesnelim pantalonama. U laganijim receptima. U zaostalim virusima zimus preležanih gripova. U buđenju sentimentalnosti kod „prolećne dece“. U nekim novim ljubavima koje isklijavaju i tamo gde nisu posejane. U prvim koracima mališana sputanih zimskom teskobom. U slavljenju Mladenaca venčanih između dva proleća. U first minut letovanjima. U jeftinim uskršnjim putovanjima.

U novim nadama.

U starim kajanjima.

U nekim praštanjima.

U ponovljenim  lekcijama.

U naučenim osmesima.

U iskrenom smehu.

U radovanju sitnicama.

U zaboravu.

U sećanju.

U pamćenju.

U verovanju čoveku.

U sumnji u nečoveka.

U davanju.

U učenju da primiš.

Da se raduješ.

Da se šališ.

Da zagrliš.

Jako.

I da ljubiš da prođe.

 

ilistracija je s Pinteresta

 

Advertisements