Ознаке

, , , , , , ,

“ Susret sa stvarnošću uvek predstavlja prekor za onog dečaka u meni.“ – oblogovan

Koliko mora da je srećan čovek koji detetu u sebi dozvoli da  i onda , kada se ne spava i nije vreme da se sanja,  zadrži bar deliće detinjeg osmeha, detinje nevinosti i nemira u sebi ? Koliko je ostao mlad ispod oklopa bora i sedih  ? Koliko ume da se veseli  onome što ima, ne žaleći za onim što nikada neće imati ? Koliko ume da peva ? Da se raduje  ? Da voli.

Pod bremenom življenja u svetu srušenih ideala , poljuljanih uverenja, iskidanih nada i posustalih htenja, istina je, samo čovek sa velikim detetom u sebi može da ostane svoj. Stamen . Uspravan. Čvrst.

Normalan !

Kada dodje do one granice pred kojom se uveri da mnogi iscrtani planovi postaju samo prah i jedno veliko ništa, jedino čovek koji je detetu u sebi dao da diše, danju jednako kao i po  mraku,  ostaje neoštećena srca , meke duše i pogleda lišenog zla. Sa očuvanim osmehom iskrenosti na licu. Bez straha u zenicama. S rukama koje ne drhte same od sebe.

Mentalno i dalje jak. Zdrav !

Ako je lice ogledalo duše i ako nam se na njemu čitaju i svaka pročitana knjiga , svaka zla misao i svaka pogana želja, onda je to dete u čoveku njegov andjeo čuvar. Zaštitni znak njegove čistote. Njegove mirne savesti. Duše od pamuka.  Dobrote. Lepote.

Čovek sa sačuvanim detetom u sebi  je, mora da je , jer drugačije i ne bi moglo – melem za ranu, rame za plakanje, bunar za želju, kovčeg za tajnu… Riznica mudrosti, svakom ponekad potrebne. Uzdah olakšanja . Vrelo davanja, darivanja, dobrote i praštanja…

I ako uspeš da sačuvaš te detinje treptaje u sebi, možeš biti siguran da će za tobom, kada odeš, mnoge iskrene suze kanuti.

Za jedan život, ovakav, današnji, i više nego dovoljno.

Advertisements