Prag je grad koji svakako treba videti. Nesumljivo lep , s bogatom istorijom koja se može čitati i iz arhitekture, jednako kao i u muzejima, katedralama i dvorcima, ima sve što bi jedan grad morao da imao da bi se uopšte i mogao nazvati lepim. Pre svega, reku. Bez reke-vode ni jedan grad, ma koliko bio na dobrom položaju i ma koliko ga krasile velelepne gradjevine iz različitih istorijskih perioda, nije ni kopletan ni dovoljno lep.
Vltava je zato, bar po meni, pravi dragulj češke prestonice. Bilo da vas turistički brodići veze njom radi doživljaja Praga i sa reke, bilo da prelazite njenim prelepim mostovima, bilo, pak , da gledate taj deo grada sa neke više tačke .
A u priči o svakoj reci neizostavni su mostovi . Najpoznatiji medju 18 praških je Karlov most, kojim se iz Hradčana ovom pešačkom zonom dugom 516 m i širokom deset metara, ispod ulazne i izlazne kapije, silazi u gradsko jezgro, takodje prebogato znamenitostima. Most izgradjen 1357. godine, ima 30 statua svetaca koje su izradili najpoznatiji vajari 18. veka , a najveću pažnju privlači bronzani reljef na kojem je prikazano bacanje u Vltavu Svetog Jovana Nepomuka. Kažu, ako ga dodirnete, sigurno će vam to doneti sreću. Uspela sam samo da ga slikam…
Početna stanica turističkog razgledanja Praga je Praški dvorac – Hradčani.Nastao je u devetom veku kao drveno utvrdjenje okruženo zemljanim bedemima,s Bogorodičinom crkvom kao prvom gradjevinom, da bi posle rekonstukcija koje su na njemu ostavljale pečat vremena u kojem su izvodjene, konačni oblik dobio devet vekova kasnije, zahvaljujući Mariji Tereziji. Rasprostranjen je na 70.000 m kvadratnih, a za njegovo razgledanje malo je, programom predvidjeno, pola dana.
Praški dvorac je najpre bio sedište prinčevskih i kraljevskih vlasti, a od desetog veka i sedište crkvenih vlasti i Biskupije. Tu je osnovan i prvi češki manastir.
Danas su Hradčani sedište predesdnika Republike i ekonomsko-politički i kulturni centar države.
U Hradčanima se posebno izdvajaju Manastir svetog Djordja, Katedrala svetog Vida, u čijoj kripti su grobovi najpoznatijeg češkog kralja Karla IV i austrijskog kralja Rudolfa II Habsburškog, Kapela svetog Venceslava, Bazilika svetog Djordja… Zlatna ulica,Kraljevski vrt, Strahovski manastir…
Odavde se pruža i divan pogled na Prag
A na povratku iz Hradčana, kada predjete Karlov most , sa sve Velikom kulom Starog grada i dve male kule Novog grada, na početku i na kraju, na putu ka Starogradskom trgu, gotovo i da nema gradjevine koja ne odiše patinom istorije . I svaka ima neku svoju priču. Grad hiljadu tornjeva, kako ga još zovu, može se slobodno nazvati i gradom ornamenata . Mešavina renesansne, barokne, rokoko, klasične i moderne arhitekture fascinira jednako po danu, kao i kada se spusti mrak i upale svetiljke koje Prag čine još čarobnijim.
Pa ako imate dobrog vodiča, možete da prodjete i
pored najmanje ulice na svetu,
venecijanskih prizora ,
modernističkog umetničkog pogleda na Češku ,
sve dok ne stignete na Starogradski trg iz 12. veka , centralno mesto svakog razgledanja češke prestonice. Na njemu dominira spomenik Janu Husu, češkom verskom reformatoru, a okolo se nižu gradjevine različitih stilova,
sve do čuvenog praškog Astronomskog sata iz 1410. godine, koji još samo što ne prikazuje i nivo radijacije i zagadjenosti vazduha, koliko već operacija ima. Pokazuje, naime, godine, mesece, dane i sate, izlazak i zalazak Sunca, izlazak i zalazak Meseca i nebeske znakove. Prava astronomska nauka! Na svaki pun sat ispod njega se sjate svi znatiželjnici koji su u okolini, kako bi pratili iskakanje figurica apostola, kostura, Turčina, škrtca i lakoumnika iz ovog sata i njegovo otkucavanje. U medjuvremenu, ispod sata se slikaju mnogobrojni mladi bračni parovi, posebno oni koji iz Rusije ovde dolaze na medeni mesec , unajmljujući fotografe koji ih uslikavaju po celom Pragu, odevene kao na dan venčanja.
Preporučujem čitanje i komentara ispod teksta, gde ćete saznati neke informacije kojih ovde nema, a i jednu malu ispravku, i to pogrečne informacije koje smo dobili od vodiča. A ja , vezano za pomenute informacije, dodajem još fotografiju koja mi je posle tog objašnjenja jasnija.
Nikako ne propustite da vidite i 130 km udaljene Karlove Vari, čuvenu češku banju koja je nekada bila i mesto odmora i lečenja mnogih gradjana sa ovih prostora. Jedinstvena po toplim izvorima , čak i preko 70 stepeni,po lekovitoj vodi koja se pije iz simpatičnih posuda koje se prodaju na svakom ćošku kao suvenir, ova banja je isto tako izuzetna i po arhitekturi koja podseća na čipku.
A kada ste već u banji koju je otkrio Karlo IV 1347. godine, ne propustite priliku da probate i ponesete umesto nepotrebnih drangulija u vidu suvenira, čuvene lazenske oplatke – nešto kao naše još neisfilovane oblande, samo slatke i okruglog oblika u više veličina i sa raznoraznim ukusima, od jabuke i cimeta do čokolade.
A ovo je jednaa od legendi o nastanku Praga, pozajmljena odavde
http://www.conopljanews.net/prag_putopis.html
“ Jedna od legendi, koja nije u potpunosti u skladu sa istorijskim činjenicama, govori o postanku imena Praga. Naime, Višehradom je za vreme dinastije Premisla vladala princeza Libuše. Kako je zemlja narastala, ukazala se potreba za novim gradom, pa su podanici upitali princezu gde da ga sagrade. Ona im je predložila: ‘Tamo gde su četiri elementa u skladu – plodno tle, zdrav vazduh, dovoljno šume za vatru i čista voda.’ Pošto su se princeza i princ popeli na najvišu tačku Višehrada, princeza je pri zalasku sunca ispružila ruku prema istoku, u pravcu gustih šuma i rekla: ‘Vidim visok dvorac čija slava doseže do zvezda. Ukoliko, narode, pođete tamo u gustoj šumi srešćete čoveka koji delje prag za svoju kuću. Na tom mestu podignite dvorac i nazovite ga po pragu koji čovek delje – Prag!’ I bi tako.“
NEGOSLAVLJE 
Da, divan grad. Ne mora da bude najlepši, jer „najlepši“ je svkakako stvar ličnih afiniteta 🙂 . Na Staroměstském náměsti (Starogradskom trgu) je i Tynsky chráma (vidi se na fotografiji), crkva sa dva tornja koji deluju identično a nisu. Jedan je malkice veći, to je Adam, a onaj manji je (logično) Eva. Unutrašnjost crkve je neobična, zato što je sve radjeno od crnog drveta. Mala primedba u vezi s parovima koji se slikaju pod satom. Divno ukrašena velika drvena vrata su ulaz u prostor opštine Praga 1 koji vadi ka dvorani za venčanja. Venčanja su tu zaista lepa, prostor je fantastičan, baš kakav treba da bude za takav jedan dan. I ne košta ništa venčati se baš u toj zgradi opštine 🙂 . Za parove koji ne govore češky potrebno je samo da imaju prevodioca i da plate klasičnu taxu za strance 🙂 . Dakle, kad vidite dvoje gde je žena u venčanici pred Staroměstkou radnicí i Orlojem, nećete pogrešiti ako pretpostavite da su se upravo venčali.
Legendi ima baš dosta, kao i zanimljivih istorijskih podataka. Atmosfera u gradu je nekako sve bolja. Dosta je child friendly. Na Hradčanima i na brdu ispod Petřinske věže postoje divni skriveni kafei s prijatnim baštama, a cene se nadju za svačiji džep.
Divan komentar, prepun korisnih informacija koje vodiči ne daju. – odnosno, pratioci grupa su neinformisani, a domaći vodič priča onoliko koliko je plaćen od agencije. Eto, slikala sam kule, a podatak o visinama nisam znala. Kao ni to za unutrašnjost – a mogli su bar da nam prepruče, pa da u slobodno vreme udjemo tamo sami.
Lepa informacija i o venčanjima, očito je da naša vodičica o tome nije znala ništa, čim je ispričala priču koju sam ovde samo ponovila. Hvala Vam.
Nisu nas smeravali ni kada su kafići u pitanju, pa su nas drali, kako gde, manje ili više. Stoga bih Vas zamolila, ako Vam nije teško, budući da ste upućeni ( pitam se, dal ste sada tamo ), i ja i oni koji pročitaju tekst, a nameravaju u Prag, biće zahvalni da napišete još koji podatak o tome gde jesti a da vas ne oderu kao u gradu, gde na početku ulice, kad se izadje iz podzemne, kobasica ili sladoled koštaju tri puta manje nego u centru pešačke zone.
Jedino što smo mi od vodičice saznali, mimo njenog plaćenog zadatka, jeste informacija o jevrejskom groblju, koje se lako nadje ako znate za njega.
Ustvari, možda je najbolje da i Vi napišete, kao bolje informisana, post o Pragu, a ja bih bila zahvalna da link objavite ovde. Ne zamerite, ne bih da budem urednik Vašeg bloga, ali…. nije loše da se ispomažemo, svi mi, oni koji pišu i oni koji čitaju, jednako.
A ja ću, za revanš, da napišem uputstvo za upotrebu Istanbula. Kladim se da ga znam bolje nego Vi, pa….možda Vam bude od koristi, nekad…
Hvala Vam i na odgovoru i na gostoprimstvu 🙂 . O pisanju postova o Pragu i ja razmišljam već nekoliko dana, upravo s navodjenjem malih trikova za uspešno i lepo preživljavanje turista. Živim u Pragu i otkrivam ga stalno iznova, tako da inspiracije uvek ima podosta. Na mom blogu http://plavabaklava.wordpress.com postoji par članaka ali ću ih sistematizovati tako da budu baš putokaz. Ima baš zanimljivih i podataka i legendi. Tvorac Orloja, sata na Starogradskom trgu pod kojim se svi skupljaju, je doživeo surovu sudbinu. Da bi ga vlasti sprečile da još nekad negde napravi takav sat, oslepeli su ga užarenim gvoždjem. On je zamolio šegrta da ga dovede do mehanizma sata, zavukao je ruku unutra i sat je stao. Kvar nisu umeli decenijama da otklone.
Kad se gradio Karluv most, kralj je pozvao podanike iz cele Češke da daju doprinos u svežim jajima, koja su se tada koristila za ojačavanje maltera. Seljani jednog sela htedoše da budu najbolji podanici, pa su poslali tovar tvrdo kuvanih (i za gradnju neupotrebljivih) jaja 🙂 .
Za jevrejsku četvrt postoji legenda o Golemu. Pariška ulica koja vodi od Staroměstského náměstí do Vltave i gleda pravo na metronom na brdu iznad reke (metronom, koji je zamenio Staljinovu bistu, kao simbol masona zajedno sa suncima na svetiljkama mosta koji vodi u produžetku Pariške ulice ka njemu) je najekskluzivnija najskuplja ulica u gradu, što nije teško zaključiti po firmama koje tamo imaju radnje. Kao i svaki grad, i Prag ima mesta i mestašca za koja ne znaju vodiči a vredi ih posetiti i osetiti njihovu atmosferu. Eto, hvala na predlogu i podršci, obećavam da ću pisati, uključujući i savet gde menjati novac, kakvu kartu kupiti za višednevnu vožnju itd…itd. A priči o Istanbulu se unapred radujem. Nisam bila, ne poznajem ga, ali mi stoji u dugoročnom planu i programu :-).
Hvala Vama. Verujte, posle toga što ste napisali , osećam želju da ponovo odem tamo, mada nisam planirala. A i aranžmani su jako pihvatljivi. Od svega što ste rekli, vodič je pričao jeidno o kuvanim jajima, mada i ne zameram. Grad je pun istorije i ne može nikada da se sve kaže.
Slike sam dopunila jednom, vide se mladenci i neka vrata iza njih. možda je to baš ono o čemu ste pričali.
A pošto Istanbul volim, evo nudim usluge besplatnog vodiča, kad god želite da krenete, Meni je do njega samo desetak sati vožnje busom i verujte, stignem pre nego kada sam isla avionom preko Beograda.
Uh, ovo je jedan od blogova koji zahteva da izdvojiš vreme i posvetiš se samo njemu. Hvala za adresu, Ovako užurbana i letimičnim pogledom nisam uspela da nadjem baš tekstove o Pragu, pa ću, sa osobitim zadovoljstvom, koliko već popodne da sednem i čitam. Redom.
Divna ponuda, hvala 🙂 . I navijam za to da Vas put nanese opet u Prag, pa da i ja oprašim svoje vodičske sklonosti 🙂 .
Za mladence tvrdim da je vodič informaciju izmislila i da su to parovi koji se zaista u zgradi venčavaju. Znam to sasvim proverena pošto sam se svojevremeno i ja tamo venčavala (te imam slike ispod sata 🙂 ), moja sestra, prijatelji itd…itd… 🙂 . Inače i što se venčavanja stranaca koji samo zbog toga u Prag dodju, informacija je proverena da može, i to ne samo u ovoj opštini nego gde god požele: na zamku (kojih je Češka puna) ili bilo kom mestu po slobodnom izboru 🙂 . Jedino moraju računati s izdatkom za prevodioca, da ne bi psole mogli da se izgovaraju „nismo razumeli“ 🙂 .
Onda smo se sve dogovorile. Još jednom hvala za izuzetno korisne ispravke mog teksta i nove informacije koje će i meni, ali i onima koji ih pročitaju, svakako biti od pomoći. I jedva čekam taj tekst sa cakama – turistima , znate i sami, to jako mnogo znači.
Znači, Prag stvarno znači prag 🙂 Super. Nisam to znao. Znači li da Bar onda znači bar? To su pomislili neki Nemci i zapucali u grad barova. Malo su bili razočarani… 😉
U Pekingu postoji Ulica barova – a tamo vas čeka niz polumračnih kafića, kakvih u svakom našem gradu, mislim, kakvih ulica, ne samo barova, ima na desetine. Al, neka se svaki stoti turista prevari pa ode tamo – eto njima lepog prometa.
ah, kako lijep putopis, lijepo uređen post, impresionirana sam
Повратни пинг: Osmi dani srpske kulture u Pragu i Binja i ja na njima | NEGOSLAVLJE
Повратни пинг: Moj prvi let low-costom: Niš-Bratislava - Pokazivač