Prag je grad koji svakako treba videti. Nesumljivo lep , s bogatom istorijom koja se može čitati i iz arhitekture, jednako kao i u muzejima, katedralama i dvorcima, ima sve što bi jedan grad morao da imao da bi se uopšte i mogao nazvati lepim. Pre svega, reku. Bez reke-vode ni jedan grad, ma koliko bio na dobrom položaju i ma koliko ga krasile velelepne gradjevine iz različitih istorijskih perioda, nije ni kopletan ni dovoljno lep.
Vltava je zato, bar po meni, pravi dragulj češke prestonice. Bilo da vas turistički brodići veze njom radi doživljaja Praga i sa reke, bilo da prelazite njenim prelepim mostovima, bilo, pak , da gledate taj deo grada sa neke više tačke .

A u priči o svakoj reci neizostavni su mostovi . Najpoznatiji medju 18 praških je Karlov most, kojim se iz Hradčana ovom pešačkom zonom dugom 516 m i širokom deset metara, ispod ulazne i izlazne kapije, silazi u gradsko jezgro, takodje prebogato znamenitostima. Most izgradjen 1357. godine, ima 30 statua svetaca koje su izradili najpoznatiji vajari 18. veka , a najveću pažnju privlači bronzani reljef na kojem je prikazano bacanje u Vltavu Svetog Jovana Nepomuka. Kažu, ako ga dodirnete, sigurno će vam to doneti sreću. Uspela sam samo da ga slikam…

Početna stanica turističkog razgledanja Praga je Praški dvorac – Hradčani.Nastao je u devetom veku kao drveno utvrdjenje okruženo zemljanim bedemima,s Bogorodičinom crkvom kao prvom gradjevinom, da bi posle rekonstukcija koje su na njemu ostavljale pečat vremena u kojem su izvodjene, konačni oblik dobio devet vekova kasnije, zahvaljujući Mariji Tereziji. Rasprostranjen je na 70.000 m kvadratnih, a za njegovo razgledanje malo je, programom predvidjeno, pola dana.
Praški dvorac je najpre bio sedište prinčevskih i kraljevskih vlasti, a od desetog veka i sedište crkvenih vlasti i Biskupije. Tu je osnovan i prvi češki manastir.
Danas su Hradčani sedište predesdnika Republike i ekonomsko-politički i kulturni centar države.
U Hradčanima se posebno izdvajaju Manastir svetog Djordja, Katedrala svetog Vida, u čijoj kripti su grobovi najpoznatijeg češkog kralja Karla IV i austrijskog kralja Rudolfa II Habsburškog, Kapela svetog Venceslava, Bazilika svetog Djordja… Zlatna ulica,Kraljevski vrt, Strahovski manastir…

Odavde se pruža i divan pogled na Prag

A na povratku iz Hradčana, kada predjete Karlov most , sa sve Velikom kulom Starog grada i dve male kule Novog grada, na početku i na kraju, na putu ka Starogradskom trgu, gotovo i da nema gradjevine koja ne odiše patinom istorije . I svaka ima neku svoju priču. Grad hiljadu tornjeva, kako ga još zovu, može se slobodno nazvati i gradom ornamenata . Mešavina renesansne, barokne, rokoko, klasične i moderne arhitekture fascinira jednako po danu, kao i kada se spusti mrak i upale svetiljke koje Prag čine još čarobnijim.

Pa ako imate dobrog vodiča, možete da prodjete i
pored najmanje ulice na svetu,

venecijanskih prizora ,

modernističkog umetničkog pogleda na Češku ,

sve dok ne stignete na Starogradski trg iz 12. veka , centralno mesto svakog razgledanja češke prestonice. Na njemu dominira spomenik Janu Husu, češkom verskom reformatoru, a okolo se nižu gradjevine različitih stilova,



sve do čuvenog praškog Astronomskog sata iz 1410. godine, koji još samo što ne prikazuje i nivo radijacije i zagadjenosti vazduha, koliko već operacija ima. Pokazuje, naime, godine, mesece, dane i sate, izlazak i zalazak Sunca, izlazak i zalazak Meseca i nebeske znakove. Prava astronomska nauka! Na svaki pun sat ispod njega se sjate svi znatiželjnici koji su u okolini, kako bi pratili iskakanje figurica apostola, kostura, Turčina, škrtca i lakoumnika iz ovog sata i njegovo otkucavanje. U medjuvremenu, ispod sata se slikaju mnogobrojni mladi bračni parovi, posebno oni koji iz Rusije ovde dolaze na medeni mesec , unajmljujući fotografe koji ih uslikavaju po celom Pragu, odevene kao na dan venčanja.
Preporučujem čitanje i komentara ispod teksta, gde ćete saznati neke informacije kojih ovde nema, a i jednu malu ispravku, i to pogrečne informacije koje smo dobili od vodiča. A ja , vezano za pomenute informacije, dodajem još fotografiju koja mi je posle tog objašnjenja jasnija.



Nikako ne propustite da vidite i 130 km udaljene Karlove Vari, čuvenu češku banju koja je nekada bila i mesto odmora i lečenja mnogih gradjana sa ovih prostora. Jedinstvena po toplim izvorima , čak i preko 70 stepeni,po lekovitoj vodi koja se pije iz simpatičnih posuda koje se prodaju na svakom ćošku kao suvenir, ova banja je isto tako izuzetna i po arhitekturi koja podseća na čipku.
A kada ste već u banji koju je otkrio Karlo IV 1347. godine, ne propustite priliku da probate i ponesete umesto nepotrebnih drangulija u vidu suvenira, čuvene lazenske oplatke – nešto kao naše još neisfilovane oblande, samo slatke i okruglog oblika u više veličina i sa raznoraznim ukusima, od jabuke i cimeta do čokolade.

A ovo je jednaa od legendi o nastanku Praga, pozajmljena odavde
http://www.conopljanews.net/prag_putopis.html

“ Jedna od legendi, koja nije u potpunosti u skladu sa istorijskim činjenicama, govori o postanku imena Praga. Naime, Višehradom je za vreme dinastije Premisla vladala princeza Libuše. Kako je zemlja narastala, ukazala se potreba za novim gradom, pa su podanici upitali princezu gde da ga sagrade. Ona im je predložila: ‘Tamo gde su četiri elementa u skladu – plodno tle, zdrav vazduh, dovoljno šume za vatru i čista voda.’ Pošto su se princeza i princ popeli na najvišu tačku Višehrada, princeza je pri zalasku sunca ispružila ruku prema istoku, u pravcu gustih šuma i rekla: ‘Vidim visok dvorac čija slava doseže do zvezda. Ukoliko, narode, pođete tamo u gustoj šumi srešćete čoveka koji delje prag za svoju kuću. Na tom mestu podignite dvorac i nazovite ga po pragu koji čovek delje – Prag!’ I bi tako.“

Advertisements