Da je život orman, pa napraviš veliko spremanje

Poželim, ponekad, a kako se nižu rodjendani s kojima više ne znam šta ću, sve češće, da je život orman, koji povremeno mogu da  sredim. Onako, po svojoj volji i namerama koje u datom trenu imam.

Pa da, tako, zavirim u ćoškove svake fioke svog života, obrišem prašinu, na dno poneke stavim šareni papir veselih boja, ko moja majka nekad, tamo gde odlaže finije stvari. I da iz njih, prethodno, povadim sve nepotrebne sitnice, čija je upotrebna vrednost davno isparila i samo podsećaju na neke trenutke, neke ljude, neke dogadjaje, neke radosti ili neke boli.

20130316_181251

(Kao kada  se otarasiš nekih bespotrebnih sitnica koje su, u vidu poklona, ko zna koliko kružile, nikom potrebne, da bi završile na dnu najdonje fioke u koju, po pravilu, stavljaš ono za šta znaš da ga nikada nećeš dotaći. Sem onda kada odlučiš da je vreme za bacanje. Tudje uspomene i tvoja  razočarenja.)

Bilo bi zaniljivo to, povremeno sredjivanje života, nalik velikom spremanju stana. U proleće, recimo, i u jesen.

Otarasiš se paučine, prašine, moljaca, tragova neželjenih dodira i loših misli, zlih pogleda i negativnih poruka, telepatskih i stvarnih. Loših emocija, sećanja na razočarenja, zalud prolivenih suza.

Izbrišeš, krpom koja sve upija, brige koje su te najviše morile, ljude koji su te najgorčije razočarali, energetske vapire kojima služiš samo za preseljenje njihove negativne energije,pitanja najduže ostala bez odgovora. Tragove nekih tuga i poraza. Spiskove zauvek neostvarenih želja. Bol. Propušteno. Kajanje. Nedoživljeno.

Pa onda, ono što želiš da zadržiš, za svaki slučaj propereš. Ispeglaš i uredno složiš.

483531_586946194663410_87545091_n

Nabaciš osmeh na lice, srce napuniš radošću. Zacrtaš ciljeve koje možeš da dosegneš.

I kreneš, da se susretneš sa sobom, očišćenim od nepotrebnih sećanja, osećanja, ljudi, jadova i jedova, znanja i neznanja, planova, veština…

I dopadneš se sebi, takav, obrisan od prašine, propran i osunčan. I otporan na sve otrove koji dolaze od  ljudi, iz vazduha i  iz zemlje.

I više voliš sebe, tako čistog, umivenog od zla i boli.

walk-in-closet-4_1356688577e585ede

I tako lakše traješ. Do nekog novog sredjivanja sopstvenih fioka.

Hvala Leli što je pronašla ovu pesmu

https://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=VGoQiwy_P4U

Advertisements

33 thoughts on “Da je život orman, pa napraviš veliko spremanje

  1. citam i razmisljam – a sta te sprecava da napravis veliko spremanje? Pa onda skapiram da ti je zapravo zao da se odreknes „starudije“. Evo predloga: dva puta godisnje sav lom odnesi „u vikendicu na tavan“ i zakljucaj vrata – ako ti bas nekad toliko zatreba, idi pa kopaj. Pa ces da skapiras da ti pola ic ne treba. I zakljucaj ponovo kad krenes kuci 🙂
    Ili jednostavno prihvatis sve kao sastavni deo sebe, kazes – to sam ja – sa svim usponima i padovima, sa svim uspesima i greskama, i bude ti lakse 🙂
    ljubim te u oko sucmurasto

  2. Uglavnom to radim u proleće. Čekam pogodan dan za to. Prvo ispraznim ormare a onda čekam vetar. Trčećim korakom jurim do kontejnera, dok vetar produvava sve na meni i kroz mene i kroz uši, i kroz šupljine u nosu. Bacim sve i kontejner, oprostim SI sve što sam bacila. A onda, trkom kući sa okretima i piruetama, akslovima… Probaj, jednom, vedećeš da je mnogo dobro i opuštajuće. 😀

    1. Tako si slikovito to opisala, da sam te zamišljala sa sve piruetama i akslovima. Samo ne znam gde su ti bile šljokice, na tebi ili u kontejneru….
      A inače, ideja ti je super. Moraću da razmislim o tome.

  3. Da, to je to. Mnogi od nas imaju te sastanke sa samima sobom – sređivanje ormana, čišćenje kuće, generalno spremanje, kakogod ko to zove. Mene samo nervira što se većina nas, kada sprema orman, ne odlučuje da pobaca sve nepotrebno, ne preseče i baci već više, nego: možda će da zatreba!, ne mogu da se odvojim!, a šta ako sutra shvatim da nisam to trebao da bacim?! Ne treba biti impulsivan i hirovit ali svakako da treba oslušnuti glas i odlučno podvući crtu kad je vreme za crtu.

  4. Да је живот орман било би сувише лако то поспремање. А ми нисмо навикли да нам било шта иде лако и глатко…
    Одличан пост!

  5. Sjajna pesma… sjajn tekst… i sjajno razmišljanje… Arsen Dedić, baš sam ga i ja slušao prošle nedelje 😀
    Ipak, mislim najbolje bi bilo ni nemati orman… lakše bi se kretao kroz život 😕

    1. A imao bi nešto protiv da možeš bar malkice da pospremiš, a?
      Da obrišeš koju godinu, npr, neku boru, smanjiš koje kilo…mislim, ako ga imaš, ja sad moram na dijetu, baš zato što si ti u pravu.

      1. Ne bih imao ništa protiv… voleo bih da obrišem neko sećanje, da zaboravim neke greške, da uništim sećanje na neke ljude, a ostavim sećanja na neke druge ljude…
        Ali, orman je tu… šta da radim, moj je prepun i zaista bi mu dobro došlo jedno spremanje… ako ne i više spremanja 😀

  6. „I dopadneš se sebi, takav, obrisan od prašine, propran i osunčan.“ – koliko na je svima ovo potrebno.

    Zamislivo nezamislivo spremanje, od kog mi je jutro lepše pri samom zamišljanju. Dakle, što da ne … opajajmo kutke skrivene sopstvenih duša :-).

    Hristos Voskrese!

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s