Hoće li obnova manastira u Zavidincu i Ostatovici vratiti život u ovaj kraj

Ostatovačkim  stazama juče se čulo više koraka nego što ih je jedva četrdesetak žitelja ovog sela i onih koji povremeno i vrlo retko ovde dođu učinilo decenijama unazad:

13662155_992936194160619_2112849991222645840_o

13754486_992936190827286_1761738328373899903_n 13782265_992938170827088_5877404565918860229_n

na inicijativu vernika iz ovog kraja i bratstva nedavno obnovljenog Manastira Sveti Đorđe u susednom selu Zavidince, počelo je vraćanje nekadašnjeg ženskog manastira ovdašnjeg u život. Dug će to biti i očito nimalo lak put, ali prvi koraci već su učinjeni. Najpre je očišćen put, zarastao u korov, do Hrama i Manastira Sveti Prokopije, a u juče na istoimeni praznik, ispred davno napuštenog Hrama održana je molitva Svetom Prokopiju, za obnovu Manastira.

Прочитајте више „Hoće li obnova manastira u Zavidincu i Ostatovici vratiti život u ovaj kraj“

Milan Todorović- O zaplanjskim pričama

Na Svetog Luku 2014. posetih sajam knjiga, kao i štand izdavačke kuće Stilos u pažljivo biranom trenutku kad je Negoslava Stanojević potpisivala knjigu „Jošte čekam taj reč da mi rekne„.

Različitost ove knjige, vidite iz naslova, jeste u tome što je pisana na dijalektu. Eh, taj dijalekt, oni koji me znaju, odlično znaju koliko volim te starinske reči. Verovatno jedan od uticajnih faktora zašto ne nastavljam život na zapadnim geografskim širinama.

I pre nego što krenem sa recenzijom knjige i paradigmama vremena koje ona nosi, u par (nadam se nećete zameriti) podužih rečenica napisaću nešto o razlozima zašto baš ja pričam o ovoj knjizi.

Više detalja http://www.tt-group.net/video/joste-cekam-taj-rec-da-mi-rekne/

A život ti je, dete, s merak da si ga gledaš

Starejem.

Otoše godine, smaknuše mi se od grbinu ko da sam ja tejal da i’ otresem, ako nesam tejal. Otima se ja, grvelja se, kad vido zor i da ću isčamrejem, kvo ti nesam rabotil, al vajda od otimanje nema. Će te stigne staros, ako ne na leganje, ono zorom kad ustanjuješ. Kad ti noge oteže, ko svunoć  puna puncijata kola da si vlačil, ako si od teret baldisal i zakrčal a još nesi ni glavu na jastuk turil.

Прочитајте више „A život ti je, dete, s merak da si ga gledaš“

Moja prva knjiga je u knjižarama

Knjigu Jošte čekam taj reč da mi rekne možete naručiti pouzećem na telefon 065 603 1707

i možete je potražiti u knjižarama izdavača, Stylos arta kao i u knjižarama Vulkan i Delfi

***

Rođaci, prijatelji, poznanici stvarni i virtuelni, Ako već niste ovih dana obavešteni kroz  objave na društvenim mrežama, da vas, evo, s radošću i ponosom obavestim i ovde izašla je moja prva knjiga priča iz Zaplanja, „Jošte čekam taj reč da mi rekne“ u izdanju „Stylos Art- umetnost dobre knjige“.

unnamed (2)

I da odmah odgovorim na pitanje zainteresovanih- Knjigu možete potražiti u svim bolje snabdevenim knjižarama ili poručiti kod izdavača na tel. 011/ 20 27 516, 011/ 20 27 549, 021/4891 644 ili na e-mail stylos-art@stylos.rs. Ovo znači da je „Jošte čekam taj reč da mi rekne“ već u knjižarama izdavača- „Stylosa“ i u lancu knjižara „Delfi“ i “ Vulkan“…

Pisala sam već o tome, ali nije zgoreg da ponovim još jednom- knjigu su, osim mene, „skrivile“ jedna Lela, preteći mi da će je sama izdati ukoliko se ja ne potrudim i Stana Šehalić, urednik i direktor „Stylosa“. 1525372_10202945244618437_7254068955524306982_n 10665888_952356538124926_6330579904030730931_n One su verovale u mene više nego ja sama.Onako kako su i mnogi od vas, posećujući me na ovoj ovde  i ovoj  adresi, verovali u moje priče, predlažući, sugerišući, tražeći… da ih smestim u knjigu. Njima sam već zahvalila, a ovo je prilika da zahvalim i vama. Hvala Bogu i blogu na tome što vas imam i što vi jednako imate mene, ne samo da čitamo naše tekstove, već i da malo prozborimo o njima, da (se) pohvalimo, posavetujemo, da ponekad predložimo jedni drugima ponešto, da se družimo i virtuelno i sve više i stvarno… da gradimo one mostove prijateljstva koji ničim ne mogu biti uzdrmani, bez obzira na naizgled slabe virtuelne spone koje su samo početak svega. Posebno sam radosna i zbog toga što sam prve primerke friške knjige dobila (već dan po štampanju, iz Novog Sada) i to- ni manje ni više nego u Zaplanjskoj ulici u Beogradu! E sad, tome baš nije kumovao slučaj, nego urednica Stana Šehalić.

unnamed (3)

Dobro, nije ovo sve. Obavestiću vas na vreme i o promocijama. Koje bez vas, bez onih koji su mi slali predivne komentare, javno i privatno, koji su lajkovali, koji su samo čitali i iznova se vraćali da čitaju, koji su preko skajpa zaplanjske priče čitali rođacima u dijaspori i zajedno sa njima se smejali ili plakali… i ne bi imale smisla. I recite posle da blog (sa svima nama koji ga činimo) nije čudo, a ja to tvrdim od kako sam shvatila njegove blagodeti- oplemenjuje, obogaćuje, širi vidike i krug prijatelja, uči, zasmejava, teši i rasplakuje, a neke natera da objave i knjige. Naš drug Blogi („tvoja knjiga ima još nešto u sebi- gen, e bre, ti si smestila svoje pretke u knjigu“) je povukao nogu svojom „Bezimenom“, na našu sveopštu radost, a ja samo želim da nas je u ovom krugu što više.

10491088_952359204791326_6129372798931877597_n Прочитајте више „Moja prva knjiga je u knjižarama“

Tropšina vodenica na Vlasinu i vampir na Rdžavicu

U naše selo  bile su po onija rat pet vodenice – u Pustu, pa  borojačka, na familiju Borojaci, na Popovići, popovska, na Gunjaci, gunjačka i bakinska, na familiju Bakinci. Kroz selo, i dan danas, protica samo Ropat, ako ne računamo Komarički potok, i onuj Maramaljkinu vodeničku, pomanjšku od ovej na Ropat – imala je samo jedan kamen, a ovej druge po dva i po tri.

Zimi si je celo selo mlelo na tej naše vodenice, pa su doodili u meljavinu i  Ravnodubravci i Komaričani… sve dok ima voda. Kad Ropat presuši, a počinjalo je već da voda nema nekude oko maj, pa ne’e mogla ni na piv da se zbere voda za mlevenje, moralo se ide u Svodje, dvanaes kilometra, u Tropšinu vodenicu, koja je uvek imala vodu iz Vlasinu.

Прочитајте више „Tropšina vodenica na Vlasinu i vampir na Rdžavicu“