Milan Todorović- O zaplanjskim pričama

Na Svetog Luku 2014. posetih sajam knjiga, kao i štand izdavačke kuće Stilos u pažljivo biranom trenutku kad je Negoslava Stanojević potpisivala knjigu „Jošte čekam taj reč da mi rekne„.

Različitost ove knjige, vidite iz naslova, jeste u tome što je pisana na dijalektu. Eh, taj dijalekt, oni koji me znaju, odlično znaju koliko volim te starinske reči. Verovatno jedan od uticajnih faktora zašto ne nastavljam život na zapadnim geografskim širinama.

I pre nego što krenem sa recenzijom knjige i paradigmama vremena koje ona nosi, u par (nadam se nećete zameriti) podužih rečenica napisaću nešto o razlozima zašto baš ja pričam o ovoj knjizi.

Više detalja http://www.tt-group.net/video/joste-cekam-taj-rec-da-mi-rekne/

Promocija- prijatelji, zauvek

Dugo nisam pisala na ovoj adresi, a razlog su sva ona lepa dešavanja sa pomalo slatkog stresa povodom izlaska iz štampe one moje knjige koju su onako zdušno tražili i drugari sa Wordpresa.

Pisala sam, na onom drugom blogu, i o promocijama „Jošte čekam taj reč da mi rekne“ na Sajmu knjiga u Beogradu i u Savezu bugarskih novinara u Sofiji i o promociji u mom gradu (Niš, verujem da znate), a objavila sam i priču o dijalektu, govor Violete Jović, književnice koja stvara i na književnom i na dijalektu.

007

Koga zanima, pročitaće. One koji nemaju vremena za to, informisaću fotografijama sa promocije u Studentskom kulturnom centru u Nišu- a znam da svi volite i rado gledate fotografije sa lepih događanja kojih je, na sreću, sve više na našim adresama.

Ujedno, ovo je i priča o prijateljstvu. Bez njega, ne bi bilo ni same knjige.

Dobro, dama s prve fotografije bila je opravdano odustna, ali joj je mesto svakako u ovom tekstu. Daca.

A onda,počinjem od one Lele,koja mi nije dala mira dok knjiga nije ugledla svetlost dana. I još me obavezala, „drugom knjigom“, koju je njen Neško držao skoro sve vreme promocije na kolenima.

20141114_201046 10385307_10205624082660825_8999174213992178061_n

Preko Stane Šehalić, urednika u Izdavačkoj kući Stylos Art,

10358714_10205624079460745_1948738099876977485_n (1)

I već pomenute Violete Jović, radno nazvane „Rabota žensku dušu odmara“.

20141114_191355

I moje, po stažu najstarije prijateljice među njima, Gordane Mitić Živković, urednika književnog programa SKC

20141114_191416

I divnih mladih ljudi i odličnih pevača jakog, iškolovanog glasa, Aleksandre Petrović i Marka Milanovića i pijanistkinje Milene Pejić.

10645294_10205624070540522_2492832583778691370_n (1)

Do svih onih koji su mi ukazali čast i priuštili nemerljivo zadovoljstvo svojim dolaskom na promociju. Posebno se zahvaljujem onima koji su morali da stoje zato što više nije bilo ni slobodnih stolica ni u jednoj prostoriji na trećem spratu SKC, niti pak mesta gde bismo ih stavili.

1982283_10205624084100861_673599846527192578_n

10533835_10205624084460870_2076704674898123775_n

1920281_10205624061260290_4530734924659807153_n

20141114_190628

20141114_190621

Svima onima koji pripremaju prvu promociju savetujem da detaljno napišu scenario u vidu podsetnika za svaki minut ovog događaja. Da im se ne bi desilo, kao meni, da propuste fotografisanje koktela, za koji se moja prijateljica Anđica Pavlović svojski potrudila. A ja nemam čak ni fotografiju sa njom, kao ni sa još mnogim dragim i divnim ljudima koji su mi ulepšali ovo veče.

20141114_185717

010

10448774_10205624114341617_5228841036694406540_n

No, uvek postoji drugi put i ja se nadam da ću te male greške u koracima ispraviti prvom sledećom prilikom. Izuzetno mi je drago zbog činjenice da slušam samo lepe reči posle ove promocije i da su, ne smem da kažem svi jer nisam zavirivala u duše nego u oči, izašli radosni i zadovoljni iz okrugle sale SKC, na trećem spratu Univerziteta.

Osim gostiju iz prestonice i nas Nišlija, bilo je tu i prijatelja iz drugih gradova i… nekoliko virtuelnih prijateljstava prvedeno je u stvarna, a bilo je i blog drugara. 🙂 nisam pitala za dozvolu, pa za sada ćutim o tome.

20141114_185537 10675679_10205624111421544_3222402165083082417_n (1) 20141114_190559 20141114_190922 20141114_210157 20141114_210401 20141114_212254

20141114_19053820141114_190546

20141114_190513 20141114_190530 20141114_210643 20141114_210327 20141114_210109 20141114_210753 20141114_210905 20141114_190700

20141114_185352

20141114_185414

„Jošte čekam taj reč da mi rekne“ kod Merime

Sećate se onog čuvenog pitanja na časovima srpskog jezika- šta je pisac hteo da kaže? E, ja nisam dobila to pitanje za sopstvenu knjigu, ali je naša Marina Majska (namerno preskačem sve one divne epitete kojima je u mislima kitim, kako se ovo ne bi svelo na  „vojvodo i serdare“) uspela da izvuče od mene nekoliko reči o mojoj knjizi. I tako je dobila šlagvort da progovori malo i o meni samoj što me je, ma koliko bila svesna velike količine pozitivne energije koja struji među nama, virtuelnim prijateljicama koje se osećaju stvarno, istinski i jako, izuzetno ganulo i totalno razbudilo, inače već poluzaspalu u pola jedan posle ponoći.

Još jednom- Hvala Merima. Nadam se, iskreno verujem i  već se radujem- znam da ćeš mi jednom pružiti priliku da ti uzvratim lepim rečima. Mislim, ovako javno, kao ti sada meni, jer  sama znaš koliko ja tebe zapravo volim.

Moj tekst o „Jošte čekam taj reč da mi rekne“ i Merimin do suza dirljiv uvod, možete pročitati ovde.

Moja prva knjiga je u knjižarama

Knjigu Jošte čekam taj reč da mi rekne možete naručiti pouzećem na telefon 065 603 1707

i možete je potražiti u knjižarama izdavača, Stylos arta kao i u knjižarama Vulkan i Delfi

***

Rođaci, prijatelji, poznanici stvarni i virtuelni, Ako već niste ovih dana obavešteni kroz  objave na društvenim mrežama, da vas, evo, s radošću i ponosom obavestim i ovde izašla je moja prva knjiga priča iz Zaplanja, „Jošte čekam taj reč da mi rekne“ u izdanju „Stylos Art- umetnost dobre knjige“.

unnamed (2)

I da odmah odgovorim na pitanje zainteresovanih- Knjigu možete potražiti u svim bolje snabdevenim knjižarama ili poručiti kod izdavača na tel. 011/ 20 27 516, 011/ 20 27 549, 021/4891 644 ili na e-mail stylos-art@stylos.rs. Ovo znači da je „Jošte čekam taj reč da mi rekne“ već u knjižarama izdavača- „Stylosa“ i u lancu knjižara „Delfi“ i “ Vulkan“…

Pisala sam već o tome, ali nije zgoreg da ponovim još jednom- knjigu su, osim mene, „skrivile“ jedna Lela, preteći mi da će je sama izdati ukoliko se ja ne potrudim i Stana Šehalić, urednik i direktor „Stylosa“. 1525372_10202945244618437_7254068955524306982_n 10665888_952356538124926_6330579904030730931_n One su verovale u mene više nego ja sama.Onako kako su i mnogi od vas, posećujući me na ovoj ovde  i ovoj  adresi, verovali u moje priče, predlažući, sugerišući, tražeći… da ih smestim u knjigu. Njima sam već zahvalila, a ovo je prilika da zahvalim i vama. Hvala Bogu i blogu na tome što vas imam i što vi jednako imate mene, ne samo da čitamo naše tekstove, već i da malo prozborimo o njima, da (se) pohvalimo, posavetujemo, da ponekad predložimo jedni drugima ponešto, da se družimo i virtuelno i sve više i stvarno… da gradimo one mostove prijateljstva koji ničim ne mogu biti uzdrmani, bez obzira na naizgled slabe virtuelne spone koje su samo početak svega. Posebno sam radosna i zbog toga što sam prve primerke friške knjige dobila (već dan po štampanju, iz Novog Sada) i to- ni manje ni više nego u Zaplanjskoj ulici u Beogradu! E sad, tome baš nije kumovao slučaj, nego urednica Stana Šehalić.

unnamed (3)

Dobro, nije ovo sve. Obavestiću vas na vreme i o promocijama. Koje bez vas, bez onih koji su mi slali predivne komentare, javno i privatno, koji su lajkovali, koji su samo čitali i iznova se vraćali da čitaju, koji su preko skajpa zaplanjske priče čitali rođacima u dijaspori i zajedno sa njima se smejali ili plakali… i ne bi imale smisla. I recite posle da blog (sa svima nama koji ga činimo) nije čudo, a ja to tvrdim od kako sam shvatila njegove blagodeti- oplemenjuje, obogaćuje, širi vidike i krug prijatelja, uči, zasmejava, teši i rasplakuje, a neke natera da objave i knjige. Naš drug Blogi („tvoja knjiga ima još nešto u sebi- gen, e bre, ti si smestila svoje pretke u knjigu“) je povukao nogu svojom „Bezimenom“, na našu sveopštu radost, a ja samo želim da nas je u ovom krugu što više.

10491088_952359204791326_6129372798931877597_n Прочитајте више „Moja prva knjiga je u knjižarama“

Tropšina vodenica na Vlasinu i vampir na Rdžavicu

U naše selo  bile su po onija rat pet vodenice – u Pustu, pa  borojačka, na familiju Borojaci, na Popovići, popovska, na Gunjaci, gunjačka i bakinska, na familiju Bakinci. Kroz selo, i dan danas, protica samo Ropat, ako ne računamo Komarički potok, i onuj Maramaljkinu vodeničku, pomanjšku od ovej na Ropat – imala je samo jedan kamen, a ovej druge po dva i po tri.

Zimi si je celo selo mlelo na tej naše vodenice, pa su doodili u meljavinu i  Ravnodubravci i Komaričani… sve dok ima voda. Kad Ropat presuši, a počinjalo je već da voda nema nekude oko maj, pa ne’e mogla ni na piv da se zbere voda za mlevenje, moralo se ide u Svodje, dvanaes kilometra, u Tropšinu vodenicu, koja je uvek imala vodu iz Vlasinu.

Прочитајте више „Tropšina vodenica na Vlasinu i vampir na Rdžavicu“