Ознаке

, , , , , , , , , , , , , , , ,

Poslednjeg dana druženja sa nemačkim blogerima sedim u holu beogradskog Art hotela Bah pored gospođe Pia Kleine Wieskamp, sa kojom, svojom… krivicom (čitati – lenjošću da popravim svoj traljavi engleski), nisam sve do tada progovorila ni reč. Dok čekamo da se okasnele kolege odjave na recepciji i da krenemo na poslednji okrugli sto u Impact Hubu, pitam je kako se provela ovih dana na događaju u kojem obe učestvujemo, a ona otvara album  u mobilnom telefonu i pokazuje mi šta je na nju ostavilo najjači utisak.

19145960_114816195789739_6109079734826335610_nNa kraju trećeg dana, fotografija za uspomenu. Gospođa Pia stoji uz stub, desno. Fotografija: #zehnpluszehn

  • Oh, Malča – uzvikujem kada se zaustavila kod fotografija vina pod nazivom „Malča“ i „Kalča“ – pa to je 10 kilometara od moje kuće!
  • Muzej vina, amfore, Malča… smešeći se, pokazuje mi dalje svoje fotografije gospođa Pia i ja svu svoju snebivljivost zbog pomenute… lenjosti, prevazilazim jer, zaboga, lokalpatriotizam je u pitanju. Nemica mora da dobije najpotpunije informacije o, naravno, najlepšem kraju, onom udaljenom 10 km i onom oko moje kuće. I bar neki Nemci da tako čuju ne samo gde je Malča, već i ponešto o junaku po kojem nosi naziv to vino, „Kalča“.

Izguglam fotografiju skulpture niškog lovdžije (s naglaskom na i“) i njegovoga Čapu, kuče lovdži(j)sko, u društvu sa piscem ovdašnjim, niškim i vojvođanskim, Stevanom Sremcem, smeštene na ulazu u nišlijsko Kazandži(j)sko sokače. Sremac ufitiljio brke i pravi se da izistinski veruje, dok Kalča podiže ruku sebi preko glave, tvrdeći da je baš toliku… životinjku, bilo koju, a možda i (p)ticu, ulovija.

  • Ko je gospodin – pita gospođa Pia pokazujući na skulpturu Sremca, pa onda razvežem, a sve mi se reči sapliću jedna o drugu, hroničar niške palanke 19. veka i autor đačke lektire, čija dela tek danas oživljavaju na filmskom platnu. I kasnije, uz pomoć naravno prijatelja u liku jedne divne dame predivnog imena Lada, dopunjujem njenu informisanost o kraju koji je imala sreće… pa naravno, valja imati puno sreće pa da te put skrene sa osnovne i unapred zacrtane trase, i u našu Malču… i da, eto ovako, upoznaš ne samo Kalču lovdžiju, nego i njegovog Čapu i našeg Sremca.

Gospođa Pia  je nemačka blogerka koja  se proteklih dana družila sa  srpskim blogerima, upoznajući  Srbiju i preduzetničke projekte  u njoj,  podržane od strane Nemačke vladine organizacije za međunarodnu saradnju – GIZ. Trodnevni susret  nemačkih i srpskih blogera, na kojem je učestvovala, nazvan je “ZEHN + ZEHN (deset plus deset): podrška evorintegracijama uz uključivanje društvenih mreža“, budući da je po deset nemačkih i srpskih blogera svrstanih u nekoliko ekipa obišlo  lokacije na kojima se odvijaju projekti koje je GIZ podržao, bilo materijalnim ulaganjima, bilo organizovanjem obuke lokalnih preduzetnika. Domaći i nemački blogeri uključeni u ovaj projekat, od prvih susreta, na društvenim mrežama i na svojim blogovima prenose sopstvene impresije, informacije i saznanja do kojih su došli, šireći tako ne samo priču o načinima pomoći evrointegracije Srbije od strane GIZ-a i o ovdašnjim potencijalima, iskustvima, mišljenjima i ostvarenjima onih koji su pomoć već koristili ili je koriste, već ukazuju i potencijalnim korisnicima da i sami mogu  na sličan način aplicirati za podršku.

Bila sam, inače, deo ekipe čija je krajnja stanica bila čuvena Trajanova tabla na Dunavu (o čemu sledi tekst), sa usputnim zadržavanjem u turističkoj varošici – gradiću vikendica, (neki kažu i selu)  Vinci, koja je od Beograda udaljena 180 km i Golupcu, gradu kojem je takođe turizam jača strana, a prepoznatljiv je po mnogobrojnim letnjim turističkim manifestacijama i – prelepoj Tvrđavi (upravo se revitalizuje).

DSCN8129

U stvari, usputno zadržavanje je trajalo jedno 13 km vožnje bicikla, od te lepe varoši-gradića-sela do Golupca, od čega 11 km uređenom biciklističkom stazom, sve uz  Dunav (poslednja deonica biciklističke rute EuroVelo6, koja je najduža u Evropi). Dunavski centar za kompetenciju i Turistička organizacija Golubac, naši tamošnji domaćini, osmislili su ture  namenjene avanturistima, za rekreaciju i za porodice, pa tako svako može da izvozi i ovu kojom smo se mi kretali i još koju, po sopstvenom izboru. Naravno, i po meri svojih kapaciteta.

DSC_0644

DSC_0643Fotografije TO Golubac

I da – verujte mi na reč, očekivane upale mišića posle ove vožnje bicikla, sutradan nije bilo. Iako sam poslednji put vozila bicikl… ne mogu da se setim kad. Ali pouzdano znam da je bilo mnogo davno. I da sam bila mlada.

DSC_0694Fotografija TO Golubac

Čudni su ti zaljubljenici u biciklizam, gotovo isto kao i oni koji preferiraju pecanje. Spremni su da pređu pola sveta, što vozeći, što noseći, što prevozeći svoje omiljeno prevozno sredstvo, koje im omogućuje ne  samo rekreaciju, fizičku aktivnost od koje se dobijaju vitke noge i gube kilogrami, već i uživanje u prelepim predelima kroz koje voze svoje dvotočkaše. A na ovoj trasi, koju su nemački i srpski blogeri mogli i sami da probaju, uistinu imaju čime da napune i oči i dušu i sva ostala čula.

DSCN8135DSCN8134

DSCN8142

Na samom kraju staze dočekala nas je još jedna lepota: srednjevekovni Golubački grad, odnosno  Tvrđava, sa svojih deset veličanstvenih kula. Spomenik kulture od izuzetnog značaja (u toku je revitalizacija i do kraja ove godine trebalo bi da bude kompletno obnovljena), ovaj biser turističke ponude ne samo Golupca već čitave Srbije, smešten je na visokim liticama sa kojih mora da se pruža još lepši pogled ( jedva čekam) na mesto gde je Dunav najuži i gde počinje Đerdapska klisura.

Ugrožena vremenom i ljudskim nemarom, probijanjem magistralnog puta kroz stenu na kojoj se nalazi Tvrđava, odmah posle Prvog svetskog rata, obližnjim (na sreću, sada  neaktivnim) kamenolomom, koprivom i neprohodnim rastinjem, podizanjem nivoa vode posle gradnje Hidroelentrane Dunav, čime su potopljeni njeni najniži delovi, ova prelepa tvrđava bi do kraja ove godine trebalo ne samo da bude revitalizovana i da povrati nekadašnji sjaj, već i da bude zaštićena od daljeg propadanja i nemara. Izgradnjom obilaznice i probijanjem tunela, posle čitavih 80 godina tutnjanja čak i teških kamiona koji se jedva provlače kroz njene kapije, prestaće da podrhtavaju i njeni temelji.

U samom podnožju Tvrđave, u sklopu Arheološkog parka „Tvđava Golubački grad“ u kojem je izgrađen posetilački centar,  nalaze se dva, doduše ne tako impozantna, ali  značajna objekta: turski hamam iz 15. i rimska kuća iz trećeg veka.  Ne kaže se uzalud da je šetnja ovim kompleksom svojevrsna šetnja kroz vreme, budući da su arheolozi pronašli tragove postojanja pet civilizacija, od kraja bronzanog doba, 1000 godina pre nove ere pa sve do kraja 19. veka. I da se ne može ni naslutiti šta se još može pronaći na prostoru arheološkog parka.

I normalno je da na kraju, posle tolikih emotivnih udara na sva čula, ovako raširenih ruku, zanemeli od lepote, osmehom izgovorite svoje utiske. I ne znajući da vam kroz koji minut predstoji još jedan udar na čula… ovoga puta ukusa, o čemu možete čitati ovde.

Znajući da vas, posle osveženja i okrepljenja  za stolom koji samo što ne zapljuskuje dunavska voda, očekuje neka nova lepota koju ste, ne preterujem kada to kažem, decenijama sanjali dok ste obilazili Kineske zidove, piramide u Egiptu, Zimske i  dvorce Loare, Versaj, Belvedere, Šenbrun, Koloseum, Top kapi palatu… i dok ste krstarili Nilom, Senom, Volgom, Vltavom, Bosforom… Čude se mnogi moji prijatelji ovih dana kada ovo čuju, a ja vam se kunem da ništa nisam preuveličala. Pola života već, ja samo pričam da želim… da bih… da ću, jednog dana… da mora da sam u prethodnom životu bila riba, kada me Dunav, Đerdapska klisura i  Lepenski vir toliko privlače, a iako tako blizu (ili možda upravo zbog toga) ni korak nisam učinila da se to i ostvari.

Sve do, evo… sada baš.

Domaćin susreta – GIZ, kancelarija u Beogradu

Stručni konsultant – Lazar Džamić,  profesor na Univerzitetu Singidunum

Vođa puta moje ekipe – neumoran i večito budan, Vladan Krečković, predstavnik Dunavskog centra za kompetenciju: vladan.kreckovic@danubecc.org

Domaćini u Golupcu – predstavnici Turističke organizacije Golubac i ovoga puta sjajna i kao zvanični fotograf blogera na biciklima, Jelena Petrović:  togolubac01@gmail.com

Advertisements