Sećanje na dan kada je Niš zavijen u crno

Tekst koji sledi bio je dve godine samo status na Fejsbuku. I da Cukenberg nije postao naše Fb pamćenje, otišao bi u zaborav.

Prenosim ga integralno, onako kako je napisan 7. maja 2015. godine. Mnogo toga bih sada izmenila, dodala, rekla… ali ga ostavljam tako kao tužno podsećanje. I opomenu:

„Nisam uspela da ignorišem sećanja na ovaj dan, onda kada je Niš zavijen u crno.
1999.

Jedna žena je umirala dok joj je svekrva stavljala tašnu ispod glave, kako bi joj olakšala poslednje trenutke. Krenule su u obližnju ambulantu na kontrolu… posle višegodišnjeg lečenja bila je drugom stanju, u sedmom mesecu. Sahranjena je u isti čas i istog datuma kada se i venčala.


Jedan čovek je izašao u dvorište svoje male kuće u koju se sklonio zato što je naivno verovao da je bar okolina Hitne pomoći bezbedna. Da je ostao u svojoj zgradi, možda bi danas bio živ.


Pored jednog ubijenog stajala je torba iz koje je virio luk sa pijace.

… I tako, „zbog toga što se kontejner kasetnih bombi NATO-a CBU-87 nije otvorio iznad cilja, već ubrzo pošto je izbačen iz aviona“ kako kažu izvori američke vojske, na spisku ubijenih našlo se 16 nedužnih Nišlija.

 

Holanđani , čiji je avion izbacio kasetne bombe, prestali su da ih koriste tokom bombordovanja. Ostale članice NATO saveza nisu.

Ali, nije se NATO na ovome zaustavio.

Već 12. maja bacali su bombe na Naselje Duvanište. Rezultat- „samo“ povređeni. Među njima i naš komšija, Čika Vlada, koji nije uspeo da se baci na zemlju kao mlađarija oko njega, svi izašli da gledaju kako kruži neprijateljski avion. Kada su posle trećeg kruženja iz njega počele da ispadaju bombe (kažu da je španski pilot kome je naređivano da smrtonosni tovar izbaci što pre, odlagao zadatak zato što je na poljani pored zgrada bilo puno dece, a on ih je imao troje) čika Vladu je sustigao geler, za koji su lekari odlučili da ostane u njegovoj butini- valjda nije bio opasan. Da li mu je suđeno, kako veruje naš narod il ne, ne znam, ali je čika Vlada sledeće godine poginuo od jedne od tih kasetnih bombi, dok je riljao svoj vočnjak.
Na tom mestu se izvode neki radovi i kažu da će uskoro tu nići LIDL.

Naša poljska kućica u obližnjem voćnjaku puna je rupa i rupica od gelera, mlade voćke bile su na pola presečene tim istim gelerima, a ograda oko voćnjaka na mnogo mesta pokidana.

Valjda se tako štite američki interesi u svetu.

Valjda se tako štite oni koji ruše zemlju u kojoj žive.

Valjda se tako širi čovekoljublje.

Valjda će tako Evropa postati humaniji kontinent.

Na Niš je bačeno 36 tovara kasetnih bombi.
Niš je na prvom mesto po broju civlnih žrtava bombardovanja.

Kada sam nekoliko godina kasnije, na jednom novinarskom skupu u Sofiji u organizaciji UNESK-a, na temu Sloboda u informisanju , na kraju svog izlaganja navela ove činjenice, koje se prećutkuju svetu, i rekla da i zbog toga tvrdim da nigde u svetu nema slobode informisanja, u sali je nastao tajac.
Predstavnik UNESKA pomodreo je od besa.“

Advertisements

12 мишљења на „Sećanje na dan kada je Niš zavijen u crno

    1. Hvala ti. Kad smo već kod toga, da dopunim: posle toga su mi prilazile kolege, bugarski novinari, koje je interesovalo šta je istina u svim pričama koje su se širile o nama. Jedina sam od svih novinara dala izjavu za njihov nacionalni radio, a bila sma i među onima koji su govorili za TV.

  1. Nažalost, nevini uvijek najviše ispaštaju u političkim igrama velikih sila i hirovima političara. Tako je bilo i na našim prostorima. Tako je i širom svijeta. Bilo i ostat će. Nažalost. A slobode informisanja nigdje nema. Može taj predsjednik da modri koliko hoće, ali tako mu je.

  2. Duvanište.. deo grada gde sam provela dobar deo života. Doživela tog dvanaestog maja horor od eksplozija kasetnih bombi. Rupe na ogradi balkona, fasadi… rupe na duši.. Poznavala čika Vladu. Čitam ovaj tvoj post i sećam se, vrlo živo, snimka poginule trudnice. Ove godine slavio/la bi osamnaesti rodjendan.
    (I plačem ko kiša)

    1. Onda smo se mi sretale, sigurno. Moja poljska kućica (još odoleva vremenu) je dve njive dalje od mesta na kojem je čika Vlada poginuo.
      Dosta vremena sam provodila u tom voćnjaku, a i u onom malo dalje, prepoznaćeš ga po tri ogromne topole.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s