Ознаке

, , , , ,

Između njene ljubavi i njegovog pristajanja na nju  bilo je mnogo obostranog priznavanja nesnalaženja u svetu čije mehanizme nikada nisu razumeli. Koji ih nikada nije prihvatio, nikada im nije davao šanse kao ostalima, verovali su, i od kojeg su jedino mogli očekivati, bar toga su bili prokleto realno svesni, nekakav uravnotežen odnos dobra i zla, osmeha i suza, gorčine i meda.

10527562_746716538725856_9042047719720790828_n

Nisu se dugo poznavali.

Ona je o njemu znala da voli tetošenje, osećaj da neko brine o njemu, „izvoli“, „evo ti“, „uzmi“… Život s odgovornošću jedino prema samome sebi, očekivanja preko granica realnog i traženja nemogućeg. Uz odsustvo iole truda da se dostigne cilj postavljen u mašti. I sitne domaće kolače po receptima iz starih kuvara koje je morala da istražuje kako bi zadovojila njegova probirljiva nepca.

On je o njoj znao da strahovito žudi za pripadanjem. Za nekim koga će moći da tetoši, da brine o njemu, da se oseća potrebnom. Da ne traži mnogo i da je spremna da se da cela. Svim svojim bićem, telom i dušom, onim što ima i onim što će ikada imati.

Između onoga što je ona smatrala ljubavlju i njegovog pristajanja na to, ma kako da se zvalo, sakupljen je čitav jedan rezervoar nadanja da će ovaj život biti lakši ako ga zajedno dele. More prepuno iluzija da nije tako sivo jutro u kojem se ne budiš sam. I jedan okean straha, kajanja i nepristajanja, ipak, da se bilo šta menja.

Sve dok nije popustio čep. Onaj koji je krpio njena razočarenja i gasio njegove nade. Između onoga što je ona nazivala ljubavlju, a on smatrao brigom koju zaslužuje.

A bila je reč samo o davanju i uzimanju.

Ilustracija je s Fejsbuka

 

Advertisements