Виолета Јовић -МЛОГО ИСТИНЕ, ПРАВДА ЈЕДНА

Још једна прича, овога пута из нове књиге Виолете Јовић. Њу сте, ако је већ не знате, на мојим блоговима упознали овде и овде и овде и овде и овде и овде и овде и овде и овде… и тако даље.

prpoast-naslovna-640x640

И ако смем да будем мало лична (ето, све до сада нисам 😉 ), за мене је ово била иницијална каписла – одушевљење Виолетином „Работа женску душу одмара“ условило је да и сама почнем да пишем и на дијалекту.

Промоција нове књиге Виолете Јовић биће одржана у суботу, 25. 2. 2017. године у Галерији „Србија“ с почетком у 18 сати.

Прочитајте више „Виолета Јовић -МЛОГО ИСТИНЕ, ПРАВДА ЈЕДНА“

Sve nijanse današnje sive

Odbijam da ovu tihu glavobolju koja tišti od kako sam se vratila, povežem sa simbolikom današnjeg dana.

562599_144829099027922_2111785466_n

Dan je bio običan, gotovo tih, bezličan i sasvim, sasvim uobičajen za ovo doba godine, kako bi to lepo rekli meteorolozi u nastojanju da objasne kako se nije desilo ništa vredno pažnje. Bar kada je o atmosferskim padavinama i pritiscima reč, o vlažnosti vazduha  i brzini vetra od „nekoliko metara u sekundi“.

Прочитајте више „Sve nijanse današnje sive“

Nešto između

Između njene ljubavi i njegovog pristajanja na nju  bilo je mnogo obostranog priznavanja nesnalaženja u svetu čije mehanizme nikada nisu razumeli. Koji ih nikada nije prihvatio, nikada im nije davao šanse kao ostalima, verovali su, i od kojeg su jedino mogli očekivati, bar toga su bili prokleto realno svesni, nekakav uravnotežen odnos dobra i zla, osmeha i suza, gorčine i meda.

10527562_746716538725856_9042047719720790828_n

Nisu se dugo poznavali.

Ona je o njemu znala da voli tetošenje, osećaj da neko brine o njemu, „izvoli“, „evo ti“, „uzmi“… Život s odgovornošću jedino prema samome sebi, očekivanja preko granica realnog i traženja nemogućeg. Uz odsustvo iole truda da se dostigne cilj postavljen u mašti. I sitne domaće kolače po receptima iz starih kuvara koje je morala da istražuje kako bi zadovojila njegova probirljiva nepca.

Прочитајте више „Nešto između“

Ugasi mrak

dscn6503

  • Ugasi mrak, pre nego što svu našu svetlost  poneseš sa sobom, ostavljajući mi da bauljam tražeći tvoje stope u odjecima koraka koji se udaljavaju – rekla mu je dok se još grejala u toplini njegovog dela masivnog ćebeta sa japanskim certifikatom koje su zajedno kupili na trećem spratu ogromne robne kuće u Pekingu, dok su još putovali kao zaljubljeni par.
  • Ne boj se, neću poneti ništa u svoju pomrčinu, sem sećanja na rumenilo svih  svitanja koje sam dočekivao sa tobom, popreko i uzduž planete koja nam je uvek ponegde bila dom – rekao joj je pokazujući na ogromnu čarobnu lampu koju su izabrali, u oštoj konkurenciji sa nargilama s početka prošlog veka, na pijaci pored najstarije turske medrese pretvorene u čajdžicu za domaće i turiste željne užitka blagih opijata iz staklene posude u kojoj pućka voda, kada bi udahnuli omiljeni miris jabuke posle menjanja plastičnog pipka nargila koju su  kolektivno pušili.
  • Kako da vratim novčiče bačene s Karlovog mosta, za sreću, i u fontanu Trevi, preko leđa, za njegovu ljubav bez koje sam upravo ostala – pitala se, gušeći svoje nepotekle suze u kockicama preskupe čokolade s likom ruske babuške na omotu, koju joj je doneo s putovanja u Moskvu. Na koje je išao sam.

Ili samo nije i nju poveo sa sobom?