dscn5941Plači

I ja bih, da mogu,

Al’ suza je davno istekla iz oka

U reku varljivih nada i skrivenih osećanja

Koja ni sebi ne priznajem

Sem onda kada zabole

Jako i neodložno

Smej se

I onda kada te taj smeh zaboli

Pa ti se čini da je najlakše

Okamenjena lica

Plivati kroz stvarnost

Kroz nedođiju

Kroz bilo pa prošlo

Kroz dobro je, može i gore

Kroz, ne povratilo se

Biografije spremne za ulepšavanje

Lica koje čeka botokse novog buđenja

I duše krhke, lomljive

Topljive ko prva pahulja na dlanu

Plači

Za sve one koji ni to ne mogu više

Advertisements