Zašto pa moramo baš svi da budemo originalni?

 

Zašto moramo uvek da budemo originalni? Zašto uopšte moramo da budemo originalni?! Tolika lepa dela su nastala zahvaljujući ugledanju autora na tuđe pisanje, slikanje, igranje, pevanje, komponovanje, a ipak nisu ni plagijat ni krađa ni pozajmljivanje tuđeg. Znate ono, ako naslikate kopiju tuđe slike i potpišete je svojim imenom, vi niste plagijator, ali ako je potpišete imenom autora… e, tu ćete već imati ozbiljne probleme sa zakonom, tim pre ako je u pitanju slavno delo.

   Početnička kopija i original pored njega – liiiiči

A šta ste ako je nečije delo  samo razdrmalo vašu maštu, probudilo vas iz učmalosti, potaklo vas da aktivirate svoje skrivene i možda nikad do tada otkrivene talente ili, pak, da ono što ste oduvek znali da radite za svoju dušu, odlučite da iznesete na svetlost dana?

Прочитајте више „Zašto pa moramo baš svi da budemo originalni?“

Greh njegove majke

Visoki prosedi muškarac oštrih crta lica na kojem su dominirale krupne blage oči iza naočara sa okvirom od crne plastike, ulazio je u kuću  otresajući s kaputa pahulje snega koji je upravo počeo da pada prvi put ove sezone.

11156118_859055444167186_7753963643526266819_n

  • Majka? – upitao je svoju ženu koja ga je  presrela u hodniku prihvatajući njegov težak kaput, jedva navlažen od pahulja tek istopljenih na njemu.
  • Isto. Od podneva je pitala nekoliko puta za tebe i kao da joj je posebno važno da te baš danas vidi što pre. Idi odmah.

Ušao je u sobu koja je mesecima mirisala na bolest.

Nikada mu nije bilo jasno otkud onoliki majčin otpor da pređe u nju onda kada su je, nekoliko godina posle očeve smrti zamolili da njihovu prostranu sobu ustupi unuku koga je obožavala. Da se nije onoliko  bojao seoskog groblja na koje je gledala njegova sobica i da i sama nije nebrojeno puta uplašeno utrčavala u nju kada bi usred noći začula krike uplašenog deteta, verovatno se nikada ne bi pomerila iz svog bračnog kreveta koji joj je taman postao udoban kada je u njemu ostala sama. Od tada  je niko, pa ni ćerka koja ju je povremeno obilazila i čijoj se volji gotovo za sve povinovala, nije mogao ubediti da makar ponekad pomeri tešku tamnu zavesu sa prozora svoje nove sobe.

Прочитајте више „Greh njegove majke“

I ja bih, da mogu

dscn5941Plači

I ja bih, da mogu,

Al’ suza je davno istekla iz oka

U reku varljivih nada i skrivenih osećanja

Koja ni sebi ne priznajem

Sem onda kada zabole

Jako i neodložno

Smej se

I onda kada te taj smeh zaboli

Pa ti se čini da je najlakše

Okamenjena lica

Plivati kroz stvarnost

Kroz nedođiju

Kroz bilo pa prošlo

Kroz dobro je, može i gore

Kroz, ne povratilo se

Biografije spremne za ulepšavanje

Lica koje čeka botokse novog buđenja

I duše krhke, lomljive

Topljive ko prva pahulja na dlanu

Plači

Za sve one koji ni to ne mogu više