Ti si se spasla… a šta ću ja

Stajala je nemo, ruku prekrštenih na grudima i… .kao da se nije nervirala, kao da je sve zabavljalo… Samo se smejala. Sve vreme se samo smejala. I oči su joj se smejale.

Kad je prošao pored nas dok smo sedele u sobi u koju nas je poslao kako bi mogao da večera na miru i da ga suze koje su se slivale niz moje lice ne uznemiravaju, prozborio je : Laku noć.

dscn5951

  • Zašto si me zvala ako si znala da je ovakav – progovorila sam, posle prvog šoka onim što sam upravo doživela. Što sam videla i čula.
  • Pitala sam ga i dozvolio mi je da te pozovem. Inače, ne bih smela… kao što ne smem još milion stvari od kada sam sa njim.

A tako je delovala srećno na fotografijama koje je postavljala na Fejsbuk. Uvek nasmejana. Uvek nasmejani.

I  tako smo se radovale ovom susretu. I ona i ja.

Bile smo prijateljice, virtuelne, već godinama.  Spojio nas je  Kupindo. Ja sam tamo prodavala neke stvari u vreme kada nam je budžet bio jako otanjen, a ona me pitala može li jeftinije.

„Da mogu, dala bih ti za džabe, ali mi gori pod nogama i zato i jesam ovde. Kad sam imala, imali su i svi oko mene. Ja sam ti jedna od onih…  dok sam čuvala dete ispred zgrade hranila sam celu ulicu. Kupim nekoliko vekni  hleba i pašteta i mažem svima. Verica, devojčica iz košiluka, je „mast na leba“ tako jela prvi put“.

Reče zena „I ja sam takva“, a ja pomislim… da da da … Al, ne lezi vraže… Spojimo mi naše prijateljstvo preko Fejsbuka. I ja vidim da je Goga mnogo velikodušnija od mene. Ona vodi računa o napuštenoj deci.Tu me je oborila s nogu.

Saznala sam da je Goga Makedonka, da je imala brak pre ovog braka, da je rodila dete koje je proglašeno mrtvim i da to dete nikad mrtvo nije videla.Vidim divnog sadašnjeg muža, . požrtvovanog, koji joj je omogućio sve što bi jedna žena mogla da poželi. Rodila je sina, muž je napravio kuću, dvorište uredio, sve sam unutra napravio. Izvodi porodicu na ručkove, večere…  ja sam  pomislila „O Bože, ima li toga zaista  na ovom svetu“. Prošle godine  naslikam sliku „Na putu za Kučevo“. Baš na njen rođendan. Ona mnogo voli slikarstvo. Rekoh, na njeno divljenje mojoj slici: „E ,ova je tvoja“.. Jojjjjj koja je to radost oduševiti nekog, kakva je to lepota davanja.
Slika se mnogo dopala i njenom mužu.
Onda me stalno zove kod nje u Paraćin, al mene put ne nosi u tom pravcu. Obećah da ću doći prvom prilikom. Da mi napravi kiflice.
Nije prošlo mnogo vremena, put me zaista nanese u njen kraj. Obradovah se,  jer je to  bio i način da dođem kod nje, da se upoznamo konačno posle višegodisnjeg interet poznanastva. On mi je preračunavao kilometražu, zvali me da pitaju volim li ribu na skari. Kažem, ljudi nemojte da se opterećujete.
Dočekaše me Goga i njen „divni“ suprug i njihov zaista prelepi, divni sin. Na stanici. Ja ne shvatam da nešto nije u redu. Smejem se i upoznajem sa njima.
Izbacio nas je iz kola u centru  Paraćina, po kiši. Da ga sačekamo dok odveze dete na neke časove.  Slikasmo se za to vreme.
Došao je za dvadesetak minuta.
Dok nas je vozio ka kući postavljao mi je pitanja, a ja  ne shvatih da je to „ispit“. Na kojem sam pala.
Šta si po struci? ‘
Gradjevinski tehničar
Radiš li jos nešto sem što slikaš?
Ne mogu da nađem posao u struci, a radila sam 18.godina.
Šta ti radi muž?
Taksira.
Jesi li ti Vlajna, one su opasne?
Na četvrtinu, al ponosim se tom četvrtinom.
Da li spremaš zimnicu?
Ne. Mi zimi jedemo za salatu obično ono što može „živo“ da se nađe. Najviše cveklu.
Kako ti muž dozvoljava da putuješ sama?
O tome ne odlučuje on, već ja.
Uzeo je moje koferče  kad smo stigli, poneo ga prema kući i bacio  nasred predsoblja.
Tada je počela drama.
Gogin „divni muž“ je počeo da grmi na mene.
– Ti se provodiš, uživaš, ako dok možeš! Hoćeš li i mojoj ženi da nađes nekog ko što nalaziš sebi?!!!!
Čini mi se da se smračilo u onoj sobi, zapušile mi se uši… kao da više ništa nisam čula… – Nema drugih, ne nalazi se to tek tako -jedva izustih.
– Hoćeš li  i njoj da nađeššššššš – urlao je.
– Ne.
Ona jedva i da je prozborila. Samo se smejala i uporno gledala u njega.
Ušao je u kuhinju gde sam sela.
– Zašto si došla? Ja te nisam zvao! Ja ne primam u kuću nepoznate ljude i baš me briga sta će biti sa tobom. Ja nikoga nikada nisam čekao na stanici, sem tebe. A ona, ona ni moju sestru nije ovako dočekivala.
– Došla sam da se upoznam sa Gogom. Nego recite mi, jesam li ja Vas nečim uvredila?
Ma, majko!!!!
 – Kako me nisi uvredila? Kaaaaako me nisi uvredila!????
–  Čime? Kojim gestom?
– Rekla si da ti sama odlučuješ gde ćeš ići!!!!!!!!!!!! I eto, i sad mi odgovaraš umesto da ćutišššššššššššššš!!!!!!
Ona je i dalje samo ćutala. Ćutala i smejala se. I kao da ga je tom ćutnjom i tim osmehom izazivala… da jos više besni na mene…
Nije se izvinjavala. Ni tada, ni kasnije. Ona je izgleda isterala svoj ćef.
Njena želja je bila ogromna da se tim ljudima na  Fejsbuku pohvali da sam došla kod nje.
Nisam mogla da zadržim suze.

Noć. Sama u nepoznatom gradu. Autobuska stanica nije radila. Oni su malo uzvan grada. Neće ni taksi do njih…

– Sad ni leba ne mogu da jedem zbog tvojih suza!!!!! – ponavljao je i dao znak da odemo u drugu sobu, kako bi mogao na miru da večera. I na kraju nam poželeo laku noć.
Nisam ni jela.
Onda sam od nje saznala  da je ne pušta nigde iz kuće. Da je  to što gleda napuštenu decu njen jedini izlazak u svet. Da joj tu  aktivnost oko dece plaćaju. Da je bila hraniteljica jedne devojčice koju je jako zavolela. Njeno, možda i umrlo dete, bilo je devojčica. .
„Sa njom sam mogla makar da odem u park. Sada više ni to ne mogu.“
„Pomogao“ je da je dobiju neki drugi ljudi.
„Niko je neće voleti kao ja.“
– „Što si me zvala, kad si znala da je tako?“
– „Mislila sam, pošto sam ga pitala  za dozvolu, da neće praviti probleme“
Nisam mu ime zapamtila, moj mozak ne prihvata tu informaciju. Paraćinski vozač iz Orahovca.
Napustila ga je prva žena, sa kojom ima dve ćerke. Danas sam saznala, tog dana kada je on mene maltretirao, udavala se njegova ćerka a da on to nije znao.
– „Nije te upoznao, inače on bi bio divan“ – rekla mi je Goga ispraćajući me ujutru.
– „Nije me upoznao i sigurno neće dobiti šansu da me upozna“
Samo me je zagrlila i rekla: „Ti si se spasla … a šta ću ja…“
Otišla sam…
Bilo mi je čudno, to, ni jedno jedino njeno „izvini“.
Neke stvari sam shvatila tek u povratku, dok sam, dopisujući se sa njom pokušavala da proniknem u to šta se desilo, kako se desilo, zašto meni i zašto sam tako regovala. Zašto nisam regovala.
.

– Senilnos me uvati, sad bi samo pisala po ovom tmurnom vremenu i kiši. Ne znam kolika je poštarina, treba da pošaljem neku jaknu koju prodajem.

– Stalno mislim o tome sto mi se desilo kod tebe. Million pitanja mi navire. Nije senilnos (senilnost je zaboravljanje), ti hoćeš da kažeš SENTIMENTALNOST ili SETA .Da, ovo  tmurno vreme izaziva emocije. Tvoj muž (ni ime mi mozak ne da da mu zapamtim), on je zaista težak psihijatrijski slučaj, pošto nastupa sa agresivnim verbalnim nastupom, to lako može da preraste u fizički. Danki sam ispričala. Ona kaze da mi se divi da sam taj napad tako mirno podnela. Moja sestra kaže da je on BUDALA. I čudi se da si me pozvala. A znala si to. Da si mi bar nešto nagovestila, nikad ne bih došla!!! Baš ne mogu da se smirim. Nikad mi se nije desilo tako nešto. Bila je noć… Da je bio dan… bilo bi drugačije.
– Nisam znala, zato što ni mene nikad nije ovo snašlo baš ovako. Ja sam ga ubedila i mislila sam da će sve biti u redu, ali ne bih volela sad toliko o tome jer me boli..
– I mene boli. On tebi ništa nije rekao. On sve što je rekao  rekao je meni.
– Ja ne volim kad nešto boli tolko o tome da pričam, trudim se da pogazim…
– I čudi me tvoja majka, koja ti je rekla da mu ne zameriš.
– Šta te čudi, ona je žena udovica, kod nas je veliki sram…
– Trudim se i ja da zaboravim. Al mi sve gore i gore nadiru slike.
– Ne znam šta reći.
Ništa.
–  Jer, to je već gotovo, za tebe iskustvo jedno, a meni škola. Lepo si rekla. To za njega neće biti dobro.
– Ja sam mislila da bolje pričam s tobom nego s drugim prijateljicama. Da, gotovo je, al u glavi je ostalo. I stalno mi se vraća…Takvu džukeletinu bi trebalo zatvoriti, da ne povređuje više nikog bez razloga.
– Bitno je da ja nisam imala nijednog trenutka loše u glavi, a možda ti mene kriviš što nisam rekla. Smatrala sam da neće doći do takve nevaspitane stvari.
– Razbila bih mu usta lajava.
– Bog neka sudi. Mi nismo bogovi, samo obični smrtnici. Ako neko zasluži, šta ću. Nije lepo mržnja da raste jer sebe truješ.
– Ne… Ja sam čista srca došla da se upoznamo, da mi uzvratite posetu… Dve divne žene… Pokvario nam gad sve… I nije ovo mržnja, to je bes!
– Ma pusti, ne truj se. Svakome po zasluzi. Neka misli on.
– On meni da se provodim… Govno jedno. Ma… Ne mogu da se smirim. Bila sam umorna. Bila sam iznenađena. Bila sam u neverici. U tuđoj kuci, u nepoznatom gradu… sama…
– Baš tako.
– Usred noći. Napadnuta verbalno. Bez ijednog razloga
– Mene stid i ne bih više.
– Ti si divna žena! Prelepa, prelepe duše. Nisi zaslužila tog gada. Bez obzira na materjalno što ti je stvorio.
– Ko zna zašto je sve to, ceo zivot smo na iskušenju.
– Nekako me duša boli i za tebe. Ne mogu da se smirim. Veruj mi
-Verujem, jer si emotivac.Verovatno je to neka kazna. Bar mi je dao divno dete
– Da, dete je drugo nešto. Samo da i od njega ne napravi čudovište.
– Ali kažem, gledaj malo sa druge oči.. Zbog svoju dušu. Mene bi davno odbio ovaj svet da ne gledam sa druge oči, sa neke druge strane.
Trudim se da gledam. Al sam jako uznemirena.
-Verujem.
Moram da odem u crkvu. Da upalim sveće. Možda mi pomogne.
– Dok se pišemo ja osećam kao da će nešto da se desi pa osećam drhtavicu. I ne znam šta, ali eto, loš predosećaj za njega.Ja i njega stalno vučem po crkvama, manastirima. A jutros smo saznali od drugih da mu se ćerka udala.
I ja drhtim. 
–  Ja pokušavam da sagledam odakle mu to zlo dolazi.
– To zlo je iz njega samog. Nije ga ta žena bez razloga ostavila.A on, kolko god da je loš, ne treba nista da mu se desi… Treba to dete da skoluje.
– Da. E, draga moja, sve te razumem, ali nemam kud. Kolko sam ja bila sama, a problemi onoliki. Pa nekako, uz Božju pomoć, guram. Prskam mu svetu vodicu stalno. Kaže da je besan na ceo svet od kako mu je majka umrla, mlada. I da ga samo ja smirujem. Zato i strahuje, da i mene ne izgubi.
– Njega će Bog da kazni. Ima dušu da ispušta danima, sve dok se ne pokaje za sve loše što radi. A da strahuje da ga ne napustis ne bi se ponasao tako!!!!
– On to tako vidi. Kao što on mene ne može da natera da gledam sa njegove oči, tako i ja ne mogu da ga teram da vidi sa moje .
Moja slika „Na putu za Kučevo“ osta da visi u njihovoj spavacoj sobi. Pitam se, o čemu li misle, i ona i on, kada je pre spavanja pogledaju. Kojim očima je gledaju.

♦♦♦

Smem li ovo da objavim, bojim se da nekako ne stigne do njega?

Smeš, on i ne ide na net, a mene nemoj da taguješ.

Bojim se da joj ne naudimo, zato pitam.

Nećemo, nema šanse da ovo stigne do njih.

Misliš da će bar nekome ovo pomoći, bar nekome otvoriti oči?

Ne znam.

PS – Naravno, izmišljeni su ime, gradovi i ostali detalji priče po kojima bi akteri mogli da budu prepoznati.

 

 

Advertisements

18 thoughts on “Ti si se spasla… a šta ću ja

  1. Čim ga nije napustila – ona u svojoj glavi i duši nešto duboko okajava. Zašto, mi to ne znamo, to zna ona. Ona veruje da je to tako mora i da će Bog da ga kazni. A opet, ako duboko veruje u Boga trebalo bi da zna da Bog ne kažnjava. Ako veruje, zna da su mogućnosti u nama, date nama… Za sve postoji razlog pa i za ovu tugu. I za to što si ti na tren bila u sve to uvučena da bismo još jednom svi posvedočili do koje granice nekad ne volimo i ne poštujemo sebe…

    1. Draga moja, ovo je priča koja se desila nekom drugom, a ja sam je samo malkice sredila.
      Koliko znam iz priče onoj kojoj se to desilo, reč je o ženi koja nema kud. Majka joj poručuje da ćuti, a u njenom kraju je strašna sramota biti razveden, pa još dva puta… ne znam ni sama šta da kažem, jer… ako ga je znala, zašto je drugu osobu dovodila u ovakvu situaciju.

  2. Nemam reči. Svako biće je jedan mali univerzum i poseduje sopstveni integritet. A nivo svesti ni video onaj pedalj iznad mračne površine. To što ovo nije usamljen slučaj je još veći užas. Btw, nikada ne verujem nalickanim fotografijama na društvenim mrežama (čast izuzecima). Ljudi reflektuju kroz njih šta bi želeli u realnom životu.

    1. Zašto bi se ovo vezivalo za bilo kakvu fotografiju? Ludost nema veze sa obradom fotografija.
      Možda (ali samo možda!) se ovo nije moglo sagledati već tokom prepiske ali se svakako moglo sagledati još u samom početku.
      I dalje ostaje pitanje: zašto je ona takvo ponašanje prihvatila?
      Mogla ga je napustiti čim je pokazao svoje pravo lice.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s