I kad uzletiš pod oblake možda si došao -nigde

Život je put od tačke A do tačke B između kojih rasteš, hodaš, padaš, ustaješ… pevaš, plačeš, učiš, zaboravljaš, grešiš, praštaš, uzimaš, daješ… pitaš, odgovaraš, znaš, ne znaš, umeš, ne umeš, možeš, ne možeš, hoćeš, nećeš… Pođeš pa staneš. Ukopaš se u mestu i ne znaš kuda i kako ćeš. I sa kim. Saginješ glavu ili prkosiš, uinat svemu. Uinat svima.

1921952_10152364595846579_1731586234_n

Ponekad krčiš puteve oguljenih dlanova i izgrebanih ruku, a nekad ti se otvaraju sami. Uzletiš pod oblake pa onda vidiš da si došao – nigde. I da te nema tamo gde je trebalo da budeš. I da te svuda ima. I da te mnogo boli. I da te ne boli ništa. I da ti je lako i onda kad ti se noge vuku kao lancima vezane. I da ti je teško, a misliš da možeš i da poletiš.

Onda stojiš u mestu a već si stigao tamo gde želiš. Dalje od svih planova i želja i više od svih mogućnosti da (se) dobaciš dotle.

Do meseca i do zvezda. Do vrha planina i do dna bezdana. Do ruku, raširenih da te prime u zagrljaj onda kada  veruješ da niko ne misli na tebe. Do školjke na dnu mora koji ti šapuće najlepšu pesmu i do najdalje tačke do koje stigne ptica na nebu. Do šapata i grmljavine. Do suze i do osmeha. Do istine  i laži. Do reči koje ne kazuju ništa i do ćutanja koje govori sve. Do nekih ljudi koji te razumeju i bez reči. I do onih koji tu reč, izgovorenu, izvrnu naopačke.

Do onih koji te vole i onih koji ti žele zlo. Do onih koje voliš. Do onih koje ne želiš da sretneš.

Ponekad tražiš istinu, nekad ti odgovara da te lažu. Ponekad opraštaš, zaboravljaš, a nekada ni to ne želiš. Ne možeš. Nećeš.

10376911_738576399539870_791686209768948384_n

Život je put od tačke A do tačke B između kojih učiš, pa naučiš, pa onda zaboravljaš. Sve ono nekad veliko više nije veliko, niti je ono malo zaista malo. Nešto od onoga što si hteo zapravo i ne želiš. Niti voliš sve što si voleo, niti ti treba sve što si mislio da moraš imati.

 

ilustracije su s Fejsbuka

Advertisements

18 мишљења на „I kad uzletiš pod oblake možda si došao -nigde

  1. Повратни пинг: Ko će ga znati šta zaborav leči | NEGOSLAVLJE

        1. Red je malko i kući da svratim ;). Mada… uskoro bi trebalo da idem na odbranu jednog master rada pa da se opet najsvojijom kući vraćam. 😉
          Znaš, Niš je ipak grad po meri čoveka. Bg može… pozorište, prijatelji, blog druženja itd… ali za svakodnevicu, ipak biram Niš. U koji si uvek dobrodošla.

  2. Blogi, lepo je što si rešio problem, drago mi je. Ja sad ne znam da li sam sama nešto pogrešila pa mi se javljaju ove različite boje pojedinih delova na stranici ili je do Wp. A inače, za ostalo, hvala.

    1. Прорадила “ридер“ листа преко “хроме“. Таман и да захвалим Пикселу на идеји (исте претраживаче користимо, да знаш), а и да похвалим Негин текст. Ја се са твојим ставовима, Него, иначе у највећем проценту слажем, као и са начином њиховог изражавања. Ти то радиш боље од мене – смирено и разложно.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s