I prijateljstvo može da izvetri

Uđu u naše živote neki ljudi, polako, nenametljivo i nepretenciozno, i kao da su oduvek bili tu. Volimo da sa njima razmenjujemo reči, priče, uspomene, radosti i brige, radije nego sa nekim ljudima koji su možda bolji, načitaniji, vedriji, pametniji, uspešniji, srdačniji, dobrodušniji… jer nas ti drugi nisu dotakli onako kako su oni uspeli. Jer sa tim drugim, možda i jednako dragim, a možda i manje il više, svejedno, nismo ispleli onu nit koja nas vezuje i onda kada se ne vidimo i ne čujemo danima, kada imamo preča posla od razmenjivanja svakidašnjih jadikovki „na slušalicu“ ili uz kaficu, kada i ne pomislimo da „ovu radost moram sa njom/njim da podelim“.

935199_744214782324874_1785829883_n

Trajemo, tako, jedni pored drugih, jedni uz druge i jedni za druge, ponekad večno, a ponekad shvatimo i da su neka od tih prijateljstava bila samo krhka iluzija satkana od naše idealizovane slike nje ili njega, iz naše želje da ona ili on budu ono što nam baš tada treba. Prijatelj kakvim smo ga sami skrojili, po meri naših očekivanja pa stoga i posmatrani kroz neku dioptriju zamagljenu ružičastim idealističkim tonovima, kakvih u stvarnosti nema.

Grešni smo ljudi. Neki čine samo greške a neki na svojim plećima nose i grehe. A neki samo nemaju svoje mišljenje ili nemaju stav, bilo kad ili u konkretnoj situaciji.
Pa kada to uvidimo, kada se u to uverimo ili makar samo naslutimo, iz naših duša u koje su tako, samo za njih nekritički raširenih ušli, počnu lagano da vetre naše simpatije, naša vera i naša privrženost – nekima. Zbog nečega što su rekli ili prećutali, što su uradili ili nisu uradili. Ili samo zato što nisu imali stav (ili što ga nisu izrazili, pa makar i na tvoju štetu).

Uglavnom, niko se nikada iz naših života nije povukao onako, tek slučajno. Za sve, kao i za nečiji ulazak u njega, postoji debeo razlog.

603674_157323487778483_1129746363_n
Što ne znači i da je ono između bilo uzalud. Jer, svaka duša koja nas je tako dotakla, ostavila je na nama neki trag. Neko manji, neko veći, neko radost, neko tugu. Od nekoga smo naučili, neko je naučio od nas, neko nam je pomogao, nekome smo pomogli mi. Neko nas je rastužio, neko je od nas otišao tužan i povređen. Nekoga ćemo dugo ili zauvek pamtiti, nekoga smo već zaboravili. Neko se zadržao u našoj blizini, mada tu samo bitiše, prema nekome smo postavili ograde, neke zauvek isključili.
Najlepše je kada ih se sećamo s radošću, uz one koji su zauvek uz nas.

 

ilustracije su s Fejsbuka

Advertisements

18 мишљења на „I prijateljstvo može da izvetri

  1. Čudna su ta prijateljstva koja izvetre. Dobro si ih zapazila. Čovek bi pomislio da je prijateljstvo trajni međuljudski odnos, nešto što upisano u krvi traje „zauvek“, ali izgleda da smo mi ljudi prilično nestalan soj, pa su i naši odnosi ponekad takvi. Jebi ga.
    Btw, baš lep i pomalo elegičan post, i čestitke za pojavljivanje u Politikinom nedeljnom „Magazinu“ :).

  2. Можемо и да се не срећемо стално, али постоје људи којима ћу увек бити захвалан за оно што су урадили за мене. На пример, ти и изузетна екипа блогера од којих су неки још увек ту (а неки су се мало улењили). 🙂

    1. Čini mi se da ništa mi posebno nismo uradili, samo smo se međusobno podržavali i duvali malo u leđa onome koga smo voleli da čitamo i ko je želeo da malo i poleti. Da si nam dozvolio, uradili bismo za tebe i nešto više. Ali si tvrdoglavo ostajao svoj i na svojim plećima izneo sav teret. Na nama je posle bilo samo da ti aplaudiramo. Sad kad malo razmislim, džabe sam bila malo i ljuta na tebe što si tvrdoglavo odbijao da se malo bolje organizujemo i da ti olakšamo prve korake ka onome što si uspešno i sam izneo.

      Žao mi je samo što se nekako rasturilo ono što smo nazivali „ekipom“. Meni je to bio strahovit impuls, divno okruženje u kojem sam se fantastično osećala i zahvaljuući kojem su nastale i neke moje najbolje stvari na ovom blogu. Nešto, priznajem, ne bih ni pokušala d apišem, onako kako jesam, da nije bilo vas, čijim sam se tekstovima divila i koji ste me usmeravali da ovaj blog bude drugačiji od onog prvog. I uvek – zahvalna.

          1. Ивин свет, Алиса у земљи луда, Агорафобија, Плава баклава, Отилија, Шуњалица, Wizard, Саша (Шта да слушам данас)… Навео сам углавном оне на које баш дуго нисам набасао овде…

            1. Da, pa onda onaj duhoviti, samo ne mogu da se setim kako se zvaše blog nekidugačaknaslov, pa… Onaj Naš Drug za kojim zalud tragamo raspitujući se za njegovo zdravlje, pa novinternet, Jelena Bogosavljević, dolibel… ajd, uvek ću nekoga da ispustim, a fale nam.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s