Ja živim ovde (2) – Mirna Bašić, Frankfurt am Main – Höchst

Zahvaljujući dragoj Mirni Bašić, autoru bloga Lova do krova u kojem nas redovno obaveštava o mogućnostima uštede i popravljanja kućnog budžeta, danas nastavljamo seriju tekstova pod radnim naslovom „Ja živim ovde“.

11892076_10207277702127536_6673804793350433455_n

Upoznajte Frankfurt am Main – Höchst

Nemam često priliku biti turistički vodič i predstaviti drugima ljepote svoga grada. Baš zbog toga sam s veseljem prihvatila Negoslavin poziv da vam predstavim Frankfurt am Main – Höchst, grad koji je od prvog našeg susreta još 2004. osvojio moje srce.

Malo o povijesti i geografskom položaju

Sve do 1928. godine je Höchst am Main bio samostalni njemački grad. Te se godine dogodilo priključenje Frankfurtu. Höchst je danas dio Frankfurta, a ipak toliko poseban i različit od njega.

Ispružio se uz rijeke Main i Niddu, udaljen je samo desetak kilometara od frankfurtskog aerodroma i 15-ak minuta vožnje vlakom od centra Frankfurta.

No da vas ne gnjavim više, krenimo sada zajedno u virtualnu šetnju ovim divnim gradićem. Pitat ću vas na kraju, biste li si mogli zamisliti da se ovdje preselite?!

frankfurt-am-main_11.jpg

U Höchst možete stići brodom po Main…

Прочитајте више „Ja živim ovde (2) – Mirna Bašić, Frankfurt am Main – Höchst“

I prijateljstvo može da izvetri

Uđu u naše živote neki ljudi, polako, nenametljivo i nepretenciozno, i kao da su oduvek bili tu. Volimo da sa njima razmenjujemo reči, priče, uspomene, radosti i brige, radije nego sa nekim ljudima koji su možda bolji, načitaniji, vedriji, pametniji, uspešniji, srdačniji, dobrodušniji… jer nas ti drugi nisu dotakli onako kako su oni uspeli. Jer sa tim drugim, možda i jednako dragim, a možda i manje il više, svejedno, nismo ispleli onu nit koja nas vezuje i onda kada se ne vidimo i ne čujemo danima, kada imamo preča posla od razmenjivanja svakidašnjih jadikovki „na slušalicu“ ili uz kaficu, kada i ne pomislimo da „ovu radost moram sa njom/njim da podelim“.

935199_744214782324874_1785829883_n

Trajemo, tako, jedni pored drugih, jedni uz druge i jedni za druge, ponekad večno, a ponekad shvatimo i da su neka od tih prijateljstava bila samo krhka iluzija satkana od naše idealizovane slike nje ili njega, iz naše želje da ona ili on budu ono što nam baš tada treba. Prijatelj kakvim smo ga sami skrojili, po meri naših očekivanja pa stoga i posmatrani kroz neku dioptriju zamagljenu ružičastim idealističkim tonovima, kakvih u stvarnosti nema.

Прочитајте више „I prijateljstvo može da izvetri“