Ознаке

, , , , , ,

Naslov teksta, čije sam sve rečenice nastale gotovo u jednom trenu već imala u glavi, trebalo je da bude: minus i plus.

574640_119633224886041_1013441507_n

Onda sam mahinalno otkucala:

minus je plus.

Ali ne i slučajno.

Slučajno bi bilo da sam ostavila grešku u mišljenju: da je svaki minus zaista minus, da je svako manje zaista gubitak i da je svako nemanje znak da si uskraćen za nešto.

Jer nije.

Možeš da ostaneš bez nekog tereta koji te pritiska i ne da ti da digneš glavu, bez kilograma koji te pritiskaju još više od tog tereta… bez suvišnih želja, koje ti samo remete svakodnevicu u kojoj ti je  bez njih potaman… bez nekih ljudi, posle kojih shvatiš da su bili samo suvišan dekor koji te je sputavao lažnom uljuljkanošću de imaš ono za šta bi, zapravo, da si samo malo izoštrio dioptriju, brzo shvatio da nemaš.

Da si imao njihovu reč, ali ne i poštovanje te reči. Njihovo prisustvo, ali ne i razumevanje. Njihovo bitisanje tu, negde, unaokolo, ali ne i njihovu odanost. Njihov glas, miris i dah, ali ne i njih same.

1004633_538851539503690_519110106_n

Kad se otarasiš te teskobe koju stvaraju gubici koji uistinu nisu gubici, ti minusevi koji su u stvari plusevi veliki ko vrata; kada provetriš odaje u kojima su se gomilale te suvišne i nepotrebne stvari; kada pometeš puteve koje je zakrčila paučina i kada oduvaš prašinu s jagodica prstiju kojima si doticao prazninu, nastaje dovojno prostora za  nove želje, ostvarljive, za nove terete čiji je smisao u nalaženju, ne u besmislenom traženju, u nove radosti, nove ljude, iskrenije i odanije od onih koji su privremeno statirali tu negde glumeći prijatelje.

Svako ko je ikada ušao u naš život, ušao je s nekim razlogom. Kao i mi u njegov. I niko nije nije ni ostao, ni otišao, bez razloga.

580566_634292923289231_753233607_n

Svaki teret koji smo poneli u životu i koga smo se otarasili ili je spao sam, pa i onaj koji nosimo i dalje, ostavlja trag ne samo na našoj duši, u našem sećanju i trajanju, već ima ogromnu ulogu u izgradnji našeg karaktera. I neka tuga, jednako kao i neka radost, od bahatog može da napravi sasvim normalnog, korektnog, čak empatičnog čoveka, predusretljivog, dobročinitelja. Kao što neka suza može da nam otvori oči bolje i više nego neki smeh. I kao što nas neko davanje može usrećiti daleko više nego primanje trostruko većeg.

12140609_840741869374630_3251430410852914924_n

I kada izgubiš, i kada padneš, i kada poklekneš… i kada ne uspeš, ne možeš, nemaš… i kad ti neko okrene leđa ili te izda, bolje je od svake jadikovke, osude, kajanja, zavisti… mržnje, samo proveriti koliko smo sami za sve to krivi, gde smo pogrešili. I šta nismo učinili da se to ne bi dogodilo.

Značiće, za sledeći put.

 

ilustracije sam pronašla na Fejsbuku 

Advertisements