Ознаке

, ,

Novi dan sam „otvorila“ statusom na Fejsbuku:

„Ima ljudi čija je sreća lepa, velika… ogromna, javna, jasna i svima na izvol’te.
I ima ljudi čija je sreća negde na pola puta da bude velika, jer je skrivena, gotovo tajna, a iako je tajna, ona se čita na njihovim licima i ozrači i svakoga ko se sa takvim licem sretne.“

11224674_1050419364998399_685418004411772389_n

 

Ubiše me u pojam ovi koji se ubiše da nas ubede kako je dovoljno samo želeti i… postaćeš srećan koliko sutra. Legneš, tako, zamišljaš kako ti se svi putevi otvaraju, kako ti svaki dan teče ko najskupljim maslinovim uljem da je podmazan, kako si obožavan, voljen, uvažavan i cenjen i kako… svakog jutra, još nisi ni ustao, a sreća iznova kuca na tvoja vrata.

  • Dobar dan, dobar dan.
  • Jeste li Vi svaki dan želeli da budete srećni svaki dan?
  • Ja sam.
  • E, evo mene kod Vas po pozivu, ups, po Vašoj želji i dolaziću Vam sve dok me budete želeli.
  • Svaki dan?
  • Svaki dan.

Da se razumemo:

Ima frizera koji su završavali škole, specijalizovali se kod dobrih frizera, učili, usavršavali se… I ima frizera koji su završili brzopotezne kurseve, ups, akademije… u trajanju od meseci… nekoliko, i već misle da su ni manje ni više nego – akademici, zaista.

Ima kozmetičarki koje su debelo ogulile i knjigu i klupu, da ne kažem stolicu, završavale škole, obilazile sajmove, pohađale seminare… i ima, opet, „akademaca“.

E pa, tako je i sa ovim lajf koučevima: ima i među njima obrazovanih, edukovanih, potkovanih što bi narod rekao, pa kad ga kažu, a oni ga kažu smisleno, logično i na naučnim saznanjima utemeljeno i zaista sve ima svoje zašto i zato i sve može da bude ali… to ali podrazumeva da smo, pre nego što poželimo  da  smo uspešni, učinili i sve ono što je bitan preduslov za taj uspeh. Ništa, doduše, ne fali i da to činimo i da ovo želimo istovremeno, ali se trud, zalaganje, učenje, usavršavanje, upijanje znanja, sticanje i opšte kulture pride, podrazumeva. Lako je, onda, želeti. U stvari, ostvariti ono što se želi.

file771267261724

90 odsto rada i 10 odsto sreće, ups, želje i – uspeh je zagarantovan

Bojim se, međutim, da u ovoj hiperprodukciji raznoraznih koučeva, primat sve više dobijaju ovi koji prodaju praznu slamu. Čija je matra: želi, želi i samo želi. Sve ostalo je na Univerzumu i nema šta da se sekiraš. Ako ti se želje i ne ostvare, sam si kriv jer nisi umeo dovoljno lepo da želiš.

E sad, lako je nama, kojima su krštenice dovoljno žute pa imamo sve predispozicije da prozremo i, dakako, prezremo (a uverila sam se u to, nisam jedina) „mantraše“ i „akademce“. .Ali je problem u tome što se ove mantre (i u to sam se uverila) takvom brzinom i s tolikim uspehom lepe za one sa svežijim krštenicama, da postoji realna opasnost od poplave nečinjenja  koje, kao što znamo, nikuda i ne vodi. Kod onih sa najmanje obrazovanja, kvalifikacija i znanja, pogotovo.

Lako je kad odeš kod frizera „akademca“ – ako te ošiša loše, pa i ako ti malo izgori kosu, neki majstor će već nekako uspeti to da popravi, odmah ili malo kasnije.

Isto važi i za kozmetičara: može samo da ne postigne efekat koji želiš, a i ako ti zabrlja nešto, da se to korigovati, otkloniti, srediti, već za dan-dva ili mesec-dva.

Zamislite, sada, mladog čoveka koji je naleteo na „akademca “ i „mantraša“, a ovaj ga je uverio da je za sreću i uspeh u životu potrebno samo da želi.

I sedne naš madi čovek, tako, smisli šta hoće, nije da se nije ništa potrudio, i onda odluči da će to što je izabrao, svaki dan da – želi.

file7041326308359

Ne znam zašto, setih se onog vica:

Poplava je, čamcima se evakuišu ljudi iz kuća, a samo se Mujo penje na sprat više i na pozive da se popne u čamac  odgovara : „Meni će Alah da pomogne“.

Voda sve više nadolazi, Mujo mora da se penje na drugi sprat… isti pozivi, on isto odgovara… penje se na krov jer, njemu će „Alah da pomogne“, propušta i treći čamac i… na kraju se davi.

Stiže kod Alaha i s vrata  mu zamera što  „me nisi spasio, a ja sam toliko verovao u tebe“

„Pa šta da ti radim više,  triput sam ti slao čamac, a ti nisi hteo da se popneš“ – veli mu Alah.

Znam (za) neke, kojima preporučuju, savetuju, pričaju… da se late nekog posla, da uče,  da se trude, al oni i dalje kao jadni Mujo. Samo što je njihov Alah – želja.. Što manje vrede, što manje znaju, to silnije i trajnije – žele.

Advertisements