Hoće li obnova manastira u Zavidincu i Ostatovici vratiti život u ovaj kraj

Ostatovačkim  stazama juče se čulo više koraka nego što ih je jedva četrdesetak žitelja ovog sela i onih koji povremeno i vrlo retko ovde dođu učinilo decenijama unazad:

13662155_992936194160619_2112849991222645840_o

13754486_992936190827286_1761738328373899903_n 13782265_992938170827088_5877404565918860229_n

na inicijativu vernika iz ovog kraja i bratstva nedavno obnovljenog Manastira Sveti Đorđe u susednom selu Zavidince, počelo je vraćanje nekadašnjeg ženskog manastira ovdašnjeg u život. Dug će to biti i očito nimalo lak put, ali prvi koraci već su učinjeni. Najpre je očišćen put, zarastao u korov, do Hrama i Manastira Sveti Prokopije, a u juče na istoimeni praznik, ispred davno napuštenog Hrama održana je molitva Svetom Prokopiju, za obnovu Manastira.

Прочитајте више „Hoće li obnova manastira u Zavidincu i Ostatovici vratiti život u ovaj kraj“

A plaća li se porez kad se na snajku prepiše

Eve, dvajes godine će su na Veliku Gospo’inu kako svaki dan molim Gospoda  da me uzne i niti me on oće pribere, niti duša na silu oće d-iskača pa odim po ovija svet tike da si me ima na broj. I da jadujem od kako oči otvorim pa sve dokle ne zažmim u neko dobo kad svi polegaju i nema ni glasak da se čuje nigde naokolo.

DSCN4710

Što li smo mi na Boga zgrešili, s kvo li smo mu se tolko zamerili, ko da smo se s kamenje na njega vrljali, takoj ni natovari muku na kuću i samo ju dotura, dotura i dotura, i ne pituje ima li tuj neki da svu tuj muku izdrži i dokle može d-izdrži, nego ni samo praća… a ništa dobro se neje setil da ni prati. Da rekne, čekaj bre, i ovija ljudi imaju dušu, daj i na nji jemput berem da zgodim, da i njina dušička uzdane i od rados i od milos i od dobro, a ne sam’ od brigu i od sekiraciju.

Прочитајте више „A plaća li se porez kad se na snajku prepiše“

Svi vi, koji ste odlučili da odete

Svi vi, koji ste odlučili da odete

Možda ćete se jednoga dana i vratiti

A možda ćete i ostati

14642998_10210384813847159_1703379449_n

Tamo

Gde vam neće kao ovde, ovako

Biti krivo

Što je onaj dobio posao, mesto, platu…

sve bolje od vas

Прочитајте више „Svi vi, koji ste odlučili da odete“

Zašto (ponekad) ne mogu da pišem

Pisanje na blogu je „stvar“ zadovoljstva, inspiracije i neodoljive potrebe da neke svoje misli pretočiš u tekst, rečenicu, stih… Zna to svako ko se ikada latio pera, penkala, olovke, pisaće mašine… ne samo  tipki na kompjuteru. I ne samo kada je o blogovima reč.

https://zoricazoricblog.wordpress.com/
https://zoricazoricblog.wordpress.com/

I često nije važno o čemu pišeš: mogu to biti i tuga i radost, i sreća i nesreća, najcrnji pesimizam i optimizam bez granica, lep i ružan povod… Suze i smeh, vedre oči i mutan pogled, sećanje, kajanje, nadanje, izgubljeni snovi… Reči te služe i teku onako kako si navikao, tvoji prste slede misli koje ti se roje u glavi i sve teče nekom najobičnijom lakoćom pretakanja tih reči iz jedne dimenzije u drugu, uz ogromno olakšanje koje nastaje u tvojoj glavi, kao kada skineš težak, možda najdivniji kaput na svetu, najlepši nakit sa oznojenog vrata ili rasčešljaš najdivniju frizuru.

Прочитајте више „Zašto (ponekad) ne mogu da pišem“