A možda mi se samo učinilo

Postoje, tako, neke situacije u kojima se oseća sva težina zgusnutog vazduha koji pritiska nekom nedefinisanom tugom, mukom neizrečenom i samo naslućenom i rečima progutanim u toj muci toliko na brzinu da su se zaglavile negde u grkljanu iz kojeg ne mogu ni napred ni nazad. I izvire, tako, ponekad samo – na sreću, ako se  ikako može i sme nazvati srećom, to stanje nečijeg stana, kuće, dvorišta, krova… kada je muka toliko opipljiva da se zaista nožem može rezati. Iako je po pravilu praćena jedino jetkim mukom svih ili samo upućenih članova porodice u kojoj se dešava ta muka.

58c79cb9db57d70d6395a71570937669

Postoje te težine koje se nadviju nad nekom kućom, koje pritisnu neku porodicu, pa iako je sve naizgled isto: dnevni rituali, svakodnevne obaveze, pozdravi pri susretima, odlasci na pijacu i po hleb… plaćanje računa, razgovori sa poštarom koji donosi račune ili penziju… pijenje kafe na terasi… zapravo ništa niti je isto niti će ikada biti isto. Okamenjena lica, bezizražajni pogledi, položaj tela u hodu… nezainteresovanost za sve-t oko sebe, jednako za ljude i pse i mačke, za kišu i za sneg, za jutro i za veče.

Danima… ne, mesecima zapravo, gledam jednu takvu sliku- ne, film zapravo, u kojem glavnu ulogu igraju taj muk i ta muka. Nedefinisani, teški kao brdo koje se vidi u daljini, zgusnuti u stisnutoj šaci koja možda najrečitije govori.

Jedino znam da bih volela da se varam. Da sam uobrazila, da sam ih izmislila i da će koliko sutra iz kuće mukom pritisnute, ponovo početi da izlaze veseli ljudi vedra pogleda i nasmejanih očiju.

ilustracija je s Fejsbuka

Advertisements

8 thoughts on “A možda mi se samo učinilo

  1. Ne,nije nti se učinilo,nažalost.Ima dosta takvih porodica u našoj okolini ali ljudi danas sve manje obraćaju pažnju .Ti si jedna od retkih koja to primećuje i nada se da će oni ponovo biti srećni i veseli.

    1. Znaš šta mi je najviše krivo… što je izgleda reč o osobi koja je najmanje zaslužila to zlo, ako ga uopšte ima, i što izgleda ispašta sve ono što je zaslužila istinski zla osoba pored.

  2. neobicno lepo si pretocila u reci – nesto sto se jaaako tesko da uopste recima iskazati…. i da, Stanimir je u pravu: takve stvari se ne pricinjavaju, samo vecina cak i potpuno nesvesno okrece glavu od takvih pojava – da je ne bi videli, shvatili…. jer su jaaako teske….
    cesto deca, prolazeci pored takvih kuca, idu u luku na drugu stranu ulice, dok ne prodju, a kad ih pitas zasto to rade, samo te bledo pogldaju…. nisu bili ni svesni da su nevolju u luku zaobisli…
    i ono najgore…. obicno tu sa strane nema pomoci… moraju sami da se izbore….

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s