Ušla je  u njegov stan na prstima i s vrata još, s osmehom mu je doviknula: „Čik pogodi gde sam ove večeri stavila parfem“.

Smejao se kao da je hteo da kaže da može da ga stavi gde god hoće, on će je ljubiti baš tu.

Negde je pročitala da od dva zla uvek treba birati ono koje nisi probao. Za nju je to bila ova njena taktika toplo-hladno, koja je njega izbezumljivala. Shvatila je njegove nemire još mnogo pre nego što mu je ušetala u život, protiv njegove volje. Godinama već dodiruje mu dušu, varljivim sitnicama koje samo žena svesna svojih demona, kajanja i nepraštanja, sebi i drugima, zna. Nespremna da zatraži deo te njegove duše za kojom žudi, u kojem bi stanovala nesigurna i sama, prepuštena posle toliko vremena, sebi. Kako može da upozna njegovu dušu, kada još ni svoju još nije spoznala?

Nema nameru da ga povredi. Ne želi da se to dogodi čak ni slučajno, nenamerno, iz nehata. Ponekad mu je slala samo signale, nekad ga iznenađivala otvorenim izjavama. Onda bi citirala Dučića, dobrog poznavaoca tamne strane žene.

Ne veruje joj?

Pa ona je iskrena! I nema žene koja ume bolje da odglumi nevinu ženu od  nje, rođene u znaku ribe. Nije to gluma, to je istina! Pa zar sebe ne sanja uvek u belom, ponekad i bez odeće, a da to niko nikada u njenom snu  ne primećuje.

 

Ona nikada ne ubija muskarce direktno. Uvek će im  ostaviti utisak da su sjajni, žaleći se na  vrat koji se ukočio, na pokrivac koji je jurila. Da joj je bilo hladno dok je on za to vreme kuvao kafu,  donosio keksiće  uz nervozno „dobro jutro“.

12821426_799085830234868_941963346939778230_n

Konačno je odlučila.

Samo takva žena može nehajno iz svoje tašne da izvadi pilulu i  da kaže „Evo ti. Popij i bićeš srećan“.

Nije žurila. Ovog puta je zelela da uradi ono što nikada nije uradila: da se probudi u tuđem krevetu, prethodno proverivši da li je dobrodošla u njemu.

Mada je odgovor odavno naslućivala.

Te noći bila je uskraćena za sve one dodire koji su bili magija njihovog pređašnjeg odnosa. Spremila se i sa osmehom  izašla iz stana u kojem je ostvarilan prvi korak ka svom cilju. Da ga poseduje. Njegovu dušu, njegove misli i njega celog. I tek onda da sa njim ostvari sve one fantazije međusobnog predavanja dvoje ljudi sazdanih od strasti i od žudnje, koji su tu strast i tu žudnju  predugo čuvali u sebi. Ne usuđujući se da ih ispolje sa onima koji su samo mislili da ih poseduju.

Krenula je u novo jutro iz tuđeg kreveta.

Preživela je.

Uputila se na pijacu glave pune „udarnih“ rečenica koje će oblikovati njenu priču tuđim rukopisom .

Stigla je kući i trijumfalno počela da kuca poruku: „Dobro jutro. Ionako nisam bila tamo gde sam bila. Svoje postupke najlepše je naplatiti zaboravom bez kajanja, osude i kažnjavanja. Tada smo slobodni! Moj pas je srećan, mota se oko mene, njuška me i ja ga puštam. A mi? “

„Mi idemo dalje.“

 

ilustracija- s Fejsbuka

Advertisements