Ознаке

, , , , , , , , ,

Ovaj tekst pišem tendenciozno i po narudžbini nekih Fb prijateljica koje su me zamolile da progovorim i na ovu temu. Ideja za njega nastala je kao posledica teksta koji možete pročitati ovde, a koji je naišao baš na polemike, najviše na Fejsbuku, i to od apsolutnog odobravanja, slaganja sa svakom rečenicom u njemu, do, doduše bledunjavih, ali ipak pokušaja da se ospore neki stavovi autora, tj mene.

A mnogi su se javljali i privatnim porukama. Pisali su o sopstvenim iskustvima, ali ne toliko detaljno kada je porodično grebatorstvo u pitanju, koliko kada je reč o izlascima koje obično opisujemo kao „na kafu“ ili „na piće“sa, i rođacima i prijateljima i poznanicima.

tumblr_mupvgag1mv1sl9q6xo1_500

Dužna sam, zarad svojih… ljudi, od rodbine do poznanika, da kažem kako njih u ovoj priči zaista nema. Ako sam ikada imala probleme i ako sam se ikada sa nekim oko ovih pitanja svađala i raspravljala u kafani, to je bilo zato što smo se otimali oko toga ko će da plati. Možda zato što sam na grebatore alergična i što se klonim takvih, ne zato što mi je problem da im platim piće ili dva, nego zato što ne želim da me iko pravi budalom. Pa bih im radije platila da ga popiju sami nego još da im pri tome pravim i društvo. Jednostavno, ni piće ni kafa ni sam razgovor ne prija me sa nekim za koga znam da se čitavo to vreme vrpolji i smišlja kako da ode do toaleta baš kad je vreme za plaćanje ili mu se pogled gubi negde u daljini baš kada naiđe konobar.

Da se razumemo- desilo se i meni da izađem na piće bez novčanika, dešavalo se i mojim prijateljima, dešavalo se da neko od njih ili ja platimo dva-tri puta za redom, nije sve baš na bazi reciprociteta, ali imam u svom okruženju i muškarce koji smatraju da u njihovom društvu niko ne sme da plaća, pogotovo kada je dama u pitanju i oni su mi, iskreno, najveći problem. Nemam ništa protiv toga da muškarac bude kavaljer, ali mora ponekad da dopusti i da njemu neko plati piće ili ručak.

„Ja pristanem, nađemo se, pričamo, konobar dođe, oni se ne ‘vataju za novčanik.“

„Samo da ti kažem ovo: čitam ovu priču i kao da si mene opisivala. Ma grozan smo mi narod. Lako je tebi ti imaš, tako kažu. Imam zato što znam gde dajem pare, kad i koliko, a znam i da jedem pasulj tri dana, kad nemam. A oni jedu šnicle svaki dan. E sad još i ovo, možda ti bude zanimljivo da pišeš i o tome. Juče sam htela sebe da išamaram, da se bacim na asfalt i da se bacakam kao dete kad mu ne kupiš sladoled. Stalno me neke face, neki likovi iz mog okruženja, moji prijatelji, poznanici…  zovu. Ajmo da se nađemo, da pijemo kafu, da pričamo. Ja pristanem, nađemo se, pričamo, konobar dođe, oni se ne ‘vataju za novčanik. U poslednjih mesec dana dala sam na piće, na koje sam bila pozvana jedno šest hiljada dinara!!„- piše mi jedna od onih koja pokušava da se izvuče iz zajedničkog pijenja kafe sa onima koji je pozivaju kako bi ih ona izvela.

„Pozove me rođaka koja ima kuću, vilu bre a ne kuću, ima platu 75.000 i njen muž toliko… popijemo kafu, ja platim- a ona zvala“- kaže mi druga, koja ne bi da se baca na asfalt, ali joj je dozlogrdilo da bude ovca.

„Danima me je pozivala neka FB poznanica koja je nedavno dolazila u moj grad- volela bi da me bolje upozna… i te fore. Nađemo se, ona, njena mama i njena rođaka i ja, odemo u neku baštu, lepo se ispričamo i kad kad je  trebalo da platimo, one ćute. Ja platim. Pozove me koleginica, saznala  da idem u njen kraj, kaže, ajde da pijemo sutra kafu, rekoh ajde. Kad te neko zove, bre, misliš da će on da plati, tim pre što ona  pije  i kafu  i kiselu i pelinkovac.  Ja samo nes. Konobar dođe, ona se ne ‘vata za novčanik. Opet, danima me  druga molila  da se ispričamo negde na kafi. Nije mi se išlo ič, al reko ajde, da je ispoštujem,  zaposlila se pa primila već tri-četiri plate, verovatno hoće da me časti. Uđemo u Mek, krenemo da naručimo, stanemo u red  i ona kaže: ,, Idem ja da uhvatim mesto u bašti“. Ja opet platim. Kaže moj pametni muž, ma što se nisi okrenula i da izađeš i da ideš negde da sedneš sama i popiješ šta ‘oćeš da te ne prave više na budalu.“- piše mi treća.

Koliko košta „prijateljstvo“.

Onda sa jednom za koju znam da je niko neće preveslati žednu preko vode, pričam na ovu temu, a ona izgleda ima univerzalni i brozopaleći savet za sve:

„Dešavalo se i meni“- kaže- „a sve u stilu, ona ima, da se pozovu na… izlazak, piće, kolače, ručak… time što, kao, oni pozovu mene. I baš mi je bilo zabavno jedno vreme da se nosim sa njima. Probala sam svašta. Nekima kažem, vrlo rado, ali nemam para, a odgovor glasi: hahaha, tiiii nemaš para, ma ajdeeeee… Nisam ni očekivala od takvih da kažu, pa ja te pozivam ili pare ti i ne trebaju kad ja zovem ili… nešto slično, ali takve obično posle sličnih odgovora pozovem kod sebe na kafu. Pa neka se ispričavamo do mile volje, ne koštaju me ko u kafani, gde ih vodim na njihov poziv, a nikad ne znaš kolko će da te koštaju. Onima, koji imaju naviku da povedu prikolicu pride, očekujući valjda da ja nastavim da budem ovca, priređivala sam iznenađenje druge vrste: popijem šta sam naručila, a namerno naručim bar kafu i sok da bih im dala šansu da se sami navuku, isprse se i oni za sve i svašta očekujući da je na moj račun pa posle pola sata izvadim pare za svoja pića, kažem da sam dobila poruku i da je iznenada nešto iskrslo, tresnem pare na sto i odem. Šta kažeš, podlo?! Nije, draga moja, imala sam i ja te dileme u nekoliko navrata i, veruj mi, sve ovo ima svoju daleko dublju predistoriju, koja je mene i te kako koštala. I nije, bre, zaista nije najvažnija sama cena pića, koliko me košta ono osećanje da sam izigrana… da me neko pravi budalom i to na moj račun, pri čemu se zapravo pitam, koliko košta to „prijateljstvo“ i da li bi me, ti koji me pozivaju na piće da bih ga ja zapravo platila, uopšte i pozvali da nije te „sitnice“.“

Ostadoh bez argumenata. Dragi moji, vi koji ste do sada bili u dilemi i koji ne želite da i dalje budete ovca, da se pitate da li vas smatraju budalom i zašto vas prave budalom, koji ste hteli da udarate glavom o asfalt kad pola plate date plaćajući piće onima koji su vas na njega pozvali… nemojte posle da kažete da nisam reagovala na vašu muku.

A ja odoh u omiljeni parkić na kafu.

Zvala me drugarica. 😉

 

ilustracija je odavde 

Advertisements