I ima besplatnih lepota…

 

Nasmeje te sunčev zrak na obrazu s kojim se budiš, susret s pogledom komšijske mačke koja se preko terase popela do prozora i iznenađena ko da joj je prvi put viri kroz prozorsko staklo, otkriće cvetnog pupoljka amarilisa koji štrajkuje još od one zime kada je promrzao skoro do korena, rečenica iz knjige u kojoj se pronađeš… pa iz topline takve bezbednosti izađeš na ulicu. A bolje je da nisi. Mislim, bolje bi bilo, al kad već jesi… jednostavno si prinuđen da gledaš u smrknuta lica među kojima si kroz godine navikao da tražiš i neka s tračkom osmeha u pogledu i osmehu, tragom vedrine na čelu i bar sa nekom borom smejalicom na obrazu, između onih koje otkrivaju gorčinu.

7496_10153345499332461_7995385304563731225_n
A nije sve tako crno. I ima i besplatnih lepota. I jeftinih razloga za osmeh. I dostupnih lekcija vedrine. I ljudi koji znaju da tu lepotu i osmeh i tu vedrinu neprekidno pronalaze. Makar ih cedili iz suve drenovine.


To je ono, kao kad uzmeš parče bajatog leba pa ga premažeš svinjskom mašću i pospeš mlevenom paprikom i zagrizeš… na primer u detinjstvo. S pogledom u prvi svoj bicikl i kolena oguljena od padanja dok pokušavaš da voziš ko veliki. Pa se setiš, na primer, čokoladice životinjsko carstvo koju si dobio od tetke i koju raspakuješ polako… da ne oštetiš sličicu koju ćeš razmeniti ako je već imaš, ali i da ne polomiš tanku čokoladnu tablu koja ti je u tom trenutku velika ko… ko ona koju si kasnije sam sebi kupio i smazao je bez tog neponovljivog užitka čokoladice tvog detinjstva čiji ukus i sada ponekad osetiš na nepcima… kad zamisliš detinjstvo i sebe u njemu.

ilustracija je s Fejsbuka

Advertisements

10 thoughts on “I ima besplatnih lepota…

  1. Ili one žvake, okrugle, popakovane u plastiku, pa ih okačiš kod kreveta i gledaš uveče pred spavanje, znaš one šarene, veeelike, što kad ih staviš usta misliš da su tvrde, pa kad zagrizeš a onooo 🙂

  2. Сећам се тог дивног, испуњујућег и неупоредивог осећаја који ми је приуштило даривање једне прокиселе јабуке детету које је гладно и очајно набасало на продавницу аутоделова у којој сам се тада затекао. Тој лепоти захваљујући, поред осталог, и данас – опстајем.
    Поздрав Н!

  3. Ja sam kao klinac skupljao neke markice sa poleđine čokoladice i lepio ih u neki album. Ne sećam se tačno koja je čokolada bila u pitanju ali sam popunio album i poslao. Moguće je da sam bio jedini klinac u bivšoj jugi koji je to skupio i poslao. Nešto kasnije stigla nam je kartonska kutija iz fabrike, (velićine mašine za veš), puna raznih slatkiša. Bila je to besplatna lepota sve dok ćale nije zaključao kutiju u orman jer se trošla brže nago što se očekivalo. 🙂

    1. Sećam se i ja.Popunila i ja album i STVARNO dobila taj veliki paket.Markice si bile od broja 1 do broja 5(one najmanje) i krivo mi je što ne mogu da se setim ko je bio proizvodjač tih čokoladica.Baš glupo.Sećam se čak i ukusa onih punjenih a proizvodjača nisam zapamtila.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s