Umetnost i mi u njoj

Imam neki osećaj nelagode kada mi ime povežu s umetnošću. Nije to ni lažna skromnost, ni iznuđivanje potenciranja te činjenice koja je u oku posmatrača i svedoka mojih aktivnosti, a najmanje je želja za stvarnim negiranjem jer, iskreno, godi.
Jednostavno, za mene su umetnici ljudi koji su taj svoj… epitet, zvanično verifikovali osvajanjem nekakvih školskih i ostalih diploma, nagrada,priznanja…

tumblr_nbnnlwvjpx1t2mg2ro1_500

A onda se osvrnem oko sebe i podsetim se na to da smo, u stvari, svi mi umetnici. Neki  u onome što nazivamo umetnošću, neki u veštinama koje zvanično to nisu ali su bar na granici umetnosti… neki u življenju a neki, nažalost ili na sreću, u pukom preživljavanju.
Nije li najveći umetnik današnjice našeg podneblja domaćica kuće koja s prihodima daleko nižim od republičkog proseka uspeva da podmiri sve troškove i sve račune, da joj deca ne osete nemanje, da donese tu nekakvu platu, da rasporedi, kupi, uštedi, skuva, umesi, zakrpi, isplete, sašije… i da pritom stigne i da se dotera, ofarba, našminka, isfrizira?

Da sam neka vlast, na centralno mesto gradskih trgova postavila bih spomenike, ajd da budem politički korektna, ne Srpkinje nego žene Srbije, koja je najvećim delom na svojim plećima i na svojoj duši iznela sve najteže posledice ratno-tranzicionih kretanja poslednjih decenija. Barabar uz nju bila bi skulptura seljaka- u stvari, poljoprivrednika. Čoveka na čijim žuljevitim dlanovima i mukotrpnom radu od zore do ponoći opstaje ova zemlja od kako znam za sebe.

S druge strane, poznajem ljude koji su neprikosnoveni umetnici života.

Oni svaku suzu znaju da pretvore u osmeh, svaku tugu prevedu u pesmu, svaki problem pretvore u izazov vredan nastojanja da se reši, savlada, preskoči. Oni u kišnom danu vide samo potencijalne dugine boje, u snegu lepotu pahulje na dlanu, u plus letnjih 40 na asfaltu, čari hladovine obližnjeg drveta. Carpe diem je njihov kredo zacrtan u karakteru, ne u iskustvu. Nisu oni učili kako se diže posle pada, jer je pad za njih samo prilika da se proveri ukus prašine i tvrdoća betona pod nogama. Na uvredu odgovore osmehom i zaboravom, na izdaju sa „ko zna zašto je to dobro“, udarce (a nije da ih nije bilo) izbegavaju žongliranjem, a čak i ljutu reč kažu s dostojanstvenom mirnoćom i prizvukom saveta ili praštanja.

Svima njima, i onima koje je život mazio i onima koje je gazio, zajednička je ta plemenita pozitivnost u životu, koja kao da je najveći štit od sveg zla koje teče kroz ovu tešku istoriju čijem pisanju imamo čast ili nesreću ne samo da prisustvujemo, nego i da učestvujemo u njemu.

Neće vam biti lakši taj teret ni sa duše ni sa pleća kad ovo pročitate, ali se nadam da makar na uglu vaših usana titra osmejak izazvan pričom o lepšim stranama svemira koje postoje u svima nama.

ilustracija- odavde

Advertisements

10 thoughts on “Umetnost i mi u njoj

  1. za mene je umetnost da ruši staro i donosi novo, revolucija a ne evolucija. Evolucija je biti dobar čovek. Umetnost je veća od pojedinca. Da otvori, probode, istakne, zabeleži, poleti, uplaši, opomene, da jauče i bude kloaka. Lepota ružnog, lepota kao takva, apsolut i totalitarizam. Despotija i gospodar. raj i pakao. Ne da se miri i prihvata. To radi majka zemlja. Laku noć, radim ujutru.

  2. Nazvala si „Umetnost i mi u njoj“, a moglo je „…i ona u nama“. Baš zbog poslednjih reči teksta. A znaš li šta je najveća umetnost, bar za mene? Kada pružiš utehu nekome u pravo vreme, bez melodrame i patosa, i još: kad umeš tu utehu da primiš onda kad je prepoznaš kao takvu.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s