Krenula je u novo jutro iz tuđeg kreveta

Ušla je  u njegov stan na prstima i s vrata još, s osmehom mu je doviknula: „Čik pogodi gde sam ove večeri stavila parfem“.

Smejao se kao da je hteo da kaže da može da ga stavi gde god hoće, on će je ljubiti baš tu.

Negde je pročitala da od dva zla uvek treba birati ono koje nisi probao. Za nju je to bila ova njena taktika toplo-hladno, koja je njega izbezumljivala. Shvatila je njegove nemire još mnogo pre nego što mu je ušetala u život, protiv njegove volje. Godinama već dodiruje mu dušu, varljivim sitnicama koje samo žena svesna svojih demona, kajanja i nepraštanja, sebi i drugima, zna. Nespremna da zatraži deo te njegove duše za kojom žudi, u kojem bi stanovala nesigurna i sama, prepuštena posle toliko vremena, sebi. Kako može da upozna njegovu dušu, kada još ni svoju još nije spoznala?

Прочитајте више „Krenula je u novo jutro iz tuđeg kreveta“

Hvatate li se za novčanik ili ste navikli da vam uvek drugi plaćaju piće

Ovaj tekst pišem tendenciozno i po narudžbini nekih Fb prijateljica koje su me zamolile da progovorim i na ovu temu. Ideja za njega nastala je kao posledica teksta koji možete pročitati ovde, a koji je naišao baš na polemike, najviše na Fejsbuku, i to od apsolutnog odobravanja, slaganja sa svakom rečenicom u njemu, do, doduše bledunjavih, ali ipak pokušaja da se ospore neki stavovi autora, tj mene.

A mnogi su se javljali i privatnim porukama. Pisali su o sopstvenim iskustvima, ali ne toliko detaljno kada je porodično grebatorstvo u pitanju, koliko kada je reč o izlascima koje obično opisujemo kao „na kafu“ ili „na piće“sa, i rođacima i prijateljima i poznanicima.

tumblr_mupvgag1mv1sl9q6xo1_500

Dužna sam, zarad svojih… ljudi, od rodbine do poznanika, da kažem kako njih u ovoj priči zaista nema. Ako sam ikada imala probleme i ako sam se ikada sa nekim oko ovih pitanja svađala i raspravljala u kafani, to je bilo zato što smo se otimali oko toga ko će da plati. Možda zato što sam na grebatore alergična i što se klonim takvih, ne zato što mi je problem da im platim piće ili dva, nego zato što ne želim da me iko pravi budalom. Pa bih im radije platila da ga popiju sami nego još da im pri tome pravim i društvo. Jednostavno, ni piće ni kafa ni sam razgovor ne prija me sa nekim za koga znam da se čitavo to vreme vrpolji i smišlja kako da ode do toaleta baš kad je vreme za plaćanje ili mu se pogled gubi negde u daljini baš kada naiđe konobar.

Прочитајте више „Hvatate li se za novčanik ili ste navikli da vam uvek drugi plaćaju piće“

I ima besplatnih lepota…

 

Nasmeje te sunčev zrak na obrazu s kojim se budiš, susret s pogledom komšijske mačke koja se preko terase popela do prozora i iznenađena ko da joj je prvi put viri kroz prozorsko staklo, otkriće cvetnog pupoljka amarilisa koji štrajkuje još od one zime kada je promrzao skoro do korena, rečenica iz knjige u kojoj se pronađeš… pa iz topline takve bezbednosti izađeš na ulicu. A bolje je da nisi. Mislim, bolje bi bilo, al kad već jesi… jednostavno si prinuđen da gledaš u smrknuta lica među kojima si kroz godine navikao da tražiš i neka s tračkom osmeha u pogledu i osmehu, tragom vedrine na čelu i bar sa nekom borom smejalicom na obrazu, između onih koje otkrivaju gorčinu.

7496_10153345499332461_7995385304563731225_n
A nije sve tako crno. I ima i besplatnih lepota. I jeftinih razloga za osmeh. I dostupnih lekcija vedrine. I ljudi koji znaju da tu lepotu i osmeh i tu vedrinu neprekidno pronalaze. Makar ih cedili iz suve drenovine.

Прочитајте више „I ima besplatnih lepota…“

Prozori oprani pred kišu

Volim da perem prozore pred kišu. Da je malo iznenadim, ne bi li se predomislila. Ponekad, kad suša siđe na zemlju a ni daška vetra nema, malo je i prizivam, tu kišu,baš tim potezima po staklu koje će samim javljanjem obezvrediti.
Volim male pse, umiljate i… onako, lepe, baš lepe- ne volim one koje liče na zveri i po malo na svoje gazde, ma koliko dobroćudne bile.
Volim čokolade koji se tope u ustima. S proleća i u leto volim kačamak. Kugle sladoleda na šampiti. Al ne u čaši, zbrkano bez smisla i oblika, već na tanjiru. Sladoled koji se polako topi i kvasi šampitu… ili dve kugle sladoleda u velikoj čaši boze. Pa ga kašičicom zahvataš da se ne istopi u njoj.

Прочитајте више „Prozori oprani pred kišu“

Umetnost i mi u njoj

Imam neki osećaj nelagode kada mi ime povežu s umetnošću. Nije to ni lažna skromnost, ni iznuđivanje potenciranja te činjenice koja je u oku posmatrača i svedoka mojih aktivnosti, a najmanje je želja za stvarnim negiranjem jer, iskreno, godi.
Jednostavno, za mene su umetnici ljudi koji su taj svoj… epitet, zvanično verifikovali osvajanjem nekakvih školskih i ostalih diploma, nagrada,priznanja…

Прочитајте више „Umetnost i mi u njoj“