Još nije kasno

Još nije kasno da neko nekome ovaj mart  učini najlepšim mesecom u godini.

Svežanj stihova, pokupljenih u nekim lepim antologijama, smišljenih u svojoj mašti i svojoj stvarnosti, u snu, sutonu ili kada se budi…  Nekoliko divljih ljubičica ubranih u šetnji šumom kraj naselja, po koja zvezda oteta od vasione pod šturom mesečinom koja se gasi… Plamičak vatre u očima.

Zamisli da si čarobnjak koji jednim potezom štapa u kojem se krije sva tajna svemira, može da menja stanje naših duša, smer naših koraka i tok naših misli… da nekoga zaustavi pre ponora kojem se uputio, nekome pokaže svetlost iza tuge, nekome donese smirenje baš kada ga nemir vodi do eksplozije. Zamisli da možeš da tešiš, da lečiš, da menjaš tok negativne energije i da zle misli možeš pogledom da spališ.

12801114_246551019012346_2348145568142996205_n

Zamisli da si ptica čiji slobodan let mami uzdahe četvoronožaca prikovanih za tlo, oblak u koji zaleđeno jezero sa zavišću gleda… ogromno drvo omrznuto od  niskog rastinja koje mu migolji oko korena.

Zamisli pesmu koja se razleže dolinom kroz koju protiče čist planinski potok. Vetar koji donosi mirise jorgovana sa nekog obližnjeg brda. Neki  pogled koji miluje i ruku koja govori nežnošću. Reč koja uliva sigurnost. Zagrljaj koji štiti i čuva. Ljubav koja traje.

Još nije kasno da neko nekome ovaj mart na izdisaju učini najlepšim mesecom u godini, deceniji… u životu.

Sve i da ne uspe, april je već prekosutra.

 

ilustracija je s Fejsbuka

Advertisements

17 thoughts on “Još nije kasno

  1. Ajao, evo uđosmo u april, a ti još u martu postavila ovo. Promaklo mi. Nego, možda ja baš ovih dana i nisam nešto sva svoja, ali ja zaista ne vidim u tekstu ništa toliko crno. Šta je tu crno, to što bi bilo tako lepo da nekom učinimo nešto lepo? Ili sam ja negde napravila propust ili smo generalno postali takvi da vidimo crno, ovako napaćeni, tamo gde crnilu i nema toliko mesta. Daj mi objasni.

      1. Čini se da je lakše nego što jeste, ali koncentracija na dobre stvari je svestan napor i težnja. To je i prihvatanje odgovornosti za moj život, za sve ono što prihvatam da moj život bude. Ne bih mogla dugačije.

      1. Човечанству је неопходно озбиљно и темељно ресетовање, првенствено вредносно. Све док „трбух“ предњачи, а егоизам подупире, нема места солидарности, доброчинству и узајамности, а врлина је само апстракни појам.
        На жалост.
        Поздрав Негослава!

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s