Čekaj da prohodaš, da porasteš,  da diplomiraš, da se zaposliš, da budeš svoj čovek, da nađeš momka il’ devojku, da se iživiš, da se neizlečivo zaljubiš, da se udaš il’ oženiš…

Čekaj da stane kiša, da svane, da otopli, da zahladi,  da izađe sunce, da se smrači…

Čekaj da bude para, da imaš vremena, da možeš i da smeš…

Čekaj da umeš, da naučiš, da navikneš, da razumeš…

Čekaj da ti dozvoli mama, da se složi tata, da te pusti devojka, da ti odobri momak… da se ne naljuti žena, da muž ne gunđa… da dete nema ništa protiv…

Čekaj da sazriš, da ojačaš, da budeš snažan i spreman… da dozvoli doktor, da prestane bol u kolenu, da ozdraviš… da se pridigneš… da prohodaš…

Čekaj da možeš da kupiš, da sašije šnajder, da donese konobar, da isplati gazda, da se namiri država… da se zadužiš, da se razdužiš, da se sa tobom razduže…

Čekaj da prestaneš da plačeš, da nemaš nikakvih briga, da počneš da se smeješ, da umeš da uživaš…

Čekaj da naučiš veštinu čekanja… boljeg sutra, dobrog posla, veće plate, ljubavi po meri tvojih snova…

I dok čekaš, nemoj slučajno da se osvrćeš oko sebe. Jer ćeš videti one koje nisu učili da čekaju.

Oni žive!

∞∞∞

Čega će se sećati oni koji večito samo čekaju?

Advertisements