STRAH OD PEVANJA (U RALJAMA KAFANČETA)

Pojavila si niotkuda i osvojila nas- ako smem tako da kažem za moje blogerajsko-fejsbukovsko-prijateljsko-istomišljeničko jato, svojim neobično jakim tekstovima, posebnim stilom i nekom tihom tugom koja provejava u mnogim njenim tekstovima. Upoznasmo je na karaokama, ako se uopšte može poznanstvom nazvati nešto što je nastalo između decibela iz one mašine koja ima i zvuk i sliku, da ne kažem reči i melodiju i piskutavo-kreštavih tonova iz naših nemuzikalnih grla, čast svetlim izuzecima u liku jednog Cara i jedne Vere. Skitara iz evoblogamoga, Zorica, novopečeni član jednog simpatičnog društva pozitivnih blogera i nihovih prijatelja i drugova, bračnih i ostalih, gost-bloger moj današnji:

306e0017-fef2-4aed-8bc1-a5b95638e5d7

 

Zovu me na karaoke. Moje  drugarice. Sve ženskaći. Ženka do ženke, majke

mi! Ana, ina, ava, era, ndra, ica, nka…..

Alo, bre, ja sam ozbiljna žena, majka, supruga, snajka (čitaj: žena u

godinama)… ja na to kasnim! Pušta mene familija da se okam, ali ono, ono

prvo, a ne!

Da vam pričam. Za sve je kriv onaj Bata Živojinović, Bata Valter, ali ne iz te

priče. Izlizao se link od silnih pregleda, popularan je taj i u Kini, a malih

žutih ko žutih mrava, pitajte Tarabiće (ne smem politiku da mešam,

autocenzuraš sam BAŠ), pa da ga ne postavljam i tagujem. U stvari, ne bi to

ni bilo loše za reklamu, zbog pregleda u Kini. Ma kome je još do pregleda!

To asocira na doktore, a ovde, hmmm, doctor apsolutno nije potreban. Ko

se to tamo smeje?

Posadim ti ja tako familiju pa kažem, najpre svekrvi ( I svekar da čuje ):

-Srbi li ste, jeste. Čuste li vi za onu narodnu “ Majka ćerku kara, snaji

prigovara”? Razumeše odma.

A onda mom dragom mužiću:

-Završio si škole ,kažeš, nisi samo terao tu loptu. Nemoj sad da te

propitujem latinski, ajmo  na malo lakše gradivo.U muziku se razumeš ko

da si se u kafani rodio. A sećaš li se muzičkog iz škole? Sećaš se,

sećaš…taktirao si i ti, nisam samo ja. Do, Re, Mi, Fa, Sol, La…Dodole,

Resavo vodo ladna, Resavooooo! Pa Mi idemo preko polja, preko polja kad

tamo Solčence zahaja, a mama se Lazarova naljuti! Tu li smo! Lazara majka

karala, karala… Zaboravio si. A Marka Srbijanca se sećaš? Šetaja sise i ti

malče po Vranje, neje da nesi.

Za društvo u ćošku!

 

Onda okrenem na Diobu Jakšića. Pokosovski ciklus (tugo),

Мјесец кара звијезду даницу:

„Ђе си била, звијездо данице?

„Ђе си била, ђе си дангубила?

„Дангубила три бијела дана?“

Даница се њему одговара:

„Ја сам била, ја сам дангубила

„Више б’јела града Бијограда,

„Гледајући чуда великога,

„Ђе дијеле браћа очевину…

 

E, da je očevinu!!! (tugo)

Da mi samo gusala beše, plakao bi  ceo komšiluk! To ću za sledeći put!

I eto me.

Za svaki slučaj, zakasnismo nas dve. Kad ono, svi kasne! Za svaki slučaj.

Kafanče poluprazno (za svaki slučaj, radi od pet, a vrata se otključavaju u

devet), Kara-oke!

Dočekaše nas one nasmejane oke, okaju se, al’ okasnile i one. Svi  bre

nešto uplašeni u raljama života dok ne krenu muzika. Onda zaboravismo na

ono što obavismo kod kuće. Za svaki slučaj.

E pa, gazda Milovane, nek ti je alal kafanče!

Sledeći put dovodim celu familiju!

Advertisements

10 мишљења на „STRAH OD PEVANJA (U RALJAMA KAFANČETA)

  1. Повратни пинг: STRAH OD PEVANJA (U RALJAMA KAFANČETA) – evoblogamoga

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s