Ознаке

, , , , , ,

Od kada jutrom progledam, onako snen, na pola oka

ili začkiljim na oba po četvrtinku

(ajde baš da ne merim ko neko zakeralo)

samo slušam žalopojke, kukanja i razne tugovanke

Čudno nas neko vreme poteralo

… i traje i traje i nikako da jednom stane

i da se stvari počinju dovoditi u red, al pravo

Samo je čovek ovdašnji sve smušeniji

jer njemu ni jutrom neće da svane

a mrak mu je sve crnji i sve mu postaje sivo i čađavo

Neko ima previše, na primer briga

a neko ima premalo, na primer- para

Drugi sa komšinicom prevario ženu,

a ona njega odavno već s najboljim mu drugom vara

Neko putovanja samo sanja, a nekome je puteva kofer pun

i sanja samo o tome da se skrasi

Neko bi i po danu palio sveće, drugi bi samo da ih gasi

Neko ima, na primer, bogatstvo i imanje

nekima drugima samo fale

pamet, zdravlje, imanje i pare

i zato, niti se trude nit’ se mnogo sekiraju

nit se oduzimaju, niti se sabiraju

Čudno nas neko vreme poteralo

Svi imamo previše pameti i znanja

Samo imamo premalo šansi i prilika

Neko se svima ulaguje i klanja

a drugima je kičma uspravna kao pritka

I sve se mislim, ovako zbunjen i  smušen

čemu li sav ovaj moj trud

i ova moja muka

Pa promenim bok na kojem tako skrušen ležim,

da krenem ionako nemamo kud

a ovako ležeći i ne znam da l’ od života samo bežim

il’ na taj život besan, na njega samo zalud režim

Čudno nas neko vreme poteralo, evo, na primer mene

neće me ni pare, ni poso, ni sreća, a neće me više ni žene

Ne vredim više ni cvonjka, neće me ništa, jok

pa mi je zato najbolje, dok se sekiram

sa leđa da opet legnem na bok

 

 

 

 

Advertisements