Ogledalo za nafrakanu komšinicu

Bacila je poslednji pogled na ogledalo, pred otključavanje vrata iza kojih ju je čekao radni dan. Zadovoljna, kao i uvek, onom koju je videla, samo je pogledom okrznula vrata lifta i krenula stepeništem ka izlazu iz zgrade. Za njom je lelujao oblak parfema.

12524184_981128871979774_2676322467017212546_n

U ogledalu je ostala mlada žena ispeglanog lica na kojem su samo neke sitne, najsitnije borice nagoveštavale da nije u cvetu mladosti. Uredno ofarbana kosa, netom ispeglana frizerskom presom najnovije generacije, koja je navodno ne gori i ne oštećuje. Trepavice x 3 factor, zenice koje zrače i oči koje se sijaju. Od veštačkih suza, manje, i od životne radosti, malo više. Vitkoj liniji i tankom struku savršeno je pristajala haljina boje meda koja se slagala s bojom njenih očiju, njene nove tašne i još savršenije udobnih cipela. Osmeh, namazan  najmodernijom nijasom ruža, baš po njenom ukusu, širio se preko ivica ogledala.

Прочитајте више „Ogledalo za nafrakanu komšinicu“

Naš hleb za njenu ćerku

Bila sam dete i nisam znala šta se dešava. Samo sam znala da moram da radim. I da ću jedino tako da zaradim parče hleba. Ako se maćeha smiluje da nam ga da. Meni i mojoj sestri. Svojoj ćerki, koju je dovela kada se udala za našeg oca posle prerane smrti naše majke, prethodno bi dala da doručkuje, krišom od nas. Znale smo to, nekad po mrvicama hleba na njenim usnama, nekad po mirisu hleba u našoj zajedničkoj sobi, a najčašće po tome što njoj nikada nisu krčala creva, kao naša.

Ocu ništa nismo smele da govorimo. Zašto, ni danas mi nije jasno, ali je moja sestra, starija od mene, tako odlučila i ja sam mislila da je jedino ispravno ono što ona kaže i što ona radi.

file1091327422525

Maćeha bi se pojavljivala na njivi kada bi pozavršila poslove po kući- nahranila stoku i živinu, oprala i prostrla veš, ispekla hleb i skuvala ručak. To je bilo negde oko podneva. Do tada smo, barabar sa njenom sitom ćerkom, nas dve gladne morale da radimo na njivi kao da smo odrasle.

Прочитајте више „Naš hleb za njenu ćerku“

Nađi i ti svoju nadu

Želeo sam bicikl, malu sivu poniku s crnim sedištem, kakvu je vozio komšijski sestrić kad je dolazio kod ujaka i ujne.

Tata je rekao, mi nemamo babu i dedu kojima država daje penziju pa da ti kupuju igračke, ko njemu njegovi. Jedi te jabuke, zdrave, neprskane, što su ti poslali baba i deda koji ne izlaze iz njive i iz štale, da ti imaš suvog mesa i čvaraka i jabuke neprskane. Od zdrave hrane se raste pa ćeš kad budeš veliki imati sve to i sam. A on i ne zna šta je to neprskana jabuka u suvo meso iz seoske pušnice.

Image (1)

 

Želeo sam paštetu namazanu na leba, ko što su jela druga deca, a mama mi je rekla- mast je zdrava, pa je pospe solju i alevom paprikom, a leti stavi i parče paradajza preko.

Želeo sam i ja na more, pa da kad se vratim da obučem belu majicu da svi vide kako sam pocrneo, a tata mi je rekao- moreeeee, koje crno more te spopalo, jedva čekam odmor pa da idemo na selo, baba i deda ne mogu sami, poslovi pritisli, naći će se posla i za tebe tamo.

Прочитајте више „Nađi i ti svoju nadu“

Tamo i Ovde

Dok su Ovde, oni bi sve dali da budu Tamo.

Sanjaju, maštaju, planiraju… rade, pakuju dokumenta, šalju molbe, apliciraju.

Znoje se, uče i muče, jure i kopaju, žele. Traže, gube, razočaravaju se, odustaju…

Ponovo pokušavaju. Ovako, onako, na ovaj način, onim putem.

 

eye

Neko je preskočio nešto, pa je preko Nečega ili Nekog i… zamisli, uspelo mu je. Drugi je… sedmi, deveti, sedamnaesti put, ma… nije odustajao dok se nije domogao… tog Tamo. Jedni su otišli mladi, drugi su ostarili „radeći“ na tome da odu. Neki su odustali, večno razočarani, a oni drugi Neki i dalje ne odustaju. Treći su na vreme ili kad je bilo kasno shvatili da im je ipak bolje Ovde. Četvrti su to shvatili tek kad su otišli Tamo.

Прочитајте више „Tamo i Ovde“

Tanja Rajković, moja profesorka slikanja

 

Da mi je neko ikada rekao da ću posle završetka redovnog školovanja poželeti i čak uzeti kičicu u ruke, rekla bih mu- nemoguće. Moj slikarski antitalenat je osvedočen na onim naslikanim radovima iz osnovne škole i gimnazije i samo dobro poznavanje teorije umetnosti obezbeđivalo mi je dobru ocenu iz ovog predmeta.

Onda sam, na poziv komšinice koja penzionerske dane prekraćuje između ostalog i pohađanjem časova slikarstva i namerava da se time doživotno zanima, otišla na „probni čas slikanja“ kod jedne divne dame, koja me je osvojila već na startu. Od nje sam o slikanju, o praksi slikanja, za jedan jedini čas u trajanju od tri sata, naučila više nego za 12 godina pohađanja časova likovnog vaspitanja.

Da se razumemo, jasno je meni da nikada neću biti slikar u onom smislu punog značenja te reči, ali mi je merak da bar nešto naučim i da bar na nekom zidu imam nešto što je moja ruka naslikala.

Ovo je tekst posvećen ne toliko mojoj profesorki slikanja, koliko svima onima koji u prstima osećaju… ono nešto što ih tera da se dohvate kičice i boja.

fdf2070c-21dc-4369-8abc-4605c505fb6c

Прочитајте више „Tanja Rajković, moja profesorka slikanja“

A sad, i kad ima, on nema… Nemci ga izeli

Teško vreme, dete, teeeee-ško!

Nemoj da misliš, baba izlapela pa ne zna šta priča. Ono, jesam ja, priznajem, malo i jesam izlapela i ne služi me pamet ko nekad,  ne mogu da se setim šta sam malopre izgovorila pa se i nanerviram, al šta je bilo pre deset godina i pre dvajes, to u sred noći da me probudiš, ima sve da ti kažem. Ko recitaciju.

300117_264992000205017_460597766_n

 

 

 

Nikad mi nismo bili od onih koji imaju. Što se zaradi, zaradi, što se ima to se potroši, što se nema, otrpi se. Dobro, drukča vremena bila pa se i nije trpelo, koliko god si mislio da trpiš. Ako nešto nemaš, ima ko ima. Ma, sve što nemaš, ima ko ima.

Прочитајте више „A sad, i kad ima, on nema… Nemci ga izeli“

El greška?

Gledam ovija mladi ljudi pa čudu ne mogu da se načudim. Čas po čas, pa se u neki desi što nikad nisi očekival da ce desi. Komšija uvatil ženu da ga vara preko telefon. U rodbine skandali, snajka se uverila da ju muž vara, svekrva ga ruži, svekar si ga brani, njegovo je kuče, kakvo god…  Sve se razletelo na sve četiri strane usvet, nemož i povataš kuj kude i kuj sas koga.

monica3

A sve si zgodacije imate, samo još da i sas pamet iskorišćujete. Da se ne zaletite ko muva bezlgavu pa da uletite u… kvo ne trebe.

Прочитајте више „El greška?“