Bio jednom jedan bloger

Bio jednom jedan bloger.

Njegovi tekstovi bili su ljubavne pesme u prozi. Oda ljubavi, muža i oca koji obožava jednu ženu i jedno dete.

Sve najlepše reči kojima se može reći ljubav stale su u njegove tekstove.

Svaka njegova rečenica ličila je na stih koji se rimuje sa volim, brinem, branim, čuvam, pazim, obožavam… imam. Njih, i sebe sa njima. Našu malu trojku ukutkanu u nežnoj svili ovih dana koji teku bezbrižnije od svake lenje reke, ravnicom rasipane.

Svaka njegova pesma budila je u nama nežnost, prhkiju od svakog pogleda, od uzdaha i od drhtaja srca. Voleli smo tu njegovu ljubav kao da je naša. Voleli smo njegovu Minju, princezu ljubavlju obasipanu. I njenu mamu. I tatu koji ih je tako lepo stavljao u svoje priče.

Neki su pomislili da je sve tako nestvarno lepo i da tako lepa priča može da postoji samo u bajkama koje nam je prosleđivao na svojoj Wordpres adresi. Drugi su tvrdili da mora da je tajna te opojne privlaćnosti njegovih nestvarno lepih priča o običnom voljenju porodice, zapravo u tome da se on time iskupljuje zato što vara svoju ženu. Da njoj zamazuje oči, a nama pušta zazubice za onim čega nema. A možda je, zapravo, ona varala njega?

Pa ipak, sve smo ih voleli. Svi smo ih voleli. Čak i ako ne postoje. Čak i da ih je izmislio.

Mada, ne može niko da tako voli ljubav koje nema. Ne može neka izmišljena ljubav da stane u tako lepe rečenice koje  je čine tako stvarnom,  gotovo opipljivom.

Onaj muk, koji je nastao kada se nemo oprostio od nas, nestajući u tami neke nesreće koja ga je pritiskala možda i onda kada je nismo videli, ponekad i dalje odzvanja u našim pozdravima- znaš li šta je sa njim, da li se nekome javio, ima li nekog traga…

Čak i da nije bila istina, nama je darovao nešto tako lepo. I to je neka pobeda- reče mi večeras zajednička druga koja se ko i svi nada glasu od njega.

Ako ikada svrati u ovu našu baštu, neka zna da najmirisnije ruže čuvamo za Minju i za njenu mamu.

Advertisements

28 thoughts on “Bio jednom jedan bloger

    1. Žao mi je, Dejane.
      A inače, sigurna sam u to je živ i zdrav, samo je možda malo… tužan, razočaran, ljut, nezadovoljan… pa je sve svoje snage usmerio ka tome da to više ne bude.
      W, ako nas ponekad posetiš… kolko da znaš da mislimo na tebe.

  1. U svoj ubrzanosti i svakodnevnici koja mi nažalost ostavlja veoma malo vremena da se više posvetim ovim čarobnim blog svjetovima i zavirim u duše dragih blogera, njegov blog bi uvijek veoma rado posjećivala i sa užitkom čitala sve što je pisao. Svi se ponekad umorimo od svega, možda je i on.

  2. Ajoj draga Negoslava, ispresijeca se ja! Čitam i kontam, gotovo. Znam da ga nema poprilično i sad si nešto saznala…Uf, možda čovjeku dozlogrdilo ili nam dođe u nekom drugom obliku, avataru. Dragi Wizard.

    1. Oooo, slatka, žao mi je što sam te prepala. Ništa nisam čula, samo me je doćas jedna blog druga podsetila na njega pa smo malo razmatrale razloge njegovog odlaska s Wp. Verujem da je dobro i da će, ako vidi ovu našu brigu za njega, makar da nam mahne.

  3. Повратни пинг: Još malo o blogu i blogerima | Dnevnik slučajne domaćice

  4. nekidrugisvet

    Bio jednom jedan blog… Blog čarobnjaka čiji su tekstovi bili ljubavne pesme u prozi…

    Tako nekako bih izmenila početak tvog posta, a zatim izbrisala onaj deo kako su pojedini tvrdili ovo ili ono, sumnjajući u lepotu njegovih osećanja… Po svemu sudeći, od sebe su polazili.

    1. Divna moja, znam da si u pravu i hvala ti. No, priznaću ti nešto- ovo je tekst provokacije za Njega. Da svojim javljanjem, samo jednim obićnim javljanjem, pokaže da svi postoje. Sa željom, našom, svih nas, da su i dalje jednako srećni. Ljubac za tebe.

      1. nekidrugisvet

        (– Kuda? Nije ti ovo prtina. Ne možeš kroz more da napraviš put.
        Zatim podigne Minji bradu, stavi joj dlan na obraz, i namigne.
        Minja, (ko Hermiona Grejndžer), pucne čarobnim štapićem i mi promašimo ledeni breg.
        Posle se popnemo na pramac, širimo ruke i letimo pod okriljem sopstvene priče, sve u nadi da ćemo izbeći brodolom.)

        Pretpostavljam da žongliraju, Neco… Svim srcem se nadam da će se izboriti sa preprekama.
        Inače, jeste tvoj tekst provokativan, nije ni čudo; u tebi novinar čuči…
        Čitalac ima pravo da likove iz priča smatra stvarnim ili izmišljenim, kao što i pisac ima pravo da izmišljene likove (ako su to) oživljava u tim svojim pričama.
        Nerviraju me oni koji znaju da likovi postoje, a ipak pripisuju i njima i piscu neke svoje niskosti.
        Pitam se da li su ikada pažljivo čitali njegove tekstove.
        Sumnjam da će takvi prepoznati lepotu i dobrotu iz pera Čarobnjaka, čak i ako jednoga dana (bloger je uvek bloger), na nekom drugom mestu, pronađu njegov blogerski šator.

        1. Slatka moja, nazirala sam i ja neku tihu tugu, teskobu, koja sa uvlačila u njega, posebno posl eone priče o malinaru i zakidanju na dnevnicama. Znam da mu nije lako, ali neka je samo finasijski problem u pitanju- to se da rešiti.
          Radujem se danu kada će osvanuti u našem blogerskom komšiluku.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s