On je nju voleo, a ona je čekala svoju ljubav

On je voleo nju dok je bila uplašeno pile nemirnih očiju iz kojih je sijao taj strah… od samoće, od napuštenosti, od ljudi, od vetra i od vatre. Od nemati, od nemoći, od sutra i od juče.

Ona je mislila da mora voleti njega kada već nema nikoga drugog da je voli i da ga ona voli.Bio je njen štit od straha… od svih strahova za koje je znala, koje je priznavala i od onih koje je krila.

On je voleo nju dok je u njegovim očima tražila sigurnost, utehu, rame i ruku… nekoga da je pazi, mazi i briše joj suze kada se seti svoje samoće, napuštenosti, strahova i tuge, koja je uvek mogla da se vrati ako njegova ruka ne bude na njenom ramenu.

Ona je mislila da mu mora govoriti koliko ga voli jer je on bio njen hvatač straha, njena brana od svih zala, čuvar njenog sna i garancija njenog osmeha.

On je voleo nju dok je učila i dok je grešila, dok je plakala i dok se smejala, dok je davao i dok je tražila. Dok je imao, dok je praštao, za ruku je vodio i sva vrata joj otvarao.

Ona je njemu govorila da ga voli dok je upijala, uzimala,osvajala, dok se ljutila i durila, dok je pogledom okolo šarala i malo lagala i malo varala.

On je voleo nju i dok se grejala i dok se hladila, dok je molila i obećavala, dok je lagala i drugom sve ono što je ko ljubav otkrila, davala.

Ona mu je rekla da mu ne zamera na tome što je od prevelike ljubavi propustio da je nauči kako se voli. I da je otišla s drugim, koji je znao da je nauči da ljubav uzvrati i da zaista, zaista, zaista zavoli.

 

 

 

 

Advertisements

17 thoughts on “On je nju voleo, a ona je čekala svoju ljubav

  1. Ja sam voleo nju,a ona je čekala…
    Danas ljubav nije na ceni, čak i kad naučiš drugu(og) da (te) voli , opet čekaš i …
    Prelepo i istinito… u delovima nađoh se…
    Veliki pozdrav Negoslava!

    1. Iskoristiću tvoj komentar da objasnim, budući da su u priči počeli da se prepoznaju i „nenaslikani“, kako sam istakla i u podnaslovu samog bloga.
      Onova priče je jedan raskid- ona je ostavila njega, koji voli nju, jer voli nekog drugog.
      Sve ostalo je moja fikcija. Nit znam da li je propala ljubav bila obostrana, nit je li on bilo čime doprineo tom propadanju, nit da li se ona opirala novoj ljubavi, nit je li mislila o tome da rastura porodicu, do juče naizgled srećnu i mnogima za primer.
      Zato se „opisani“ i neće prepoznati u priči. i da je pročitaju, a znam da ne čitaju.
      Onda sam na Fb postavila pitanje:
      Dešava li se i vama da se u vašim pričama prepoznaju ljudi koji sa njima nemaju nikakve veze?

      I odgovor je potvrdan. A onda je Stana Šehalić dala univerzalni odgovor i objašnjenje:
      Vrlo često…a meni, kad sam pisala, nisu bili ni u „malom mozgu“…to samo znači da ipak postoje obrasci ponašanja…i da su mnogi skloni mehanizmu projekcije (kako to zovu psiholozi)…

      Eto tako, sad znam-o odgovor.
      Hvala ti, slatka.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s