Truljenje na nezgodnim mestima

Od jutros vas slušam, gledam vas godinama, od kako sam došla u ovu kancelariju i ne mogu čudu da se načudim. Kakve ste bre vi to žene? Jesu li vam zaista vrane mozgove popile, nikako ne mogu da shvatim pa se s pravom pitam u kakvim ste vi to porodicama rasle i kako su vas vaspitavali i ko vas je vaspitavao i voleli li su vas vaši roditelji i jesu li se oni međusobno voleli i… eto, meni je naprosto neverovatno to vaše robovanje porodici, skakanje na svaki mig muža, mame, tate, deteta, svekrve… koga god. Mislite li vi i na sebe i o sebi, posle silnog udovoljavanja svačijim željama i zahtevima?

Od kad znam za sebe, ja sam bre glavna u kući i svima sam ja oduvek na prvom mestu. Dok je mama radila baba se lomila oko mene, ma, skakala je na noge čim se ja pojavim na vratima pa sve dok me ne ispuni i poslednju želju. Ja sam jela šta sam htela, nikad nisam jela one čorbetine i prženije koje su spremali za sebe. Obukla sam šta sam htela, sama sam birala gde ćemo na letovanje, na šta ja prstom uperim, to je bilo moje.

Dobro, de, nisam uspela da upišem državni fakultet, ali za koga će oni da imaju para ako ne za mene, platili su mi privatni, da, preko granice, ali samo još dva ispita ovde da dam i ima da nostrifikujem diplomu i već mi je tata obećao, pritegnuće školskog druga, obećao mu on već, oću šefica da budem. Šta me briga gde, neka mi izmisle gde ću. Nisam ja džabe išla na fakultet i onolke pare izdavala.

12347623_952344188191576_4663041087362355284_n

Slušam kako pričate o tim muževima, ko da su od suvog zlata bre, ko da nisu kvarljiva roba koju moraš držati malo prohlađenu, ako ne želiš da počne da truli na nezgodnim mestima. Moj muž zna gde mu je mesto i kolko može da se opruži. I na otomanu u dnevnoj sobi, i na tekućem računu, i za stolom, i na svakom drugom mestu. Došao je u moju kuću, spava u mom krevetu, stvari su mu mom ormanu, vozi moja kola, pije iz mojih čaša, jede iz mojih tanjira, pa šta bre više oće. I on i ona njegova majka. Kad nam dođe u goste, šta joj ponudim može da  pojede, kafu može da popije, da sedi gde joj kažem da sedne. Detetu može da kupi ono što joj ja kažem da kupi, ako joj se ne sviđa, ne mora, ja ništa i ne tražim. Meni su moji kupili sve. A to što ona svom sinu nije kupila ništa i što je njemu sad mnogo niska plata, a njena penzija još niža, to je njihova stvar. Što nisu štedeli ko moji, kad je moglo da se štedi pa sad da ima da pomogne i sina i unuče, meni ne treba ništa njihovo.

A vi, ne mogu bre više da vas slušam:  jao, boli me glava, svekrva mi pravi probleme u braku, jao, mora da trčim kući, muža da spakujem, ide na službeni put, iju, izgubila sam onaj muževljev skup upaljač, pa krokodilske suze liješ, ne smeš na oči da mu izađeš.. šta je sa vama žene, držite malo do sebe?! Što ste bolje prema njima oni još više traže i očekuju. i samo bi da sebi ugađaju.

  • Alo, mama, šta je, gde gori, šta si zapela s tom zvonjavom kad znaš da radim? Šta kažeš? Kakav razvod? Od mene… on…  preko tebe?  Kako ste smeli da pustite da ode dok  mene ne pogleda na oči, zašto nisi zaključala vrata ja da ga prvo pitam gde će i kako će, kad nema kud niti s čim?! Advokat mu ona mala fufa…  pa on nju  nije smeo ni da pogleda kad sam ih upoznavala na slavi kod Krstića. I seli se… kod njeeeee…

 

fotografiju sam našla na Fejsbuku

Advertisements

24 thoughts on “Truljenje na nezgodnim mestima

  1. Uh… Laki smo da osudimo. Ja prva. Na početku teksta sam se podsmehivala, ali kako se bližio kraj, sve mi se više grlo grčilo i nešto gorko se skupilo u njemu. Svako svoju bitku bije i sebe kao najveći teret nosi. Ona ne zna bolje od ovoga. Verovatno ni on.

  2. Jao kakva je ona osoba! Razmažena, egocentrična, egoistična i nadasve prazna. Ali svakako je ne bi trebalo osuđivati jer nije bez razloga takva. Jako mi je žao što je zapravo toliko sama, a da toga nije ni malo svesna. Svakako tužan lik. I bezperspektivan. Za razliku od njega koji se ipak bori da mu bude bolje. A zašto? Zato što zna da mu nije dobro.

  3. Pa nije se ni moglo ocekivati drugacije na kraju, mada, jednako kao i zene, i muskarci se rijetko odlucuju za rastavu kada su pod terorom. Trpe,trpe, do kraja… ali on neka je ostavio ovakvu 😉

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s