Bio jednom jedan bloger

Bio jednom jedan bloger.

Njegovi tekstovi bili su ljubavne pesme u prozi. Oda ljubavi, muža i oca koji obožava jednu ženu i jedno dete.

Sve najlepše reči kojima se može reći ljubav stale su u njegove tekstove.

Svaka njegova rečenica ličila je na stih koji se rimuje sa volim, brinem, branim, čuvam, pazim, obožavam… imam. Njih, i sebe sa njima. Našu malu trojku ukutkanu u nežnoj svili ovih dana koji teku bezbrižnije od svake lenje reke, ravnicom rasipane.

Прочитајте више „Bio jednom jedan bloger“

On je nju voleo, a ona je čekala svoju ljubav

On je voleo nju dok je bila uplašeno pile nemirnih očiju iz kojih je sijao taj strah… od samoće, od napuštenosti, od ljudi, od vetra i od vatre. Od nemati, od nemoći, od sutra i od juče.

Ona je mislila da mora voleti njega kada već nema nikoga drugog da je voli i da ga ona voli.Bio je njen štit od straha… od svih strahova za koje je znala, koje je priznavala i od onih koje je krila.

On je voleo nju dok je u njegovim očima tražila sigurnost, utehu, rame i ruku… nekoga da je pazi, mazi i briše joj suze kada se seti svoje samoće, napuštenosti, strahova i tuge, koja je uvek mogla da se vrati ako njegova ruka ne bude na njenom ramenu.

Прочитајте више „On je nju voleo, a ona je čekala svoju ljubav“

Prolaznost

images

 

Zidni sat otkucava nezavršenu rečenicu vremena

Koje otkida deo sebe da bi produžilo onaj tren

U kojem tama budne noći prelazi u pospano svitanje

Jesen je

I njeno lišće ne izaziva radost prolećnog buđenja

Već tugu boja kojima se oslikava prolaznost

Прочитајте више „Prolaznost“

Truljenje na nezgodnim mestima

Od jutros vas slušam, gledam vas godinama, od kako sam došla u ovu kancelariju i ne mogu čudu da se načudim. Kakve ste bre vi to žene? Jesu li vam zaista vrane mozgove popile, nikako ne mogu da shvatim pa se s pravom pitam u kakvim ste vi to porodicama rasle i kako su vas vaspitavali i ko vas je vaspitavao i voleli li su vas vaši roditelji i jesu li se oni međusobno voleli i… eto, meni je naprosto neverovatno to vaše robovanje porodici, skakanje na svaki mig muža, mame, tate, deteta, svekrve… koga god. Mislite li vi i na sebe i o sebi, posle silnog udovoljavanja svačijim željama i zahtevima?

Od kad znam za sebe, ja sam bre glavna u kući i svima sam ja oduvek na prvom mestu. Dok je mama radila baba se lomila oko mene, ma, skakala je na noge čim se ja pojavim na vratima pa sve dok me ne ispuni i poslednju želju. Ja sam jela šta sam htela, nikad nisam jela one čorbetine i prženije koje su spremali za sebe. Obukla sam šta sam htela, sama sam birala gde ćemo na letovanje, na šta ja prstom uperim, to je bilo moje.

Прочитајте више „Truljenje na nezgodnim mestima“

Za sve moje, nesavršene, i za mene

Ne moram da ti gledam u oči da bih znala kako reaguju tvoje zenice dok prebireš po sećanjima i sabiraš sve što ti je  oduzeto u godinama koje su prošle, za juče, za danas, i za sve one godine koje će doći. Sećanje ume da bude varka za sitnice, za neke malene stvari kojih, kad smo ih uskraćeni, već sutra i ne možemo da se setimo kakve behu. Ali je zato drska opomena kad hoćemo nešto da potisnemo, sklonimo, pomerimo, izbrišemo… da ga nema. I nikada nas nije izdala, ta boljka od sitnih boli sazdana, ta stena na grudima i taj teg na nogama, to naše sećanje koje uzalud pokušavamo da preselimo u zaborav.

Uskraćeno. Nedoživljeno. Imao pa nemao. Zabranjeno. Oteto.Otkinuto. Zatrto. Propušteno. Neiskorišćeno. Prazno…

Прочитајте више „Za sve moje, nesavršene, i za mene“