I kad nešto imamo, ne znamo šta ćemo s njim pa puštamo da propada

Pre tri godine objavila sam ovaj tekst, skicu za portret dr geografskih nauka  Milana Spasojevića, zaljubljenika u svoju struku koja mu je ujedno i pasija i hobi. U ovom tekstu objavila sam i nekoliko njegovih fotografija sa arheološkog lokaliteta Kulina, iz atara sela Belotinac i Gradište.

– U okolini Niša , gde god da malo dublje zagrebeš stižeš do Konstanina – rekao mi je tada Milan, nekada asistent na predmetu Ekonomska geografija na  mom fakultetu, koji je mnogo godina kasnije postao i moj prijatelj zahvaljujući Daci, njegovoj supruzi i mojoj koleginici – Na arheološkom lokalitetu Kulina u ataru sela Gradište, nekoliko kilometra jugoistočno  od Merošine je ranohrišćanska bazilika, sva urasla u stabla bagrema i kiselog drveta. Nadam se da će je se nadležni dogodine setiti kada budemo obelezavali 17 vekova od Milanskog edikta i da će je malo upristojit i tako je koliko-toliko učiniti dostupnom za posetioce. Od 1983. godine ovaj, široj javnosti manje poznat objekat, uvršten je u registar spomenika kulture Srbije kao Kulturno dobro od velikog značaja.

Danas smo i Daca i ja, zajedno sa Milanom, mogle da se uverimo u to koliko ne marimo za svoje kulturno nasleđe.Ovo je, inače, staro, pretpostavlja se, od 16 do 20 vekova.

Več tokom blagog uspona šumom do Bazilike svuda smo nailazili na komade opeke, nagoveštaj građevine na lokalitetu na kojem nema kuća kolomentrima naokolo.

DSCN2861

Kažu da nema kuće u Gradištu u koju nije ugrađena bar jedna cigla iz Bazilike, a neke su, umesto betonom, popločane ovim jako kvalitetnim opekama koje ne propuštaju vodu.

Bazilika je i dalje zarasla u korov. Ako slučajno poželite da je vidite uživo, preporučuje se da to učinite zimi. U ostalom delu godine toliko je urasla u korov i šiblje, da se ništa ne bi ni moglo videti. Osim zmija.

DSCN2865

Svuda oko nje su iskopine ili ostaci ljudskih aktivnosti koji ukazuju da se ovde i danas ponešto čeprka.

Uostalom, iz video priloga  na kraju teksta, mog kolege Dragana Stojanovića Žike, saznaćete da je i pošteni nalazač 🙂 bronzanog portreta Eufemije ili Teodore najpre odlomio parče biste !!! i  odneo je na analizu u Beograd, kako bi saznao koliko vredi i da li je, kojim slučajem, od zlata. Pošto na njegovu žalost zlato nije sadržavala, a na otpadu nisu hteli da je otkupe, prodao je Narodnom muzeju u Nišu za sumu od koje je kupio jednu- kravu.

DSCN2890 DSCN2891

Da li su tragove „intervencije“ na ovom lokalitetu ostavili radoznalci, tragači za zlatom- a drevne iskopine su uvek vezane za legende o zakopanom blagu ili je, neverovatno ali ne i isključeno, neka zvanična institucija rešila da se pozabavi predmetom svog rada, ne znam. Ali znam da bi svaka iole ozbiljna država sve učinila da ovakvo blago restaurira i omogući svojim građanima i ostalim turistima da razgleda ovo nalazište, svrstano u kategoriju istorisjkih spomenika od velikog značaja.

Obilazak samog lokaliteta nimalo nije bezopasan, pogotovo kada je klizavo. Stoga je potrebno otvoriti četvoro očiju pri svakom koraku,svuda unaokolo.

DSCN2889

Ovo je prvi bunar- jako je dubok i u njemu nema vode, bar trenutno. Pre nego što su Gradištanci po građevinski materijal počeli da dolaze ovde, bunar je bio ograđen zidom visine oko dva metra. Pogodili ste, i on je završio kao pod u nečijoj kući.

DSCN2863

Tri koraka dalje, na nečemu što je nekada davno verovatno bio plafon, zjapi rupa nalik ovom bunaru, zarasla u granje- trenutak neopreznosti i našli biste se na dnu bazilike, s ko zna kolikim frakturama.

DSCN2874

Do svoda bazilike, ulaza u nju zapravo, sam se nekako spustila i pokušala da siđem tamo gde nema ničega, osim zidova koji se rone, vidljivo je to i na prvi pogled, još jednog bunara i isplepletenog rastinja. U zidovima Bazilike postoje kanali koji su, pretpostavlja se, ovodili vodu do obližnjih, a možda i do udaljenijih mesta. Nagađa se da  brdo krije mrežu ovakvih kanala.

DSCN2875 DSCN2877 DSCN2878 DSCN2879 DSCN2886 DSCN2887 DSCN2888

Bazilika se nalazi na vrhu brda koje ima veoma dobar geostrategijski položaj- odatle puca pogled na okolna seoska naselja i polja, a eventualni neprijatelj bi imao mnogo problema da dopre dovde. Mora da  su imali tazloga što su je sagradili baš ovde. Pa čak i ako je bila samo cisterna. U koju je, inače, moglo da stane 900 tona vode. Dimenzije su joj 50 x 30 x 45 metara.

DSCN2893

 

Advertisements

5 thoughts on “I kad nešto imamo, ne znamo šta ćemo s njim pa puštamo da propada

  1. Повратни пинг: U šta se pretvore, kada se sruše, kule građene u vazduhu | NEGOSLAVLJE

  2. Divno, Negoslava. Kakva sve blaga krije ova naša mala zemlja! Tačno je i to da nažalost ne znamo šta sa tim blagom, nego…ne bojim se ja onih što ne znaju (saznaće), bojim se onih što „znaju“ pa zatrpavaju ne bi li nam tragove zatrli…

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s