Ce setiš jenput kvo ti je baba kazuvala

A bre sinko, što ti ne do’diš kod babu da si pooratimo? Mlogo sam se rastužila za teb’. Otkako bre otide u varoš da se školu’eš mlogo si se pogospodilo, izede te babka. A baš si mi porasla golema, daj babka da te vidi.

I mora nešto da ti reknem, nece ti naljutiš, izem te. Nemoj sinko sas momci da oratiš jošte, još si ti m’lečka, ako si tolko porasla. Nemoj nigde da se maješ, da iskačaš, sedi si dom. Ču li? A kuj te voli on ci sam dojde i ci te uzne. Prvo ti školu da si završiš, da si imaš tvoj lebac pa da te nikuj ne zaebava, a posle, komu je kako suđeno, takoj ci i bude.

2014-08-25 18.58.31

 

Kazuvali su stari ljudi kada ja beo pomlada, čim se dete rodi, odma noćom suđenice  do’de da mu sude. I kako mu tag presude, takoj će mu i bude. Za cel život.

 

Baba kad je bila devojka, neje ovak bilo, kako s’g. Oratila sam i ja s godža momci, imala sam si i ubave prilike, ali ovija moj se dovuče i… prevari me. Ono, koje je pravo, pravo je, mlogo si je ubav bil. Al sirotinjaaaaaa, ne pituj kolko je sirotinja bil.

Kad pobego za njeg ja i nesam gledala kvo imaju, samo sam se u njegovu lepotinju udzverila. Od kako ga prve vido, udari jednogled i takoj si ostade sve do kraj.

Ma, nesam videla ni basamaci na kuću što nema. Nigde i ništa. Oni dva brata, u dve sopčeta. Rupe po sobe, noge d-iskršiš. U sopče edno kovano astalče, pa podupiramo sas letve , da se ne klima. Slamarica vrza tablu krevet,  plafon samo što ni na glave ne popada. U tuj jednu sobu ti je sve. I da spiš, i da gotviš, i gosti da dojdu, i kvočku tuj da nasadiš, kada se razleži.

Ali smo se ubavo slagali. Polak, polak, pa si sve stvorimo, koje ni trebe. I sve si imaomo. Imam si i sag, al džabe mi sve. Domaćin otide, ostado sama. Sas moji sam si, nesam asli sama, al ovoj našo dete ni svi nasekira. I  ono većem  ostare, a kam li ja da nesam.

Ono, neje jedan, pa da rekneš, njemu da mu nešto fali. Onolki momci po selo ostadoše. Nema za nji devojke, sve otišle u varoši.

U mojo vreme ovak neje bilo. Ženilo se, bre, i ćoravo i ćopavo i svakakvo, samo u glavu da je čitavo. A ovija momci današnji, muži ko slatine, na vola rep s jednu ruku mož iskubu… i nece žene.

Nema za nji devojke? Moreeeeeeeeeeeee, svaki koji je tel, taj si je našal spram sebe i oženil je se.

Eve, ovija Varadinkini sinovi otkad se iženiše, deca im porastoše, još malko pa će i unučetija d-imaju. A kuče nema za kvo da i’ uvati.

Ovoj našo, da ti pravo reknem, mlogo je golem mandžija bil. Koje bil, i sag si je mandžija?! Te ovaj ovakva, te onaj onakva. Mlogo je biral i mlogo je manu naodil. Devojke je mogal da bira, plot sas nji da plete kolko su devojke samo po našo selo imale.

Ono, da ti rekne baba, još on neje za vrljanje. Mladolikes je, na tatka lepuškas,  a na moji je visok, prav, ma nesu njega još godine pregazile i mogal bi si najde neko, opravno kako mi što smo, ako neje na vreme, ono berem za staros da si nekuga ima. Da ne ostane samo, kad i mi nestanemo. Da si ima drugara, da ga opere i da mu zgotvi, da ima s kuga da provrevi kad mu se vrevi i da ćuti kad mu se ćuti.

Stra’ me da me ne čuje, primakne se ponekad a ja ga i ne vidim, da se ne rasrdi i da ne vika po men što od njega se raspričujem i od  njegovo ženjenje.

Kad bi tejal da se reši, ič mi neje, eve, odma tija čas d-umrem, samo prve da vidim da  neće samo ostane.

A ja mojo, koje ću više čekam i kvo ce nadam? Berem ću u meko d-umrem, ako sam na tvrd krevet cel život spala. Vikaju pozdravo da se spi na tvrdo, a svi mekačko biraju…

Ajd, ajd, idi si, vidim ja te ne drži mesto, mora da si misliš, ma ovaj baba nema kvo da pra’i pa našla men da zaoratuje da voj vreme projde. Al ce setiš, polagačke. Ću te vidim u moje godine.

I da zapantiš kojo ti je baba rekla. Ču li?

 

(po ideji Ljiljane Grozdanović)

 

rečnik

oratimo- pričamo

godža- mnogo

udzverila- ugledala

basamaci-stepenice

vrza- preko

gotvi- kuva

mandžija- koji nalazi manu

iskube- isčupa

 

 

 

Advertisements

10 thoughts on “Ce setiš jenput kvo ti je baba kazuvala

  1. Повратни пинг: Ce setiš jenput kvo ti je baba kazuvala | ЕКВИЛИБРИЈУМ – EQUILIBRIUM

  2. Ће се сети…Сећам се и сама шта је моја баба говорила (нервирало нас је у то време, нас младе), а данас често ухватим себе како сличне ствари говорим мом детету (и нервирам је, наравно)…Пита ме „а зашто се не ваља (нешто)“, одговорим искрено да не знам, али, ако је баба тако говорила, вероватно неки разлог постоји…Уосталом, и да не постоји, зар не?

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s