Kaleidoskop za uspavanku- moja prva e-knjiga

Da se malko pohvalim:


Upravo mi je objavljena prva e-knjiga. Na ovoj adresi-  Kaleidoskop za uspavanku.

f405610da2835a6556cc3341366605c042947611
„Zbirka priča „Kaleidoskop za uspavanku“ je skup priča koje su, po proceni autora i po komentarima čitalaca, najviše dotakle njihovu dušu. Bilo time što su u njima izazvale neke možda davno potisnute emocije, bilo da su ih naterale da se zamisle, da se nasmeju ili rasplaču, bilo time što su im pomogle da dođu do odgovora za kojima su dugo bezuspešno tragali.“


Zahvaljujem dragim drugarima, Olji Ristić i Nenadu Ristiću, za inicijativu i ideju, svesrdnu pomoć tokom pripreme knjige i realizaciju celokupnog posla.

Umesto motivacionog govora- što je lepo i Bogu je drago

Nisam od onih koji ne vole ili čak i ismevaju motivacione govore. U mnogima od njih postoji bar jedna rečenica koja bi mogla biti od koristi. Poruka koja bi mogla nekog da prene, nekome da otvori vrata spoznaje sebe samoga, nekome da razvedri trenutak ili dan. Možda i sam život.

Nisu, ti motivacioni govornici- profesionalci, njihovi učitelji i učenici, svi oni koji se obraćaju publici s neke pozornice, iza nekakvog pulta, s neke manje ili veće visine svojih naučenih govora… nisu oni, zapravo, izmislili ništa novo. Samo su se uklopili u komercijalne tokove savremenog života i otkrili izvor zarade isto kao što su to uradili IT stručnjaci  na svom terenu, marketing menadžeri i oni koje nazivamo PR,  i svi ostali prodavci  različitih vrsta znanja, nekome potrebnih.

Jedino se razlikuju od ostalih aktuelnih zanimanja novog doba  upravo po tome što njihov „zanat“ nije novijeg datuma i njihova znanja ne spadaju u korpus savremenih dostignuća.

Gotovo da nema knjige iz koje se ne može izvući bar nekoliko rečenica koje bi, veštom rukom uklopljene, mogle da budu sjajan motivacioni govor. Riznica mudrosti za neke i sasvim obična priča za druge. Milion puta ponovljena istina, samo na drugačiji način rečena pa dodirne tamo gde obična rečenica od istih reči nema efekta. Ili se čak uopšte i ne čuje.

Прочитајте више „Umesto motivacionog govora- što je lepo i Bogu je drago“

A u varoš prodavu koprive i šumke

 

Najpre jedna uvodna napomena- ovu priču zabeležila je Ljiljana  Grozdanović iz sela Zavidince. Ja sam je samo upakovala i objavljujem je na svom blogu. Juče samo joj predložila da i sama pokrene blog i bila bih vam jako zadovoljna na komentarima koji bi joj pomogli da odluči.

Ja znam, verujem da ćete i sami videti- jedino ona još ne zna…

 

Vrnu se njeknja iz varoš. I da vi reknem, ubavo si tam pominu. A samo što mi aftobus ne pobeže, dockan dodojmo na stanicu, malko je falelo da ostanem za sutra.

Ukači se ja na aftobus, izvadi kartu i sedo, nema više gužve ko nekad pa stojiš na jednu nogu, od kako pare nestanule u narod, mesta ima kolko oč. Creva si teo isturim dokle dojdo dom, ič vožnju ne podnosim.

Ubavo mi deca žive, nece žalim. Sin mi raboti u marketing, toj ti je onaj golema prodavnica. Spaštiruje kutije tam po magacin. Sna’a mi se zaposlila u diskon pića. Toj ti je prodavnica kude imaju najevtino pijenje, ma, pojevtino neli u dućani što je.

unnamed

Nikuj za ništa ne željuje, sve si kupe na pijac kvo im trebe od namirnice. I mlogo si ubavo žive.

Прочитајте више „A u varoš prodavu koprive i šumke“

I kad nešto imamo, ne znamo šta ćemo s njim pa puštamo da propada

Pre tri godine objavila sam ovaj tekst, skicu za portret dr geografskih nauka  Milana Spasojevića, zaljubljenika u svoju struku koja mu je ujedno i pasija i hobi. U ovom tekstu objavila sam i nekoliko njegovih fotografija sa arheološkog lokaliteta Kulina, iz atara sela Belotinac i Gradište.

– U okolini Niša , gde god da malo dublje zagrebeš stižeš do Konstanina – rekao mi je tada Milan, nekada asistent na predmetu Ekonomska geografija na  mom fakultetu, koji je mnogo godina kasnije postao i moj prijatelj zahvaljujući Daci, njegovoj supruzi i mojoj koleginici – Na arheološkom lokalitetu Kulina u ataru sela Gradište, nekoliko kilometra jugoistočno  od Merošine je ranohrišćanska bazilika, sva urasla u stabla bagrema i kiselog drveta. Nadam se da će je se nadležni dogodine setiti kada budemo obelezavali 17 vekova od Milanskog edikta i da će je malo upristojit i tako je koliko-toliko učiniti dostupnom za posetioce. Od 1983. godine ovaj, široj javnosti manje poznat objekat, uvršten je u registar spomenika kulture Srbije kao Kulturno dobro od velikog značaja.

Прочитајте више „I kad nešto imamo, ne znamo šta ćemo s njim pa puštamo da propada“

Godine

Ne umem ja s godinama. Nikada nisam ni umela s njima.

Valjda me zato gaze, čvrsto i odlučno koooo… ko da mi naplaćuju danak što nisam umela da ih poštujem kad je trebalo i kada su mogle i da mi se ne izmigolje između sna i stvarnosti pa da me vinu u neku drugu orbitu od ove po kojoj tapkam neke dane šarene i sive i maglovite i sjajne i nasmešene i plačne i vedre i tužne i uvek sklone da zažmure pred pitanjima i pred odgovorima i pred juče i pred sutra.

BgTl4jlCQAAzaZN

Deda Mraz od čokolade ispod jelke od grana bora posečenih da ne zaklanjaju svetlost. Crveni sjajni papiri od pojedenih čokoladnih bombona punjenih višnjom u alkoholu. Sat kojem je otpala jedna kazaljka. Staklena činija napunjena jabukama koje liče na nju. Nedozrele banane koje čekaju da dobiju tamne pege. Nar, gotovo napukao, sjajan i jedva crven.Heklica zabodena u klupko vunice za koje se traži mustra.

Прочитајте више „Godine“

Немој ћерко по мен да плачеш, довољно је мајка обе оплакала

 

Знам ја да несам била најбоља мајка. Али знам и да сам радела што сам најбоље умејала. Да ми на децу један дан буде боље него на мене. Да у старос не плаћају грешке из младос и да им никуј не замери, да им се не приговара како и несу добро научили и за живот оправили.

Ја свет несам видела. У школе ме несу давали, оној од осмољетку се не рачуна. Од живот знам које ме мати научила, и оној што сам чула, од људи. Кад се нешто деси, поготово, па се препричује од уста на уста. Куј је кво згрешил, погрешил, лошо направил. И што, и да ли је могло друкче. И куј је крив и коме це обије одглаву.

Прочитајте више „Немој ћерко по мен да плачеш, довољно је мајка обе оплакала“

Ce setiš jenput kvo ti je baba kazuvala

A bre sinko, što ti ne do’diš kod babu da si pooratimo? Mlogo sam se rastužila za teb’. Otkako bre otide u varoš da se školu’eš mlogo si se pogospodilo, izede te babka. A baš si mi porasla golema, daj babka da te vidi.

I mora nešto da ti reknem, nece ti naljutiš, izem te. Nemoj sinko sas momci da oratiš jošte, još si ti m’lečka, ako si tolko porasla. Nemoj nigde da se maješ, da iskačaš, sedi si dom. Ču li? A kuj te voli on ci sam dojde i ci te uzne. Prvo ti školu da si završiš, da si imaš tvoj lebac pa da te nikuj ne zaebava, a posle, komu je kako suđeno, takoj ci i bude.

2014-08-25 18.58.31

 

Kazuvali su stari ljudi kada ja beo pomlada, čim se dete rodi, odma noćom suđenice  do’de da mu sude. I kako mu tag presude, takoj će mu i bude. Za cel život.

 

Baba kad je bila devojka, neje ovak bilo, kako s’g. Oratila sam i ja s godža momci, imala sam si i ubave prilike, ali ovija moj se dovuče i… prevari me. Ono, koje je pravo, pravo je, mlogo si je ubav bil. Al sirotinjaaaaaa, ne pituj kolko je sirotinja bil.

Прочитајте више „Ce setiš jenput kvo ti je baba kazuvala“