Kad nema kiše dobar je i grad- ma nemoj

Nervira me  kada ljudi ponavljaju neke…  narodne izreke, poslovice, tuđe nečije misle koje su ušle u svet kao da ih je neko tu spustio da nas podsete, opomenu, upozore, ukažu na potrebu da razmislimo… Sve su to za mene  fraze, manje ili više dosadne. Nametljivo ponavljanje tuđih mudrosti  ili samo nekih istina, da bi se sakrilo sopstveno neznanje, nemogućnost da se odgovori na postavljeno pitanje, da se da traženi savet, da se pomogne…

„Đavo će ga znati.“

Pa ne pitam đavola, ne znam mu ni adresu ni prezime, ništa mu ne znam, nego pitam tebe, osobu od krvi i mesa, da mi kažeš ako znaš. A ako ne znaš, nikom ništa, samo nemoj tu sad da mi prosipaš nebuloze, kada mene već boli glava i bez njih.

„Kašće ti se samo.“

Ma nemoj mi kasti, ja sam sve mislila da ćeš mi kazati ti, pa eto tebe udostojih pitanja. Kad tamo, ono… međutim. Međutim, ipak ću morati da sačekam da prođe koji dan, da se potrebne kockice slože, da možda odbolujem, otpatim, isplačem malo suza, pa da znam je li tako trebalo ili sam zabasala pogrešnim putem.

052

„Bolje išta nego ništa.“

Ma nemoj, a šta ako ja hoću sve? Ako mi je malo samo parče života, komad osmeha, deo ljubavi?! Ako sve to hoću odmah i sada, bez onoga „trpljen spašen“ i bez „ispeci, pa reci“ ili „triput meri, jednom seci“.

055

„Jedna lasta ne čini proleće“

Ma da,  laste ionako lete individualno i jato je samo sporadična pojava, pa će i neuki zaključiti da je proleće, čim vide iznad očiju lastin rep.  Reci ti meni, ali bez pozivanja na polupunu čašu ili pesimističku, polupraznu:, mogu li ja sa ovoliko- znanja, ideja, prijatelja, ljudi oko sebe… mogu li ja to ili da odustanem dok još nije kasno.

„Kad nema kiše, dobar je i grad“.

I šta sad? Da odustanem od snova, želja, planova, ideala? Da spadnem, na taj grad koji me može tresnuti u glavu, kad-tad, ne samo dok se ne istopi? Da sebi uskratim i samu činjenicu kako mogu da se nadam?

058

„Nužda zakon menja“.

Pa šta sada? Nekome se može da igra prljavo, da ne dođe, da ne ode, da ne kaže, da ne… ništa, samo zato što ga pripela neka nužda? Ništa izvini, ništa popravni, ništa sutra ću, njemu bila nužda? E neka mu je,moji zakoni, obični, mali, ljudski, prosti, svakodnevni, e, oni, važe i u nuždi i kad nužde nema. Ako zadrma, zatrese, ustrese- onda se čovek ispravi, popravi, pa dogovoreno napravi.

„Čuvaj bele pare za crne dane“.

E, ta im je najpametnija. Posebno kad im iskaš. I kad daju i kad ne daju, i kad imaju i kad nemaju, oni bi da popuju; „Štednja je prvo sticanje“. Lako je njima, to, da stiču, kad imaju od čega. Ja, dok poplaćam račune, i to ne sve, svakog meseca neki preskočim, ima kad ću, al sad nemam; dok otplatim kredit, namirim kartice, dok vratim onome ko me svaki čas podseća da sam još pre godinu dana rekla, ma samo za mesec dana, vraćam, časti mi; dok kupim, uvek nešto mora da se kupi, ne mogu ni ja mimo sveta, a i duša ište, šta ću, možda baš i nije nužno ali eto, oće mi se… ono sve što došlo iscuri kroz ruke. Koje, bre, bele pare, stavni mi sa pred očima, kad mi je svaki dan skoro pa crn!?

I ne prosipajte preda mnom narodne mudrosti, ko Boga vas molim. Evo, neću više ništa ni da vas pitam, ni da čekam, ni da tražim.

„Čovek se do smrti uči“. I opet umre nenaučen.

 

 

ilustracije- Niška Banja u kasnu jesen

Advertisements

13 thoughts on “Kad nema kiše dobar je i grad- ma nemoj

  1. E, komšike, neka si im rekla 🙂

    Naravno, ne mislim da se uvek može samo visokouma filozofija pričati kad smo u društvu, ali stvarno treba pripaziti i ne lupetati.

    Možda je sve u vezi i sa siromašenjem rečnika. Koliko starijih, ali ne toliko starih reči, mlađi naraštaji i ne znaju…

    1. Novi, dobro si primetio to, za siromašenje rečnika. Koje je, opet, u vezi s brojem knjiga koje je neko počitao, sem ako nije prirodno elokventan. Mladi, jenako kao stariji, koji ne ulažu u sebe, pa čćak ni u zadovoljstvo zvano čitanje, i ne znaju koliko su uskraćeni.

  2. oljaka

    Ponekad, obično kad citiram moju staramajku, ubacim neku narodnu izreku, više kao znamenku, manje kao naravoučenije. Ničeg previše, jer ume, lepo si primetila, da ide na živce i da ljudi pomisle da im se „soli pamet“ 🙂

  3. Negoslava, kao prstom u metu! Od onih koji su puni opštih mesta, od onih koji nikakvo mišljenje nemaju nisu gori oni koji ništa ne govore. Oni barem mudro ćute. Svako od nas ponekad upotrebi opše mesto… ali neki su čitavog života jedno veliko mesto OPŠTE. Delim!!!

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s