Ne vredi…

Ne umem više da letim.

Raširim krila, udahnem vazduh, pogled usmerim ka gore… i stanem.

Ukopana u mestu, čekam vetar. Od povetarca koji mi samo miluje krila i šapuće dovoljno glasno da mu čujem šuštanje, razgovetno,  do one košave koja uzburka krv i pokrene adrenalin pod kojim ne osećaš strah, ni nemir, ni nespokoj, mnogo je, baš je mnogo daleko.

Čini mi, ponekad, da više ne umem ni da sanjam.

Svi moji snovi su samo prost zbir nekih malenih, sićušnih želja koje nikada nisu ni bile pod znakom pitanja. Valjda je prošlo vreme za velike snove i one planove koji se godinama kuju i ostvaruju još duže. Pa se uljuljkujem u toplini bezbednog danas i sutra, bez mnogo brige o preksutrašnjici, i onome što sledi dalje.

tumblr_mukjpn9ebb1qfmbszo1_500

Ne vredi više gledati mnogo daleko. Možda zbog dioptrije, koja ograničava, a možda i zbog te daljine. Koja može biti i varka. Fatamorgana. Gorak zalogaj. Muka. Tegoba i teskoba.

Kao i ono što je bilo. Ili što nije… Pa kad se u mislima vratiš, donekle, dočekaju te grč u stomaku i težak kamen, tu negde oko srca. Na duši.

Ko ona ledena suza u oku, koja teče… uzalud.

za ilustraciju zahvaljujem – https://zoricazoricblog.wordpress.com

Advertisements

12 мишљења на „Ne vredi…

  1. Čini mi, ponekad, da više ne umem ni da sanjam.

    Svi moji snovi su samo prost zbir nekih malenih, sićušnih želja koje nikada nisu ni bile pod znakom pitanja…

    Ne valja to kad se prestane sanjati. Kad odu snovi, odu i nadanja i ostanje mirenje.

  2. Jako čudan, lep ali čudan tekst. Pisan je mirnim tonom, gotovo pomirljivo zvuči, čak na momente spokojno, baš tako, a onda najednom neka emocija koja mi kaže kako postoji žal za tim što je do takvog pomirenja uopšte došlo. Ne znam. Ali prepoznajem. Baš prepoznajem.

  3. Želje i planovi nam se menjaju vremenom; obrasci i kalupi nam ne daju da se otimamo previše. A opet, kažu da je umetnost živeti u sadašnjici, baš u ovom trenutku i uživati u njemu ma koliko da boli. Ako boli, ako osećam grč u stomaku, ako me kamen pritiska, znači da sam živa. Ovde i sada možda nije sve što imamo, ali je dobro. Živi smo. ❤

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s