Goran Rančić- Ja mrznik

Goran Rančić, babušnički pisac.

12191653_774125196042623_71184573959619034_n

Priča iz njegove knjige „Senće“.

Već je završio i najnoviju, ali mene mi baš merak da ovde objavim priču iz knjige koju imam, hvala autoru.

 

Горан Ранчић, бабушнички писац.

Прича из његову књигу „Сенће“.

Већ је завршио и најновију књигу, али ме мене баш мерак да овденак турим причу из књигу коју имам, фала на аутора.

12319699_782378325217310_1033913305_n

Ја  мрзник

Ајде… ајде… еве ме овам… улезни…

Те, видиш како ме најде и каквог ме најде! Куј знаје веч колко ночи лежим при прозор и кревет не напуштам. Нође ме издадоше. Руће ме издадоше. Живот ме одавна издаде. Лежим и ћутим. Лежим и трпим. Лежим и све се сечам. Понешто се и не би сечал, ал оно само дооди. Поглеџујем кроз прозор и тој што видим, тој је са мој цел свет. Ене, онам, под онуј најголемуну звезду, је моје село. Тува у тој, село ме родила моја мати Милунка. Тува под плевњуту, кудено има убава крушка лубеничарка… Туј се моја маћа с греј борила до ујутро. Туј ме ујутро избројише да сам прекобројан. Са’ ми се чини: боље да сам неизбројен!

Де, довати столицуту! Седни! Мора  ти казујем кад руће немам да сам писујем.

 

Одавна је овој било, можда неје за описување, можда неје ни за причање, ал’ ‘ајд’… Морам да се исповедим пред некуга… Да ли је због старос’? Да ли је због савес’? Да ли је затој да си не шмугнеш и ти? Овак че поседиш док ти причам. Ене, довати си онам из витринуну шишено, па си сипи. И ја би једну, ал’ не могу… Ха ха ха! Самоћа је најгора другарица. Ал неје само тој. Стра’ ме да заспим… Некада ко дете у сьн бегао, а са’ од сьн бегам… Чини ми се, смрт би била боља… Чинил сам свашта, ал се несьм надал за овој.

Одовде све поче. Одовде памтим.

Тамьн пристиго за работу. Мило ми. Ценим се ко мужьк. Са кад могу да работим, мож че ме маћа и башта заволе… мож че ме замилују. Али… џабе се радува… како се поистрго, само ми се повиш’ муће укачише на грбину…љубав не доби…

Моји браћа и сестре одавна носе књиђе. Иду у школу. Подносе се. Мен јад. Цел живот сам им тој завидел. Помалко сам jи и мрзел за тој. Што се чудиш? Ако су ми род. Додија ми све тој. Куј че с јаганци у шљивар? Ја. Они бађим уче. Куј че води краве кад се шпарта? Ја. Они пишу домаћи. Куј че овце да тера на загон да ји помузу? Ја. Они уче рецитације. И све тека.

Башта, једнуш, док ореомо у Влаковију, овак се изорати:

Ти си истришче… Ајд, Сивоња! Помогне му с прут. Несмо ти се надали, одокле испаде и ја не знам…Стуууу! Па стигне прут Сивоњу. Ееее, тека! Милунка те замалко теше врљи… Гоџа деца из село тека не видоше бело видело… за малко… У браздууу! Свирну прутат и по Шароњу. Долееее! Долеее! Дол’! Можда је грешила тьг, а мож је се и окајала… јадница… сажали се.

Гоџа уста. Њиве малко. Стопут делене. Тамьн запну волови у бразду, оно веч крај. Дума на Милисава овак да делимо: њива теб, њива мен, на сестрене по некоје парче да ни не оговарају људи… Што да ји делимо кад су и овак малечће? Ал он запел да се дели, па да се дели! Све напола, понегде и на трећину! Кажем му ја тека: Милисаве, какво би било да смо двајес, како би тьг делили…? Ал Милисав без мозак! Дојдомо до суд. Е, туј ни и виљушће поделише. Милисав испи њиговити деловчичи што му припадоше… Оооо, Сивоња!  Да се малко одморимо… Ја польк, польк, па еве… поврну се… купи Милисавовете делнице…

Башта си заора у његове друђе приче. Ја га више не чујем. У мен некво мрдну. Узуја ми у уши. Па они ме несу тели, па они ме ич не воле. Да ли сам њин?

Тьг, тека, намрзо и матер и башту, и Сивоњу, и орање, и чича Милисава, и Влаковију, и цело село… и цел свет…

Прочитајте више „Goran Rančić- Ja mrznik“

Kad nema kiše dobar je i grad- ma nemoj

Nervira me  kada ljudi ponavljaju neke…  narodne izreke, poslovice, tuđe nečije misle koje su ušle u svet kao da ih je neko tu spustio da nas podsete, opomenu, upozore, ukažu na potrebu da razmislimo… Sve su to za mene  fraze, manje ili više dosadne. Nametljivo ponavljanje tuđih mudrosti  ili samo nekih istina, da bi se sakrilo sopstveno neznanje, nemogućnost da se odgovori na postavljeno pitanje, da se da traženi savet, da se pomogne…

„Đavo će ga znati.“

Pa ne pitam đavola, ne znam mu ni adresu ni prezime, ništa mu ne znam, nego pitam tebe, osobu od krvi i mesa, da mi kažeš ako znaš. A ako ne znaš, nikom ništa, samo nemoj tu sad da mi prosipaš nebuloze, kada mene već boli glava i bez njih.

„Kašće ti se samo.“

Ma nemoj mi kasti, ja sam sve mislila da ćeš mi kazati ti, pa eto tebe udostojih pitanja. Kad tamo, ono… međutim. Međutim, ipak ću morati da sačekam da prođe koji dan, da se potrebne kockice slože, da možda odbolujem, otpatim, isplačem malo suza, pa da znam je li tako trebalo ili sam zabasala pogrešnim putem.

052

Прочитајте више „Kad nema kiše dobar je i grad- ma nemoj“

Intervjuisala me Alisa Barčić

Baš u vreme kada se na društvemim mrežama rasplela diskusija na temu- tiraži knjiga i ostalih slikovnica, Alisa Barčić mi je predložila da uradi intervju sa mnom, kao prvim blogerom u nizu blogera na regionalnoj sceni sa kojima želi da radi intervjue. Budući da je smatram za odličnog blogera, novinara i, slobodno mogu reći, pisca, rado sam prihvatila ovu ponudu i- evo intervjua pred vama. Ja sam svoju ocenu o njenom pisanju rekla već prilikom prvog čitanja njenog bloga, a za intervju mogu samo reći hvala. Čestitala bih joj, ali mi to već liči na aplaudiranje i sebi samoj 😉

Slike od riječi u kojima se prepoznaju i nenaslikani*

„Slušaj, lepo pišeš i šteta je da onako bude plasiran tekst, hajde da probamo neki drugi i da ga postaviš sa slikom.“

Ovako je počela naša prva konverzacija, nakon objave mog teksta na blogu. Zatim je došao i novi tekst sa slikom, pa dugmići za šerovanje putem društvenih mreža i prvi čitatelji. Ne samo moj, otprilike ovako je izgledao prvi korak mnogih blogera kojima pisanje znači život a kojima je u tom životu na neki način pomogla. ONA.

 11710040_10205844092276457_5772302225918869643_o
Drugarice blogerke: Snežana. Merima, Negoslava i Vera

Ko je zapravo Negoslava Stanojević?!
Ukoliko želite početi pisati blog, ona je neko koga prije toga trebate upoznati, jer sve ono što mislite da ne znate u vezi blogovanja, objasnit će vam. Čak i ako ste gramatički ili tehnički nepismeni ona će vas naučiti. Ukoliko nešto ne zna njena želja da vam pomogne je veća i jača od svakog „neznanja“. Poput putokaza, pokazuje put i tjera dalje. A kada jednom krenete putem blogovanja više ni ne pomišljajte da odustanete ili vratite se jer zapravo nećete ni moći. Ona će vas naći taman da ste se u mišiju rupu zavukli, izvući će vas iz nje i gurnuti nekim nevidljivim čudom pred računar. Ili vam na isti takav čudan a nevidljiv način staviti olovku u ruku i pronaći papir.

Прочитајте више „Intervjuisala me Alisa Barčić“

Na putu za Vurdijadu (3)- Babušnica, prestonica vurde

Vurdijada 2015. godine u Babušnici bila je glavni cilj naše ekspedicije ka jugositoku Srbije, ali sam o njoj toliko pisala na nekim drugim adresama pa ću vas poštedeti mnogo priče baš na ovu temu.

Tek, za one koji ne znaju- vurda je autentični proizvod ovog kraja. Pravi se od ukiseljenog  i proceđenog mleka, koje odstoji jedno vreme (s paprikama nedelju, bez paprika oko mesec dana)pre upotrebe. Najčešće se služi kao meze, može biti namaz, sam ili kombinovan sa mlevenom ili tucanom paprikom, mlevenim ili seckanim orasima, bademima, lešnicima, sa tartufima….  Stavlja se u pite, pecivo, proju. Uostalom, ukucajte u Guglu – Agromedia, vurda i saznaćete sve detaljno.

Прочитајте више „Na putu za Vurdijadu (3)- Babušnica, prestonica vurde“

Na putu za Vurdijadu (2)- Divljana, selo, manastir i jezero

Dobro mi dođu ove  fotografije lepotinje juga Srbije jer trenutno nemam vremena za neke ozbiljnije teme na blogu.

150

Najpre da pružim adekvatnu informaciju onima koji su u prethodnom tekstu pitali šta je to vurdijada, a šta vurda. Najpotpuniji odgovor, od mene naravno, možete pronaći  na portalu Agromedia-samo ukucajte vurda, Agromedia, u Guglu, i to je to. Namerno ne stavljam link, malo eksperimentišem.

Vurda, inače, izgleda ovako

4295a6ad-f0f4-4e4c-a395-2c36b732597e

205

Прочитајте више „Na putu za Vurdijadu (2)- Divljana, selo, manastir i jezero“

Na putu za Vurdijadu (1)- Bela Palanka

Prva usputna stanica na putu za Babušnicu u kojoj je danas održana Vudrijada- takmičenje proizvođača vurde,  bila nam je Bela Palanka, gradić sa jedva 8.000 stanovnika, pedesetak kilometara od Niša ka bugarskoj granici.

007 006 009

Nedeljom u podne grad je gotovo pust. Osim uličnih prodavaca sitnica, pekara, dragstora i mesara i kineskih radnji (hvala bogu što rade pa se snabdeh debelim soknama inače bih se totalno smrzla, obuvena u svilene čarape i lakovane cipele, ko da sam na bal krenula) i ono malo prolaznika i posetilaca kafića, u gradu kao da nema žive duše.

Прочитајте више „Na putu za Vurdijadu (1)- Bela Palanka“

Prolećni novembarski dan u Niškoj Banji i sve boje jeseni

Naš blog drugar je pokrenuo neku vrstu igrice pod radnim naslovom – šetnja.

Nisam mogla da odolim.

Doduše, najpre sam htela da fotografišem svoju okolinu, što i nije bogzna šta, ali je onda iskrsla prilika da u Niškoj Banji fotografišem sve jesenje boje divnog prolećnog dana u novembru. Ili Banja, ili da sama na ovoj vrućini kuvam žito, kako bih obezbedila ilustraciju za tekst koji pišem za poljoprivredni portal „Agromedia“. Moja drugarica Anđica, naime, ima još kuvanog žita preostalog od slave- taman dušu dalo da se ne petljam po kujni samo da bih slikala jedan tanjir slanog slavskog žita.

Прочитајте више „Prolećni novembarski dan u Niškoj Banji i sve boje jeseni“