Ne mogu da oćutim

Jutros sam na Fejsbuku videla ovaj status:

Tražim posao. Bilo kakav. Jeste da sam „matora“, kako mi svi govore, „matola“ kako mi kažu u kineskim radnjama kada se javim na istaknuti oglas u kome je napisano da je “ Potrebna radnica.“ Vrlo sam spremna da se odreknem svih prava, naročito prava glasa i bilo kog oblika ravnopravnosti u bilo kojoj sferi ljudskog poimanja. Jer, ne postoji.

Ispod njega je stajao ovaj komentar:

Isti slučaj! Ako slučajno dobiješ ‘višak posla’ – javljaj. Ja celo leto prodavala stare stvari na pijaci, ali ide zima, a i ta prodaja je bila ‘opaka’… Da sam u fiz. formi kao što nisam, najradije bih čistila zgrade. Za tri zgrade dobiješ iste pare kao za lekturu komplikovane knjige – i to kad nađeš lekturu, pa ako ti i kada isplate…. Imaj-te me u vidu!

I sad mi se opet plače.

Advertisements

19 thoughts on “Ne mogu da oćutim

  1. Повратни пинг: Ja, negativna? – NEGOSLAVLJE

  2. Повратни пинг: NEGOSLAVLJE

  3. Plačite,kako mi Vi rekoste… i ja bih da mogu..
    Meni svugde kažu da sam prekvalifikovan da sa „titulom“ dr mr. radim u kiosku… ili kao promoter..
    Bez dana staža.. Ko može biti prekvalifikovan da pere sudove npr. ?!?
    Ne znam više ništa, samo imam utisak da sve ide…
    Veliki pozz. 🙂

  4. Očekivana progresija … najbolji su sve više marginalizovani. Gurajući ih ka rubu egzistencije ubijaju u njima volju za borbom. Kada ih izdresiraju, bace im s vremena na vreme po koju mrvu sa stola u vidu povećane socijale za 0,5%, i onda se u svojim kožnim foteljama samozadovoljavaju slušajući veseli lavež svojih podanika zaboravljajući da su im ti isti do pre koju godinu držali časove, pisali knjige koje su voleli (ako su uopšte čitali), glumili u pozorištima u koja možda nikad nisu ni išli. Poremetili su sistem vrednosti, pa tako tamo neka deca prebijaju ženu koja traži hranu u kontejneru, prebijaju je zato što je gladna. Danas je u Srbiji sramota biti gladan, nije sramota biti lopov, ali stidi se ako si gladan, možda dobiješ i batine da ne zaboraviš i da ti se to više ne desi.

  5. Hvala ti što si to zabeležila. Pre neki dan nam se čistačica u zgradi žalila kako ne može ona i da pomete i da oriba šest zgrada dnevno za 50 hiljada dinara mesešno… pa onda samo mulja prljavštinu po kanti, pošto neće za sitne novce i metlom da se bakće. Kažemo joj muž i ja, profesori srpskog bez posla u struci, a frilenseri, da nas preporuči kod šefa, a ona nam se smeje. Čudna neka ravnoteža u ovom delu svemira. 🙂

    1. Ja samo mogu da se složim s tvojim mišljenjem. Degradirani preko svake mere, možemo samo da zavidimo onima koji se nisu maltretirali onime „uči sine, da ne budeš fizički radnik“, pa danas mogu da nas zezaju. Takvo vreme neko došlo i sve nam je znano, a opet se svaki put gorko nasmejem na tu „ravnotežu“.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s