Brate

Mislel sam  ce vidimo berem još emput u ovija život

Da ti reknem koje sam imal

I zatoj ti nesam tel vrevim ništa posledanj put kad doodi

Kad onoj posle Svetoga Nikolu mater ispratimo

Al’ ču, rekal si kako ti ovdeka više nikuga nemaš

I nema za kvo da doodiš i da ce  tam saraniš

Pa da me više ne peče u grudi i da ne otidem i ja,

A da ti ne oprostim, nego da ovuj muku i na onija svet odnesem

Oću  ti reknem sve, dokle me još služe i oči i pamet

Ega mi lakne od ovija teret što ga oću od dušu  sturim

***

Sve sam ti, brate, oprostil

I što sam triput kolko tebe rabotil

I što si ti triput kolko mene  odmaral

I što sam više u kuću donosil i daval

I što si pa od men više dobival i imal

Dok sam ja na mater vodu uzbrdo donosil

Ti si žmal il si spal

Dokle sam ja žel i kopal ti si blejal

Dokle sam ja drva sekal i slagal

Ti si si popametna posla imal

Sas piletija se si po dvor igral

I poposle sas devojčetija se zanimal

Ja u cigle pare sam zarađuval

Ti si gi doma sedećki raspoređuval

Kad se delimo najbolje si njive biral

Ko da si i’ s tvoju muku ti stical i kupuval

Pa kad reši tam d-otideš, na mene si i’ prodaval

Kuj će drugi pare baca za uapoljci i strništa

Samo zatoj što su naši,  ja sam gi plaćal i preplaćuval

I sve sam ti, pa, i opraštal i sve ti blagosiljal

Sve ti nemaš, a ja sam si i kad nemam sve imal

I za sve sam ja potegal i večito sam  mogal

Al tuj njivu, što ju s muku zarade kako ciglar

A tatko ju na teb’ dade, ja ko da sam nosil ular

Kad prodade na drugoga, a znal si da sam nju najtejal

Nju ti, brate, da oprostim, toj nesam ni tejal ni mogal

Nju sam, brate, moju njivu, dvaput oplakal i odboluval

Ne pituj me kolko sam ju put sanjal

Toj te tebe neje briga, niti bi nešto i znal

Al me mene toj pritiska, što ti nešto nesam rekal

Pa eve s’g  ću ti reknem,

E, kako sam uzdanjuval kad sam god tuj prošal

I ostare, onemoća, ali pa mi za nju žal.

Pa ti oću reknem brate, ako me nesi pital

Da sam dobro, nesam brate,al ne bi ti toj kazal

Da ne greši, sas nju brate, kad si ju drugome dal

Neka ti je, brate, prosto, i neje mi više žal

Ako ju je moj znoj stekal, a nikad ju nesam imal.

Jošte ovoj da ti reknem, sag mi samo od toj žal

Da od nju stane strnište, ja toj, brate, ne bi dal

Na četiri noge d-idem, ja bi ju obrađuval

I imal i nemal, našu bi si njivu brate

Za nas bi si ju sačuval

 

vrevi- govori

uapoljci- otpaci

 

 

 

 

Advertisements