Ознаке

,

Ne znam da li je neki vidovljak u davna vremena ovom delu mog rodnog sela dao naziv, ali svakako „nečeg ima“, kako se obično kaže kada dođe do sudbinske podudarnosti kao što je ova-  Bog dao zdravlja i dug život nekolicini preostalih seljana u ovom zaseoku, zahvaljujući njima Pusta nije potpuno opustela, samo je na dobrom, pustom putu, da to posle njih i postane.

078079080

A ništa baš, tamo, ne bi moralo da bude pusto- vazduh je za tri nijanse oštriji, čim se kroči u atar ovog zaseoka, što svakako prija pri letnjoj žezi koja ne zaobilazi ni podsuvoplaninska sela,  nekako se lakše i lepše diše i… jednostavno, daleko je prijatnije.

Uspeva i stoka

058

i voće i povrće i ostale tikve

123 095

128

i cveće

094

i pogled je divan

076 112 127

I kuće, sve skoro na sprat, lepe ili su to nekada bile, i one kuće iza kuća, i plevnje i ostave…

082 088 118 063 090

114

Samo, izgleda, ne „uspevaju“ ljudi

102

Jedna od retkih kuća u kojoj još ima života

097 098 093

A ovo je već- zadnja kuća Srbija. Kada smo odlazili, stiže nas auto koji je bio pred kućom- kad zna kada će oni ponovo ovde doći…

116

Klimavi drveni mostić preko Ropota koji je skoro presušio, drva već spremljena za zimu, panjevi koji trule… Požarevljani koji žure da sakupe jabuke za rakiju, domaćica nenavikla da ovde prolazi iko sem, retko, onih koji ponekad obiđu svoje oronule kuće,  poziva na kafu… kukuruzi koji su odoleli suši zahvaljujući ljudskom trudu da ih zaliva kada je najveća žega, krave koje mirno pasu dok ne dođe vlasnik da ih vrati u štalu, do sutra… krovovi nekih dalekih kuća u kojima još poneko živi… mir koji ne remeti ni lavež pasa,  ni kokodakanje kokošaka… ne čuju se ni svinje, ni ovce… kao da je sve, ali baš sve, u ovom delu Donjeg Prisjana, stalo.

I jedan jako lep nastavak ove priče

Javila mi e sinoć Fb prijateljica i zemljakinja koju još nisam upoznala, nažalost, pošto je pročitala tekst na blogu. Mnogo voli Pustu, kaže, odmor joj tamo protekne kao dan, zahvaljujući prirodi, pitkoj vodi koju donose s kladenca i- ljudima. Nekoliko porodica iz gornjeg dela zaseoka, koji nisam fotografisala, dogovaraju se oko termina, kako bi se okupili u isto vreme u svojim kućama na kraju sela.

-Moja porodica je poreklom iz zaseoka Pusta, tu sam provela prelepi deo svoje mladosti. – napisala je nekoliko reči na moju molbu Sunčica Ranđelović-Stanković, prilažući i nekoliko fotografija- U početku je bilo teško, a vremenom zavolela ovaj kraj sve više i više. Odlazak iz sela bio je jako emotivan, ostavio je trag u našim životima. Meštani Puste rasejani su po gradovima Srbije i sveta ( Požarevac, Negotin, Niš, Leskovac,Gadžin Han, Australija, Amerika…) ali su vezani  za svoje rodno mesto. Svakog leta imamo zajednicka okupljanja i lepa nezaboravna druzenja. Komšije postaju kao jedna velika familija.
11885155_750168701778571_8669991677888379683_n
11905802_750169111778530_9206225597688651600_n
11896076_750178408444267_8686416377638427603_n11949361_750175938444514_3377586211566672222_n11947647_750175721777869_7268611870828451077_n11924215_750169211778520_336062001140774189_n
Advertisements