Povratak na normalan kolosek

Tri dana kako sam se vratila u ovu našu vrelinu obasjanu sivilom, i kao nikad dosad posle sličnih izleta u drugačije i manje sivo, svetlije i raskošnije, ne zalazi mi se među svet koji će me tek zaista ovde vratiti.

Putovala  sam  sa jednim mladim čovekom, dečakom još zapravo, kojem je ovo bio prvi odlazak van zemlje i koji mi je na povratku rekao- „Sada će mi biti još teže, kad znam kako drugačije, lepše i bolje može da bude. Kada su svi ljubazni jedni prema drugima i niko se ne izdire na nekoga samo zato što se na njega izdrao šef koga je iznervirala žena, koju je ko zna šta naljutilo… Kada su ljudi nasmejani, a nemaju neki poseban razlog za osmeh.  “

Osoba koja živi daleko, jako jako daleko i koja nikada nije prestala da tuguje i da želi da se vrati, sinoć mi je rekla- „Sutra bismo se vratili, svi, samo da je ovde sada onako kako je bilo kada smo odlazili, pred raspad zemlje“.

„Kada novac postane najveći problem, onda samo ćutim. Dete mi se sprema za inostranstvo, a ja već godinu dana živim sa 100 evra. Doteralo do nokata, ne znam gde udaram“- kaže mi jedna, koja će ostati tu gde jeste, sa  evrima ili bez njih.

„Počupala sam travu u povrtnjaku, potkresala perca praziluka da bolje raste, pokupila opale kruške i šljive i sad sam našla vreme da sednem u hladovinu s kafom u rukama koje su otekle od čupanja trave, s  noktima koji neće biti sređeni do samog kraja odmora“- rekla mi je druga, draga duša koja se polomi na poslu i posle posla, bez dana istinskog predaha, a opet, taman zaradi za rate kredita i za koliko-toliko normalan život.

tumblr_mkfs1tqenb1qzvpq6o1_5001

I sve to, sve sami normalni ljudi. Emocionalni vampiri mi, izgleda, dali slobodno. Ili još ne znaju da sam se vratila, pa nekom drugom prepričavaju svoje, stotinama puta prepričane stresove, faulove, tuge i tegobe, bolesno uživljeni u svoje tegobne monologe, nespremni za bilo kakav dijalog. Za bar slušanje dela tuga i tegoba onih čije su duše preplavili svojom, stvarnom ili izmišljenom mukom.

Jutros u mesari dvoje novih, jednako namrgođenih kao i prethodnici im, prodavaca,  oboje hvataju i pare i meso, naizmenično. Ni da trepnu. Kupci uredno ćute, inspekcije, redovno, ni nema. Izgubila sam bitku sa njima- ne kupujem ništa na seckanje, već samo ono što može pod mlaz vode. Na opomenu da stane u red, muškarac srednjih godina pita- „A šta Vi čekate“ i ostaje na mestu na kojem mu nije mesto. Taman posla da se izvini. Taman posla da shvati šta mu se kaže. Taman posla da me neko podrži.

Čitam vesti- komunalci i dalje ratuju sa babama koje na trotoaru prodaju pet glavica luka ili vezu blitve. Svi se zgražavaju nad tim. Na netu. Na pijaci se samo ja raspravljam sa njima. Ostali gledaju svoja posla.

-Šta radi narod?

-Gunđa, gospodaru, gunđa i buni se.

– E priteži onda, pa neka gunđa i dalje!

***

-Šta radi narod?

-Grdi nas i psuje, knjaže, sve više.

-Priteži i dalje, pa neka gunđa.

***

-Šta sada radi narod?

-Ćuti, gospodaru, samo ćuti i ne progovara.

-Popuštaj!

***

Šta, kada bi se i to desilo?

Mogu li se izgubljene generacije, redu nenaučene kad je trebalo,  naučiti da kažu hvala, molim, izvini? Da stanu u red i tamo gde nema ceduljica s rednim brojevima? Da ustanu starijem u prevozu? Da ne šaraju po zidovima, tek okrečenim? Da ne zavide komšiji samo zato što svaki dan ispija kafu u nekom kafiću? Da ne žele drugome zlo samo zato što mu je bolje nego njima? Da ne traže posao moleći boga da ga ne nađu, a i kad ga nađu da ne kukaju na radno vreme, šefa, platu, uslove rada, nemogućnost zabušavanja? Da poslodavci i sami nauče da poštuju radnikova prava kao što se poštuju tamo gde su zavedeni rad, red i disciplina? Da država stane u odbranu tih prava, a ne poslodavaca koji love u mutnom? Da se vrate čast, poštenje, moral, kao merila vrednosti u društvu ogrezlom u nečast, nepoštenje, laži, prevare, nemoral? Da podrži one sjajne, vredne, pametne  ljude od znanja, karaktera i časti, a ne lovatore u mutnom, kupce fakultetskih diploma i vlasnike dva kruga oko škole na izmišljenim i skupo plaćanim bespotrebnim  radnim mestima?

Možemo li se, ovakvi kakvi jesmo, izranavljeni i spolja i iznutra, osakaćeni materijalno, moralno i svakojako, zatrovani onim što su nam bacali iz knjiga i vazduha, ićem i pićem i koječime, otrovani mržnjom, zavišću i zlobom… možemo li se vratiti, bilo kada, na normalni kolosek? I ako možemo, zna li ko, koliko generacija još mora da živi u ovom zlu dok nekoj narednoj konačno ne svane?

ilustracija- odavde

Advertisements

27 thoughts on “Povratak na normalan kolosek

  1. Ja sam se zadesio kao izrod u tom novom naraštaju generacija koji ste opisali. Uspjeli su nekako da mi ugrade sva ta načela i kulturu ponašanja koji su danas deficitarni kod mladih ljudi, pa se i sam vrlo često osjetim izgubljenim u današnjici i svijetu oko sebe. Kao da ne pripadam ovom vremenu. U pravu ste da tek kada otputujemo i vratimo se, uvidimo pravu depresiju sredine u kojoj živimo. Najdrastičniji takav šok sam doživio po povratku iz Emirata, gdje je uređenost sistema i životne okoline dijametralno suprotna našem standardu. A prvi put kada sam otišao u jednu zapadnu zemlju (Austrija je u pitanju) i vratio se kući, nisam sedam dana smio izaći iz kuće da ne kvarim utisak.
    Na pitanje da li možemo išta promijeniti, mislim da je odgovor da će se promjene dogoditi onda kada zaista dotaknemo samo dno i onu tačku poslije koje više ne može gore.

    1. Nije na meni sad da nešto mudrujem, ali veruj, ta načela na kojima si izgrađen, ona su jedini faktor tvoje uspravnosti. Uverićeš se u to, kad tad. I bićeš presrećan i ponosan na sebe.

  2. Teško si pitanje postavila.Ja se trudim da ostanem na tom normalnom koloseku i srećem (istina retko)ljude slične sebi.Hoću da verujem da će se ponovo uspostaviti pravi sistem vrednosti ali koliko će još generacija morati da živi ovako zavisi ipak od nas i od toga dokle ćemo ćutati i sklanjati se pred onima koji ne znaju šta je to čast,poštenje i moral.

  3. Sve tacno i tuzno. Narod je mnogo bolji i ima i te kako vrednosti i potencijala, samo su potisnute.Manipulacija je razorila sistem vrednosti, ljudi su zbunjeni, ne znaju kome da veruju. Trebalo bi da se vise cuju i pojavljuju u javnosti oni koji imaju i te kako sta da kazu.Opasno je po drustvo sto su se takvi ucutali.Mlade generacije ne znaju dovoljno o temeljnim vrednostima ovog naroda, od sjajnih licnosti do divnih narodnih pesama, junaka, mitova, sve do savremenih stvaralaca.Preporucujem sjajnu knjigu naseg akademika Djure Susnjica „Ribari ljudskih dusa“,o manipulaciji.Mozda bi moglo putem drustvenih mreza pokrenuti ideju da se cuje glas vrednih i umnih stvaralaca iz svih oblasti, ako ih vec u medijima ima vrlo retko.
    Daca

  4. Napisala sam davno, ko srednjoskolka sastav na temu Prokleta avlija. Zavrsava se recenicama: Dokle cu vikati da probudim uspavane glave? (…) A mozda mi ponestane snage i spakujem kofer. Odem iz Proklete avlije u kojoj stanuju kukavice, ludi i sanjari.
    Na veliku zalost, nista se od tada nije promenilo. Otisla sam iz zemlje… ali, ne odustajem od nje. Zelim da se vratim i prestanem da pricam. Zelim da delam.
    Vec sam videla usijane glave. Ovako, preko interneta, pratim mlade ljude, stare ljude, ljude srednjih godina, a svi mladi u dusi. Oni rade. Malo po malo. Pocinju od svog dvorista, svoje zgrade, svog grada. I ima napretka. Zato, moguce je. Ne treba biti negativan. Moguce je.
    Mozda sam u medjuvremenu porasla u sanjara. Postala luda. Ali naucila sam da ne budem kukavica.

    1. Obično odgovaram odmah na komentare, ali ovde nisam mogla. Isuviše je gorko i tužno da bih mogla da kažem bilo šta na ono što su pre Vas napisali. Sad me nekako isproviciraste, pa počeh da razmišljam- i setih se nekih pozitivnih primera koje sam skoro videla. Možda se ipak kreće?

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s